Cene energenata pale, ali neizvesnost ostaje: Kakve cene struje donosi primirje Irana i SAD?

Objava dvonedeljnog primirja na Bliskom istoku izazvala je trenutni pad cena nafte i prirodnog gasa, što je povećalo nade u niže račune za energiju. Međutim, potrošači možda neće videti efekte nekoliko meseci, iako je naftna industrija izdala neke optimistične prognoze.

Evropske cene gasa su naglo pale za oko 20%, a cena sirove nafte marke "Brent“ je značajno pala nakon objave dvonedeljnog primirja između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana, što je povećalo nadu u niže račune za energiju za potrošače.

Sporazum između SAD i Irana uključivao je Teheranovu saglasnost da privremeno ponovo otvori Ormuski moreuz — kritični energetski koridor kojim se transportuje oko 20% svetske nafte i tečnog prirodnog gasa — i s obzirom na to da se Iran obavezao da to učini, globalna tržišta se nadaju da će se trgovinski tokovi nastaviti, smanjujući pritisak na cene.

Međutim, dok neki stručnjaci očekuju nagli pad cena energije, drugi upozoravaju da bi krhko primirje moglo da ugrozi stabilnost cena.

Energetske kompanije obično štite domaćinstva i preduzeća od naglih oscilacija cena kupovinom gasa i struje unapred, strategijom koja se naziva hedžing.

Kao rezultat toga, čak i kada cene značajno padnu, može biti potrebno 6 do 9 meseci da se uštede odraze na računima potrošača, kažu analitičari. Međutim, domaćinstva sa fiksnim tarifama neće videti smanjenje svojih računa dok im ne istekne ugovorni rok.

Da li će se brodarski saobraćaj bezbedno nastaviti kroz moreuz takođe će biti ključni faktor u stabilizaciji tokova energije u narednim mesecima. Velike brodarske kompanije, uključujući dansku multinacionalnu kompaniju Maersk, zatražile su „potpunu pomorsku sigurnost“.

"U teoriji, ovo (primirje) bi trebalo da bude dobra vest za evropske izglede za rast, barem da se (cene) vrate na nivo gde su bile pre februara", rekao je za Euronews Kaspar Hobhaus, istraživački analitičar u Evropskom institutu za bezbednosne studije (ISS).

"Praksa će biti manje jasna i zavisiće od formata primirja, od toga da li će se pretvoriti u trajni mir i od toga kako se Evropljani pripremaju da ublaže budući šok u snabdevanju naftom i gasom", dodao je.

Tržišta prirodnog gasa

Uprkos potencijalnom padu cena, analitičari su ponudili pomešana mišljenja, napominjući da bi geopolitički razvoj događaja na kraju mogao oblikovati putanju cena prirodnog gasa.

Jahdijan Falah, menadžer trgovačke firme Trianel, rekao je da bi, ako se primirje na Bliskom istoku pokaže uspešnim, to mogla biti „prekretnica“ za rebalansiranje globalnog tržišta gasa.

Falah je rekao firmi za obaveštajne podatke o energetskom tržištu Montel da očekuje trenutni pad premija rizika - cene koja se plaća investitorima kako bi im se nadoknadio potencijalni rizik od gubitka - ali je naglasio da održivi pad cena zavisi od jasnih dokaza o nastavku aktivnosti brodarstva.

stLegat/Alamy, Artinun Prekmoung/Panthermedia/Profimedia, AP/Pavlo Palamarchuk

Gengjum Sje, energetski analitičar u firmi za obaveštajna istraživanja tržišta Kpler, rekao je za Euronews da se trenutno fokusiraju na praćenje 15 tankera sa tečnim prirodnim gasom (LNG) nasukanih u bliskoistočnom zalivu i na to kada mogu da izađu preko Ormuskog moreuza. Ova procena će analitičarima dati predstavu o količinama novog LNG-a koji će ući na tržište.

Hobhaus je rekao da će cene gasa verovatno ostati visoke duže vreme, navodeći štetu na postrojenjima za tečni prirodni gas (LNG) u Kataru i UAE nakon iranskih vazdušnih napada 18. marta i 3. aprila, kao i izazove vezane za ponovno pokretanje proizvodnje.

Katar bi mogao da počne sa popravkom svojih postrojenja za tečni prirodni gas (LNG) u Ras Lafanu, najvećih na svetu, ako se tranzit normalizuje. Međutim, povećanje proizvodnje je malo verovatno u kratkom vremenskom okviru primirja, jer je 17% izvoznih kapaciteta kompanije QatarEnergy oštećeno.

Ipak, ako bi došlo do iznenadnog povratka u normalu, ovo bi se delimično moglo rešiti u narednim mesecima, rekao je Hobhaus za Euronews.

Kancelarija za medije Abu Dabija saopštila je 3. aprila da je njihov objekat pretrpeo „značajnu štetu“ i da je procena u toku.

Tržišta nafte

Predsednik Francuske unije naftne industrije, Olivije Gantoa, imao je drugačiji stav o situaciji, sugerišući da bi cene goriva mogle pasti za "5 do 10 centi" po litru "vrlo brzo".

Gantoa je u sredu rekao za AFP da su "tržišta nafte veoma brzo reagovala“ na objavu o prekidu vatre preko noći, što bi se moglo odraziti na benzinskim pumpama u roku od "jednog ili dva dana".

Njegova projekcija zavisi od toga da li će se cena sirove nafte "stabilizovati" oko trenutnog nivoa - od 93 do 95 dolara po barelu, što je pad sa 100 dolara tokom sukoba, kada je na vrhuncu dostigla 114 dolara.

Ove cene sirove nafte se zatim prenose na tržišta rafinisanih goriva, poput Roterdama, za evropske benzinske pumpe, objasnio je Olivije Gantoa.

"Distributeri, koji određuju cene goriva koje prodaju svakodnevno, preneće ovo smanjenje u roku od jednog ili dva dana", predvideo je Gantoa.

Iako bi prekid vatre mogao doneti brzi pad globalnih cena energije, analitičari napominju da bi cene dizela mogle pasti u roku od nekoliko nedelja, dok bi računi za struju mogli da odraze promenu tek za nekoliko meseci.

Povratak globalnoj trgovini fosilnim gorivima trebalo bi da se odrazi na evropskim berzama, rekao je Hobhaus, sugerišući da bi niže cene uskoro mogle stići do Evrope, mada ne odmah.