Upozorenje iz Evrope: Tri okolinska faktora koji tiho narušavaju mentalno zdravlje miliona

Zagađenje vazduha, ekološka buka i izloženost toksičnim hemikalijama sve se češće dovode u vezu sa većim rizikom od mentalnih problema, upozorava Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

Izloženost zagađenju – posebno vazdušnom, zvučnom i hemijskom, postaje značajan faktor koji doprinosi nastanku mentalnih oboljenja. Agencija poziva na "hitnu i drastičnu akciju" u borbi protiv zagađenja, upozoravajući da bi čak i skromna smanjenja mogla doneti značajna poboljšanja u ishodima mentalnog zdravlja.

Mentalno zdravlje oblikuje međusobno delovanje unutrašnjih faktora, uključujući genetiku, društvene i ekonomske determinante, kao i psihološke i životne navike. Ipak, zagađenje je identifikovano kao mogući okidač za mentalna oboljenja, bilo kroz pogoršanje simptoma ili doprinos nastanku bolesti usled dugotrajne izloženosti.

Zagađenje vazduha menja strukturu mozga

FoNet/Marko Dragoslavić

Izloženost zagađenom vazduhu u materici, tokom detinjstva i rane adolescencije povezana je sa strukturnim i funkcionalnim promenama na mozgu.

EEA napominje da svi sistematski pregledi koji istražuju efekte zagađenja vazduha na depresiju pokazuju značajnu vezu između dugotrajne izloženosti lošem kvalitetu vazduha. Dokazi su posebno jaki za fine čestice (PM2.5) i azot-dioksid (NO2).

Nedavna istraživanja su takođe uspostavila vezu između perioda visokog zagađenja i povećane stope depresije. Kratkoročni skokovi u izloženosti lošem kvalitetu vazduha dodatno su povezani sa pogoršanjem simptoma šizofrenije.

Buka kao nevidljivi neprijatelj

Većina istraživanja na ovu temu fokusirala se na buku iz saobraćaja, uključujući drumski, železnički i avio-saobraćaj. Hronična izloženost ovoj buci može aktivirati odgovor tela na stres, povećavajući upale i oksidativni stres, što zauzvrat može pogoršati mentalno zdravlje.

Drumski saobraćaj je najviše proučavan izvor buke u odnosu na mentalno zdravlje. Istraživanja sugerišu da za svakih 10 decibela (dB) porasta nivoa buke postoji mali, ali merljiv porast rizika od depresije i anksioznosti.

BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia Pictured: Beechcraft 1900, Gibbous Moon

Ipak, buka aviona nosi najjaču vezu sa mentalnim poremećajima, posebno depresijom, ističe Agencija. Jedna studija je utvrdila porast rizika od depresije za 12 odsto na svakih 10 dB porasta nivoa buke aviona.

EEA je takođe primetila da buka aviona izaziva veću iritaciju (uznemirenost) nego drugi oblici saobraćajne buke na uporedivim nivoima, a ta iritacija može poslužiti kao put ka depresiji i anksioznosti.

"Ljudi koji prijavljuju ekstremnu uznemirenost imaju skoro dvostruko veću prevalenciju ovih stanja, pri čemu je buka aviona glavni izvor, a socijalna ugroženost pojačava ove efekte", navodi se u publikaciji EEA.

Dodaje se da osetljivost na buku ima jaču vezu sa simptomima mentalnog zdravlja nego sami nivoi buke. Prethodna istraživanja EEA takođe su istakla kako je izloženost ekološkoj buci, posebno u domu, povezana sa višim stopama problema u ponašanju kod dece.

Opasnost od hemikalija: Olovo i pesticidi

Izloženost čak i malim količinama određenih hemikalija može imati štetne posledice po zdravlje, uključujući i mentalno.

EEA je analizirala naučna istraživanja koja povezuju izloženost hemikalijama poput olova i endokrinih disruptora sa ishodima mentalnog zdravlja, fokusirajući se na metale, pasivno pušenje, hemikalije koje remete hormone i pesticide.

Dokazi su najdosledniji za teške metale, posebno olovo, i za pasivno pušenje. Oba faktora su povezana sa depresijom i šizofrenijom, posebno nakon prenatalne izloženosti i izloženosti u detinjstvu.

profimedia

Istraživanja takođe dosledno povezuju izloženost pesticidima sa depresijom, šizofrenijom i anksioznošću.

Hemikalije koje ometaju rad žlezda (endokrini disruptori) remete hormone i endokrini sistem tela. Najčešći su bisfenol A i per- i polifluoroalkil supstance (PFAS). Prenatalna izloženost bisfenolu A povezana je sa dečijom depresijom i anksioznošću.

Mentalno zdravlje u Evropi: Alarmantne brojke

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), jedna od šest osoba u Evropi živi sa nekim mentalnim oboljenjem, a jedna od tri pogođene osobe ne prima adekvatnu terapiju.

U Evropskoj uniji je 2023. godine izgubljeno više od 11 miliona godina zdravog života usled mentalnih poremećaja (DALY).

Procenjuje se da će se ovi brojevi povećati u narednim godinama, posebno među mladima i ranjivim grupama.