Tri scenarija za inflaciju u Evropi: Hoće li skok cena energenata povući kamate naviše?
Komentari
11/03/2026
-20:55
Ekonomisti procenjuju da bi rast cena nafte i gasa mogao značajno da poveća inflaciju u evrozoni. Tržišta su već počela da uračunavaju rizik od povećanja kamatnih stopa 2026. godine.
Cene nafte su u ponedeljak doživele jedan od najdramatičnijih preokreta u jednoj trgovinskoj sesiji u istoriji, nakon što je predsednik Donald Tramp signalizirao da se vojna kampanja predvođena SAD protiv Iran bliži kraju.
Ali za evropske potrošače, olakšanje još nije stiglo do benzinskih pumpi.
Govoreći na konferenciji za novinare u ponedeljak uveče, Tramp je rekao da su američke i izraelske snage brzo napredovale u vojnim operacijama protiv Irana i naglasio da Vašington neće dozvoliti prekide u globalnim rutama snabdevanja energijom, uključujući Ormuski moreuz.
"Snabdevanje naftom biće znatno sigurnije", rekao je Tramp, dodajući da bi SAD, ako bude potrebno, mogle da prate tankere kroz taj strateški prolaz.
Na pitanje da li bi sukob mogao da se završi za nekoliko dana, Tramp je odgovorio da misli da bi mogao.
Američka referentna nafta WTI (West Texas Intermediate) - koji je u nedelju uveče skočio na 119 dolara (110 evra) po barelu zbog strahova od mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza - pao je na ispod 90 dolara (83 evra) do kraja ponedeljka, što je pad od više od 30 dolara za manje od 24 sata.
Povezane vesti
Uprkos naglom padu cena nafte na tržištu, prenošenje promena sa veleprodajnih cena na maloprodajne cene goriva nije ni trenutno ni simetrično.
Upravo zbog tog kašnjenja ekonomisti još nisu spremni da proglase kraj rizika za inflaciju u evrozoni.
Cene goriva u Evropi i dalje oko dva evra po litru
Prema platformi Fuelo, koja prati cene goriva u realnom vremenu širom Evrope, benzin i dizel su i dalje skupi u nekoliko velikih evropskih gradova.
U Milanu benzin od 95 oktana košta oko 1,89 evra po litru, a dizel 2,10 evra. U Parizu benzin je nešto skuplji - 1,92 evra, dok je dizel nešto jeftiniji - 2,06 evra.
Frankfurt je najskuplji od ta tri grada, sa cenom benzina od 2,12 evra po litru i dizela od 2,19 evra.
"Najvažniji kanal preko kojeg sukob sa Iranom utiče na rast, inflaciju i monetarnu politiku u Evropi jeste rast cena energije, jer je većina evropskih zemalja neto uvoznik nafte i gasa", rekao je Sven Jari Šten, glavni evropski ekonomista u "Goldman Saks", u izveštaju objavljenom prošle nedelje.
Prema proceni "Goldman Saksa", povećanje cene nafte od 10 odsto obično dovodi do rasta inflacije u evrozoni za oko 0,3 odsto.
Povezane vesti
Međutim, banka upozorava da bi nelinearni efekti mogli dodatno da pojačaju šok, posebno ako cene gasa - koje se kreću drugačijom dinamikom od nafte - takođe ostanu visoke.
Tri scenarija za inflaciju u Evropi
Glavni evropski ekonomista u "Bank of Amerika", Ruben Segura-Kajela, izneo je tri scenarija u zavisnosti od toga koliko dugo će cene energije ostati povišene.
U najverovatnijem scenariju, cena nafte stabilizuje se oko 80 dolara (74 evra) po barelu, a cena gasa na holandskom TTF tržištu oko 50 evra po megavat-satu tokom otprilike dva meseca.
U tom slučaju inflacija u evrozoni bi kratko dostigla oko 2,5 odsto u martu i aprilu, a zatim bi do kraja leta pala ispod dva odsto, dok bi BDP rastao oko jedan odsto u 2026. godini - spor, ali podnošljiv rast koji verovatno ne bi naveo Evopsku centralnu banku (ECB) da pooštri monetarnu politiku.
Drugi scenario predviđa jači šok, sa cenom nafte od 100 dolara (92 evra) i gasom od 60 evra po megavat-satu.
U tom slučaju inflacija bi tokom 2026. godine iznosila u proseku 2,4 odsto, sa vrhuncem iznad tri odsto u drugom kvartalu, dok bi privredni rast usporio na oko 0,8 odsto. Povratak na cilj ECB od dva odsto verovatno bi se pomerio na početak 2027. godine.
Treći scenario podrazumeva dugotrajniji poremećaj - čak i ako nafta ostane oko 80 dolara, četvoromesečni energetski šok mogao bi da podigne godišnju inflaciju na oko 2,2 odsto, dok bi BDP evrozone usporio na oko 0,9 odsto, uz rizik od privremenog ekonomskog pada.
Ako cene energije ostanu visoke, Segura-Kajela procenjuje da bi ECB verovatno morala da poveća kamatne stope ukupno za 50 do 75 baznih poena, najverovatnije do septembra.
"Ako se cene energije ne normalizuju do juna, ECB bi mogla da podigne kamatne stope. Tržišta su već počela da uračunavaju taj rizik", rekao je on za Euronews Biznis.
Stara strategija više ne važi?
Za Majkla Sondersa, višeg ekonomskog savetnika u Oksford Ekonomiks, problem nije samo nivo cena nafte - već i pitanje da li centralne banke još imaju kredibilitet da apsorbuju takav šok bez reakcije.
On tvrdi da stara pretpostavka da centralne banke mogu jednostavno da ignorišu inflaciju izazvanu energentima više ne važi. Nova strategija je, kaže on, reagovati kako bi se sprečilo da rast cena energije podigne očekivanja inflacije u celoj ekonomiji.
Koristeći globalni ekonomski model "Oksford Ekonomiksa, Sanders procenjuje da trenutne pretpostavke o cenama energije ukazuju na to da bi inflacija u evrozoni u četvrtom kvartalu 2026. mogla biti oko 0,5 do 0,6 procentnih poena viša nego što se ranije predviđalo.
To je veći uticaj nego u većini drugih velikih ekonomija, što odražava strukturnu zavisnost Evrope od uvoza energije.
ECB će verovatno kratkoročno zadržati kamatne stope na istom nivou, ali pošto su one već blizu neutralnog nivoa, mogla bi da ih poveća tokom godine ako rast cena energije potraje.
Tržišta predviđanja: 42 odsto šanse za povećanje kamata
Finansijska platforma za predviđanja "Polimarket" trenutno procenjuje da postoji 42 odsto verovatnoće da će ECB povećati kamatne stope 2026. godine - u odnosu na samo 12 odsto pre početka sukoba sa Iranom pre manje od dve nedelje.
To skoro trostruko povećanje verovatnoće pokazuje koliko su tržišta promenila očekivanja o reakciji ECB.
Pre, kako se navodi, "vojne kampanje administracije Donalda Trampa protiv Irana", konsenzus je bio da će razvijene ekonomije smanjivati kamatne stope.
Sada, uz inflaciju podstaknutu energentima koja bi u narednim mesecima mogla ponovo da podigne inflaciju u evrozoni iznad tri odsto, investitori se sve više štite od mogućnosti da bi ECB mogla ponovo da bude prinuđena da pooštri monetarnu politiku.
Komentari (0)