Skroluj, lajkuj, ponavljaj - kako EU planira da poboljša zaštitu dece na internetu?

Evropska komisija predstavila je plan zaštite maloletnika na internetu, uz uvođenje novog sistema za proveru godina korisnika. Države članice već rade na zakonima koji bi zabranili deci pristup društvenim mrežama, dok Evropski parlament traži strogo ograničenje na 16 godina.

Prema istraživanju State of the Digital Decade Eurobarometer 2025, 93 odsto građana EU zabrinuto je za mentalno zdravlje dece, dok 92 odsto kao glavnu online pretnju navodi sajber nasilje. Brisel, piše Euronews, zauzima sve oštriji stav po pitanju bezbednosti dece na internetu.

Naime, prošle nedelje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da je nova "aplikacija za proveru godina tehnički spremna i uskoro dostupna građanima".

Sistem omogućava korisnicima da dokažu svoje godine bez deljenja ličnih podataka, kako bi pristupili onlajn platformama. Države članice EU već preduzimaju konkretne mere. Francuska je uvela zabranu za korisnike mlađe od 15 godina. Španija, Austrija, Grčka, Irska, Danska i Holandija pripremaju slične propise.

Kristel Šaldemose, članica Evropskog parlamenta iz grupe Progresivne alijanse socijalista i demokrata i izvestilac neobavezujućeg izveštaja o minimalnoj starosnoj granici za društvene mreže u EU, smatra da Komisija reaguje previše sporo.

"Ne znam da li namerno odlažu, ali mislim da su prespori. Zbog toga završavamo sa fragmentisanim unutrašnjim tržištem jer su mnoge zemlje već predložile starosna ograničenja.“

Deca i onlajn platforme

Društvene mreže su postale sveprisutno i rizično okruženje za decu, zbog zavisnički dizajniranih sadržaja, stalne povezanosti, personalizacije i veštačke inteligencije.

U 2022. godini, 96 odsto petnaestogodišnjaka bilo je aktivno na društvenim mrežama, a 37 odsto provodilo je više od tri sata dnevno na njima. Devojčice koriste društvene mreže češće (42 odsto) nego dečaci (32 odsto), pokazuje studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) iz 2025.

Među decom od devet do 15 godina, dnevno korišćenje često dostiže tri sata; 78 odsto tinejdžera od 13 do 17 godina proverava telefon najmanje jednom na sat, dok četvrtina priznaje problematične navike korišćenja interneta, navodi izveštaj Evropskog parlamenta iz novembra 2025.

Gotovo 99 odsto tinejdžera od 16 do 17 godina aktivno koristi društvene mreže (kreira profile, objavljuje poruke, koristi platforme poput Facebook-a i X-a), prema Eurobarometru.

Šaldemose smatra da je komisijski panel za bezbednost dece na internetu dobar prvi korak.

JRC upozorava da nekontrolisano korišćenje društvenih mreža pogoršava mentalno zdravlje dece, povećavajući depresiju i anksioznost. Štetni sadržaji, uključujući nasilni, seksualizovani i materijale koji promovišu poremećaje u ishrani, mogu uticati na razvoj mozga i društveno ponašanje.

Kod mladih žena, 60 odsto pokazuje simptome depresije naspram 35 odsto muškaraca, dok 65 odsto ima anksioznost u poređenju sa 41 odsto muškaraca, navodi JRC.

profimedia

Pošto su mnoge platforme primarno namenjene odraslima, njihov poslovni model zasnovan na oglašavanju ima negativan uticaj na mlađe korisnike, podstičući zavisnost.

Prema izveštaju SZO iz 2024, 36 odsto adolescenata u Evropi, Centralnoj Aziji i Kanadi stalno je povezano preko društvenih mreža, dok 11 odsto pokazuje problematično korišćenje.

Zabrane kao nacionalna nadležnost

Grčki premijer Kirjakos Micotakis najavio je 8. aprila 2026. zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina. Zakon bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2027. i još čeka odobrenje parlamenta. Platforme će morati da sprovode strogu proveru godina ili će biti kažnjene.

Ova odluka usledila je nakon podataka da je 75 odsto dece u osnovnim školama u Grčkoj aktivno na društvenim mrežama, a 48 odsto tinejdžera prijavljuje negativne posledice po mentalno zdravlje.

Javno mnjenje takođe podržava mere – 80 odsto građana je za zabranu nakon presude u SAD iz marta 2026. kojom su velike tehnološke kompanije proglašene odgovornim za dizajn aplikacija koje izazivaju zavisnost.

Grčka se pridružuje drugim državama EU: Francuska je u januaru 2026. usvojila zakon o zabrani za mlađe od 15 godina, Španija planira zabranu za mlađe od 16, dok Austrija, Danska i Slovenija pripremaju ograničenja za uzrast od 14 do 15 godina.

Italija i Irska razmatraju slične mere, dok Nemačka i druge zemlje razmatraju starosne limite ili "omladinske verzije" platformi.

Provera godina i uloga platformi

Samostalno prijavljivanje godina smatra se neefikasnim, piše dalje Euronews. Novi sistemi uključuju digitalne novčanike ili identifikacione tokene. Nova aplikacija EU za proveru godina omogućiće korisnicima da potvrde starost kao što se proverava lična karta pri kupovini alkohola, navodi fon der Lajen.

Platforme snose glavnu odgovornost, dok nacionalni regulatori nadgledaju sprovođenje i izriču kazne.

Međutim, kritičari, uključujući političare iz španske stranke Vox i italijanske poslanike, smatraju da su zabrane preterana državna intervencija i da bi obrazovanje i roditeljski nadzor bili efikasniji.

Sličan stav imaju i organizacije za zaštitu potrošača. Olivia Braun iz Euroconsumers-a kaže da zabrane ne rešavaju suštinski problem.

"Zabrana društvenih mreža ne čini internet bezbednijim. To samo pomera problem van vidokruga", kaže ona.

Ka jedinstvenoj regulativi EU

Evropska komisija najpre uvodi aplikaciju za proveru godina kao alat za sprovođenje nacionalnih mera. Aplikacija, zamišljena 2025. godine, omogućava potvrdu godina putem digitalnih sistema i identifikacije, uključujući skeniranje dokumenata i prepoznavanje lica.

Postoje zabrinutosti zbog privatnosti, složenosti i mogućnosti zaobilaženja putem VPN-a, kao i straha da se odgovornost prebacuje sa platformi.

profimedia

Širi zakonodavni okvir

GDPR iz 2016. godine postavio je pravila zaštite podataka dece i definisao digitalnu saglasnost sa minimalnim uzrastom od 16 godina (uz mogućnost spuštanja na 13). Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama iz 2020. uvela je starosne oznake i roditeljske kontrole, kao i zabranu štetnog sadržaja.

EU strategija za bezbednost dece na internetu iz 2021. uključila je istraživanja, finansiranje i kodekse ponašanja.

Akt o veštačkoj inteligenciji zabranjuje sisteme koji manipulišu decom, dok će Zakon o digitalnoj pravičnosti, planiran za 2026, dodatno ograničiti „tamne obrasce“ i zavisničke dizajne.

Digital Services Act (DSA), koji je stupio na snagu 2024, uvodi obaveze platformama da štite korisnike, posebno maloletnike.

Uticaj na digitalne platforme

Ograničenja značajno utiču na domet platformi među tinejdžerima, smanjujući oglašavanje i prihode.

Kompanije će imati veće troškove zbog sistema provere uzrasta i novih pravila. Takođe će morati da redizajniraju proizvode kako bi uklonile zavisničke funkcije.

Šaldemose smatra da velike kompanije moraju razviti nove platforme sa drugačijim poslovnim modelom koji štiti decu.

"Evropa mora da ubrza"

Šaldemose upozorava da Komisija kasni sa merama i da to može dovesti do još većeg fragmentisanja tržišta.

"Postajemo nestrpljivi. A i države članice guraju napred", kaže.

Ona dodaje da privatnost više ne sme biti izgovor, jer već postoje tehnička rešenja koja štite podatke. Evropski parlament će, kako kaže, nastaviti da insistira na zajedničkom evropskom rešenju.