"Jedna Evropa, jedno tržište": Kako EU planira da smanji jaz sa SAD i Kinom
Komentari
28/02/2026
-09:15
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila je strategiju Komisije "Jedna Evropa, Jedno tržište" na samitu lidera EU 12. februara. Prelaskom sa nedovršenog jedinstvenog tržišta na "jedno tržište za jednu Evropu" u naredne dve godine, Komisija planira da smanji jaz u konkurentnosti sa SAD i Kinom.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će EU 2030. godine činiti samo 12,91 odsto globalnog BDP-a, u poređenju sa 20,36 odsto Kine i 13,86 SAD. "Jedna Evropa, Jedno tržište" trebalo bi to da promeni i postane karta Evrope nazad ka globalnoj konkurentnosti.
"Mi imamo drugu najveću ekonomiju u svetu, ali je vozimo sa ručnom kočnicom", rekla je nedavno Fon der Lajen liderima država i vlada, naglašavajući da su "međudržavne barijere u Uniji tri puta veće nego međudržavne barijere u SAD".
Komisija će se fokusirati na pet ključnih stubova kako bi Evropa ponovo zauzela vodeću poziciju u globalnoj konkurenciji: pojednostavljenje regulative, jedinstveno tržište, trgovina, digitalno i energija.
U svom obraćanju, Fon der Lajen pozvala je na "temeljno čišćenje pravnih tekovina" kao prvi glavni korak, ističući da bi "manje direktiva i više regulativa" sprečilo fragmentisanu EU da ima 27 različitih regulatornih realnosti.
Prema Fredriku Eriksonu, direktoru Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju u Briselu, "gledajući tržišta kapitala, mora da se pronađe način da više evropskih štednji bude investirano u evropska tržišta".
"Ako smisle nešto i po pitanju usluga, to bi bilo fantastično, jer jedinstveno tržište za usluge postoji samo u nazivu", dodao je Erikson, prenosi Euronews.
Povezane vesti
Zašto sada?
Evropski lideri sve više brinu da kompanije i dalje funkcionišu u "tržištu od 27" umesto u jedinstvenom, što usporava rast i favorizuje konkurentske ekonomije.
U svom izveštaju za 2024, italijanski političar Enriko Leta je naveo da Evropa treba dublju integraciju, pozivajući na prelazak "od 27 ka 1". Identifikovao je "regulatorne složenosti" i "mozaik nacionalnih regulativa" kao ključne prepreke, i upozorio da je trenutni sistem primene zakona previše spor i složen.
Fragmentacija povećava troškove poslovanja i smanjuje blagostanje potrošača. Međunarodni monetarni fond procenjuje da netarifne barijere između članica dosežu oko 44 odsto za robu i 110 odsto za usluge. Godišnje se zbog različitih nacionalnih regulativa i poreskih sistema gubi oko 150 milijardi evra na tržištima kapitala, dok se otprilike 228 milijardi evra gubi u robi i 279 milijardi evra u uslugama svake godine.
Cene industrijske električne energije u Evropi su dva do tri puta više nego u SAD i Kini. Kako su ukazali izveštaji Leta i nekadašnjeg italijanskog premijera i bankara, Marija Dragija, ovo čini energetski intenzivne industrije (čelik, hemija, staklo) finansijski neodrživim.
Tanjug/AP/Roberto Monaldo /LaPresse
Lideri su takođe upozorili da je blok postao "regulatorni lavirint" koji guši inovacije. Evropske kompanije angažuju 1,5 puta više višeg osoblja za usklađenost sa propisima nego američke firme. Ova administrativna složenost obeshrabruje investicije, što je posebno problematično u brzo rastućim sektorima kao što su veštačka inteligencija i biotehnologija.
Poslednje pitanje na radaru Komisije je prekomerna zavisnost Evrope od spoljašnjih dobavljača za kritične materijale i tehnologiju. Zbog toga lideri hitno pritiskaju na postizanje strateške autonomije, kako bi Evropa mogla samostalno da deluje u ključnim oblastima kao što su odbrana, energija i tehnologija.
Kako bi se odgovorilo na ove izazove, Komisija je najavila izradu detaljnog, vremenski definisanog plana i akcione mape. Ova inicijativa se nadovezuje na ranije radove na konkurentnosti iz 2024–2025.
Povezane vesti
Plan je predviđen da bude formalno predstavljen na Evropskom savetu u martu 2026, gde lideri nameravaju da odobre konkretne akcije i rokove. Jedan od ključnih ranih ciljeva je realizacija prve faze Unije štednje i investicija do juna 2026, nakon čega se očekuju zakonski predlozi u drugoj polovini 2026, a šira implementacija predviđena je kroz period 2026–2027, sa dugoročnijim horizontom do 2028.
Profimeda Pixabay
Pojednostavljenje administrativnog opterećenja
Trenutno je EU suvo, neprijateljsko okruženje za startape i kompanije. Kako bi se otvorio put kroz ovu prepreku, Komisija predlaže niz "omnibus" paketa: zakonodavnih predloga koji kombinuju više različitih zakona.
Oni su osmišljeni da istovremeno smanje administrativno opterećenje u okviru više zakona EU, kroz sužavanje obima primene, objedinjavanje podataka i zaštitu lanca vrednosti za mala i srednja preduzeća. Takođe će podići pragove za izveštavanje, objediniti ulazne tačke za dostavljanje podataka i ograničiti količinu podataka koje velike kompanije mogu da traže od svojih malih i srednjih poslovnih partnera. Očekuje se smanjenje troškova birokratije za preduzeća za oko 15 milijardi evra godišnje.
Povezane vesti
Prema rečima Fon der Lajen, 10 takvih paketa je već u toku, od kojih su tri završena, a sedam je još u zakonodavnom procesu. U februaru su lideri EU pozvali Evropski parlament i Savet da ubrzaju pregovore kako bi ove mere mogle biti brzo usvojene.
Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien
Pored ovih ciljanih izmena, Komisija planira i šire "čišćenje" pravnih tekovina EU, odnosno reviziju postojećeg zakonodavstva kako bi se identifikovala zastarela, preklapajuća ili previše složena pravila.
Poseban fokus je na rešavanju problema tzv. "gold-platinga", kada države članice dodaju dodatne nacionalne zahteve EU zakonima (stvarajući 27 različitih regulatornih realnosti). Da bi se to ograničilo, planira se prelazak na više regulativa umesto direktiva, budući da regulative važe jednako u svim državama članicama.
Komisija će takođe uvesti posebne "sanset klauzule" (zakon unapred dobija rok trajanja, na primer pet godina), prema kojima određeni zakoni automatski prestaju da važe ako nisu obnovljeni.
Jedinstveno tržište
Drugi stub strategije odgovara na ključno pitanje: kako EU planira da izgradi "jedinstveno tržište" za evropske kompanije?
Prvi korak je kreiranje 28. režima, nazvanog i "EU Inc". To je jedinstveni, opcioni, EU-wide korporativni okvir koji omogućava kompanijama da se osnivaju i posluju širom bloka pod jedinstvenim pravilnikom.
Prema predlogu koji je Fon der Lajen predstavila na Svetskom ekonomskom forumu 2026, firme bi mogle digitalno registrovati kompaniju za oko 48 sati i poslovati pod istim pravnim uslovima u svim državama članicama. Komisija planira da ovaj predlog iznese pred Evropski savet u martu 2026, uz napore lidera da se ubrza napredak u periodu 2026–2027.
Pored toga, lideri žele da unaprede Uniju štednje i investicija, glavni strateški okvir pokrenut u martu 2025. Cilj je stvoriti integrisana tržišta kapitala i poboljšati pristup finansiranju za evropske kompanije. Plan je da se mobilizuje procenjenih 10 triliona evra evropskih kućnih štednji koje trenutno leže u bankovnim depozitima sa niskim prinosom i preusmere u produktivne investicije. Prva faza, fokusirana na integraciju tržišta, nadzor i sekuritizaciju, predviđena je za završetak do juna 2026.
Istovremeno, Brisel revidira smernice za spajanja kako bi velikim evropskim firmama (posebno u sektorima poput telekomunikacija) olakšao rast i formiranje "evropskih šampiona". Takođe se planira uvođenje Zakona o industrijskom akceleratoru za ubrzanje investicija u strateškim sektorima, uključujući ciljane mere evropske preferencije zasnovane na ekonomskoj analizi.
Ka energetskoj nezavisnosti
Rat u Ukrajini bio je signal za buđenje u pogledu zavisnosti Evrope od uvoza energije. Tokom proteklih godina, Komisija je predstavila niz mera, najnovija od kojih je REPowerEU, sa ciljem da se pređe sa prekomerne zavisnosti od energije izvan EU ka energetskoj suverenosti.
U okviru težnje ka energetskoj uniji, strategija Komisije "Jedna Evropa, Jedno tržište" fokusira se na dva glavna aspekta: planiranje i realizaciju energetske infrastrukture EU i dizajn tržišta energije EU.
Paket za mrežu (Grid Package) predstavlja novi pristup Evrope energetskoj infrastrukturi i predviđa modernizaciju i proširenje energetske mreže bloka uklanjanjem prekograničnih barijera. Povećanjem međusobne povezanosti među državama članicama, Komisija želi da snizi cene energije, poveća sigurnost snabdevanja i postigne energetsku nezavisnost.
U okviru paketa, osam energetskih autoputeva rešavaće glavne prekogranične zagušenja u elektroenergetskoj mreži Evrope radi efikasnijeg protoka energije između država članica, jače integracije obnovljivih izvora i nižih cena energije.
Drugi fokus je na dizajnu tržišta. Komisija će proceniti da li i kako može da menja trenutni sistem određivanja cena električne energije. Ovaj sistem postavlja cene električne energije na osnovu marginalnog troška proizvodnih kapaciteta.
Prema trenutnom sistemu EU, gas je najskuplji resurs sa 100 evra po megavat-času, u poređenju sa 34 evra za obnovljive izvore, što određuje tržišnu cenu. Povećane investicije u obnovljive izvore neophodne su za smanjenje troškova energije za preduzeća i domaćinstva.
Jačanje digitalnog sektora
Što se tiče tehnološkog sektora, ideja je da on postane kičma integracije tržišta, koristeći digitalnu politiku kako bi kompanije nesmetano poslovale preko granica. "Digital Networks Act" je ključan i ima za cilj ubrzanje investicija u telekomunikacije i omogućavanje veće konsolidacije, kako bi evropski operateri postigli obim potreban za globalnu konkurenciju. Rokovi za njegovu primenu očekuju se u martu 2026.
Lideri su takođe dogovorili da se unapredi European Business Wallet, jedinstveni digitalni identitet koji bi omogućio kompanijama da komuniciraju sa vlastima u svim državama članicama preko jednog kanala. Još jedan prioritet je proširenje računarske infrastrukture. Postojeće AI "fabrike" biće nadograđene u velike AI ekosisteme, često nazvane AI gigafabrike, pri čemu se prvi koraci očekuju do sredine 2026. godine.
Novi cilj trgovinske politike
Trgovinski model EU je snažno vođen ekonomijom. Od 2004. godine, EU je proširila svoju globalnu trgovinsku mrežu i potpisala više od 40 sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA) sa oko 80 partnera. U 2023. godini, prosečna otvorenost trgovine EU dostigla je 141 odsto BDP-a.
U poslednje dve godine, trgovina izvan EU u robi i uslugama iznosila je oko 20–25 odsto BDP-a EU. Ukupna trgovina EU i SAD premašila je 1,68 biliona evra, dok je trgovina sa Kinom premašila 845 milijardi evra.
Međutim, trgovina nije samo pitanje ekonomskog rasta. Ona je i pitanje bezbednosti i otpornosti. Pandemija i energetske krize nakon rata u Ukrajini pokazale su da prekomerna zavisnost od spoljne trgovine čini zemlje ranjivim na prekide i geopolitičke tenzije.
Kako bi ostala otvorena za međunarodnu trgovinu, a smanjila ekonomsku izloženost, Komisija planira da preispita evropsku "trgovinsku naivnost", preusmeravajući narativ sa čiste liberalizacije na stratešku nezavisnost. Prema rečima predsednika Evropskog saveta, Antonija Košte, "ambiciozna i pragmatična trgovinska politika u našem je kolektivnom interesu".
Evropa planira da proširi pristup tržištu za svoje kompanije ubrzavanjem ratifikacije i implementacije završenih sporazuma o slobodnoj trgovini i ubrzavanjem rada na budućim. Diversifikacijom i smanjenjem rizika u lancima snabdevanja i izvoznim tržištima, Komisija želi da smanji zavisnost od pojedinačnih dobavljača, posebno u sektorima sirovina, energije i strateških tehnologija.
Komentari (0)