Plan "Kupujmo evropsko": Najveći industrijski rizik Brisela u poslednjih nekoliko decenija

Plan Evropske unije "Kupujmo evropsko" predstavlja njen najveći industrijski poduhvat u poslednjih nekoliko decenija. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je to ujedno i najkompleksniji i najrizičniji potez do sada.

Evropska komisija sprema se da na samitu EU u martu 2026. godine predstavi sveobuhvatan akcioni plan "Jedna Evropa, jedno tržište", u čijem je središtu upravo strategija "Kupujmo evropsko". Politički gledano, ideja je jasna: iskoristiti novac evropskih poreskih obveznika za podršku evropskoj industriji. Međutim, ekonomska situacija je daleko složenija.

Šira slika

Mapa puta konkurentnosti Ursule fon der Lajen, zasnovana na izveštajima Dragija i Lete, ima za cilj kompletiranje jedinstvenog tržišta EU do 2027. godine. Takođe, ona preusmerava javne nabavke i industrijsko finansiranje ka proizvodnji unutar EU u strateškim sektorima: odbrani, čistim tehnologijama, čipovima, hemikalijama i automobilskoj industriji.

Komisija ovo opisuje kao odgovor Evrope na američku politiku "Kupujmo američko" (Buy American). Ali za razliku od Vašingtona, Brisel mora da balansira interese 27 različitih ekonomija, poštujući pritom pravila Svetske trgovinske organizacije i sopstvenu politiku otvorene trgovine.

Predlog se očekivao pre Božića, ali je povučen jer države članice nisu mogle da se usaglase. Samit lidera poslao je političku poruku, ali nije doneo nikakve nove zakone.

Izuzetak u sektoru odbrane

Tanjug/AP/Nicolas Tucat

Kada je reč o jednom sektoru, postoji retka saglasnost. Gunar Volf, profesor ekonomije na Slobodnom univerzitetu u Briselu i viši saradnik u institutu Bruegel, povlači jasnu granicu.

"Imamo koristi od američkog oružja. Ali te kupovine nas takođe čine ranjivim na geopolitički uticaj Sjedinjenih Država protiv Evrope... U sferi 'tvrde' bezbednosti, mislim da postoji jasan argument da se kupuje više evropskog", kaže Volf.

"Strateška autonomija znači da tehnologiju morate proizvoditi u Evropi, jer ćete u suprotnom izgraditi zavisnost od drugih igrača"

Ipak, Volf je mnogo skeptičniji kada su u pitanju drugi sektori.

"Moramo biti izuzetno oprezni da ovo ne postane samo skup protekcionističkih politika. Ako zaštitite svoju domaću industriju bez ikakve konkurencije, ono što na kraju dobijate je nedostatak inovacija, a to će biti loše za rast"

Za Volfa, uspeh se ne meri tržišnim udelom ili brojkama u lancu snabdevanja. 

"Rast novih, zanimljivih, inovativnih firmi, rast produktivnosti, rast zaposlenosti... To je ono što nam je na kraju potrebno"

Iskrena dijagnoza

Alberto Alemano, profesor prava na Univerzitetu HEC u Parizu, nudi direktan i realan pogled na situaciju.

"EU nema ni industrijsku bazu ni lance snabdevanja da to uradi sama u većini sektora. Opšta preferencija bi povećala troškove za industrije koje se nalaze niže u lancu proizvodnje. Ciljano delovanje u istinski strateškim sektorima je odbranjivo, ali samo ako se 'strateško' definiše kroz rigoroznu analizu, a ne političku pogodnost – što se čini da je sada slučaj"

Podele unutar EU su već jasne. Francuska želi stroga pravila o lokalnom sadržaju. Nemačka preferira fleksibilniju ideju "Napravljeno sa Evropom" (Made with Europe), koja uključuje trgovinske partnere poput Kanade, Velike Britanije i Norveške. Manje zemlje, fokusirane na trgovinu, brinu da će one snositi troškove dok će Francuska i Nemačka pokupiti većinu koristi.

"Prava tenzija je između dve grupe država", kaže Alemano. "Manje države članice strahuju da će to povećati troškove i koristiti uglavnom velikim ekonomijama"

Izazov lanca snabdevanja

Tanjug/AP/Michael Probst

Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, objašnjava praktične izazove, a njegov stav je otrežnjujući.

"Nije tako lako uvesti ovakvu vrstu ograničenja... Evropa takođe uvozi mnogo iz drugih zemalja, što evropske kompanije koriste za ponovni izvoz u treće zemlje. Dakle, ako uvedete ograničenje koje će vama povećati troškove, to će takođe povećati cenu evropskog izvoza"

Njegov primer pogađa u suštinu problema: nemačka kompanija koja gradi vetropark u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa komponentama proizvedenim u više zemalja. U ovom slučaju, "evropska preferencija" je nejasna, posebno ako vlada UAE zahteva lokalnu proizvodnju kao uslov za dodelu ugovora.

"Biće veoma, veoma teško smisliti tačne detalje za ovo i kako će to funkcionisati"

Erikson takođe ukazuje na problem sa saveznicima. EU izvozi više ovakve robe nego što uvozi. Ako Evropa isključi Kanadu, Veliku Britaniju ili partnere iz Merkosura, oni bi mogli odgovoriti sličnim ograničenjima, što bi više pogodilo Evropu.

"Moramo imati neku vrstu sistema partnerstva od poverenja koji ide uz to, koji omogućava našim bliskim saveznicima i prijateljima da učestvuju u ovome, kako ih ne bismo isključili. Jer ako ih isključimo, oni će odgovoriti sličnom merom protiv nas. Tako ćemo biti neto gubitnici kod njih, jer im izvozimo više ovakve robe nego što uvozimo"

Šta sledi?

Očekuje se da će predlog Komisije o planu "Kupujmo evropsko" sredinom marta ciljati odabrane strateške sektore sa pragovima dodate vrednosti EU, verovatno između 60 i 80 odsto, uz izuzeće za partnere od poverenja (savezničke nacije).

Devet država članica, uključujući Švedsku, Finsku, Irsku i Estoniju, već je u zajedničkom pismu upozorilo da svaka preferencija mora biti poslednje sredstvo, vremenski ograničena i specifična za određeni sektor.

Politički dogovor je, čini se, postignut, ali tehnički detalji još uvek nisu na mestu.