Jermenija kao epicentar evropske politike: Samit 48 zemalja u trenutku nezapamćenih geopolitčkih previranja

Glavni grad Jermenije postao je epicentar evropske politike, ugostivši lidere 48 zemalja na osmom samitu Evropske političke zajednice. Pod sloganom "Izgradnja budućnosti, jedinstvo i stabilnost u Evropi" skup je organizovan u trenutku nezapamćenih geopolitičkih previranja, od energetske krize do direktnih ratnih sukoba na rubovima kontinenta. Iz Jerevana su poslane poruke o potrebi jačanja stabilnosti i smanjenja zavisnosti od globalnih rizika. Postavlja se pitanje može li Evropa da bude nezavisna i u kojim oblastima u svom tom vremenu koje živimo? Ima li simbolike u tome što se samit održava u Jermeniji, u kojoj se dalje nalazi i jedna ruska vojna baza? O tome u Euronews jutru diskutuju Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, Ivan Miletić, analitičar iz oblasti odbrane i bezbednosti, a iz Jerevana se za Euronews Srbija uključuje Marko Todorović, istraživač Centra za evropske politike. 

"Ovo je jedan od najznačajnijih događaja za Jermeniju od sticanja nezavisnosti. Dolazi u trenutku kada zemlja razmatra približavanje Evropskoj uniji, čak se dosta govori o mogućnosti kandidovanja, dakle, za status budućeg člana Evropske unije. To kao posledicu porizvodi udaljavanje od Rusije, ali Jermenija je i dalje zemlja koja ekonomski dosta zavisi od Rusije, tako da situacija uopšte, nije laka", rekao je Todorović.

On je dodao da samit šalje signal šire evropske strategije jačanja autonomije.

"Evropa pokazuje interes da uključi ceo kontinent u svoju bezbednosnu i političku arhitekturu. Prisustvo kanadskog premijera govori i o promenama u transatlantskim odnosima“, istakao je on.

Todorović dodaje da treba naglasiti da trenutno jermensko rukovodstvo itekako radi na jačanju odnosa sa Zapadom, i ovo je, dakle jedan vrlo značajan signal da je i Evropa kao takva veoma zainteresovana za jačanje strateške autonomije koja uključuje, ne samo, države Evropske unije, nego i cele Evrope. 

Euronews Srbija

"Štaviše, na jučerašnjem samitu videli smo da je prisustvovao i kanadski premijer, što je takođe isto važno imajući u vidu uopšte kontekst transatlantskih odnosa i činjenicu da dakle, Sjedinjene Američke Države nisu više toliko pouzdan partner Evropi i da su i same Sjedinjene Američke Države pokazale, dvosmislenu politiku i prema Kanadi, tako da da se ona sada takođe usmerava više ka Evropi. Tako da je ovo veoma značajan događaj", rekao je Todorović.

U studiju je Aleksandra Joksimović objasnila istorijat i ulogu Evropske političke zajednice.

"Ona je nastala 2022. godine kao odgovor na rat u Ukrajini, na inicijativu predsednika Makrona. Reč je o debatnom forumu bez formalnih zaključaka, ali sa važnom političkom težinom jer okuplja i članice i nečlanice Evropske unije“, rekla je Joksimović.

Joksimović je istakla da je to bio jedan značajan trenutak jer je i Ujedinjeno Kraljevstvo tada učestvovalo na prvom, sastanku, s obzirom da je to bio trenutak Bregzita. Dodaje da su bili različiti dometi ovih sastanaka u prošlosti, međutim, ovaj ima jednu snažnu simboliku upravo zato što je organizovan u Jerevanu.

Govoreći o simbolici održavanja samita u Jerevanu, naglasila je širi geopolitički kontekst.

"Južni Kavkaz je sada pokušao da se okrene ka Evropskoj uniji. Samit Evropske unije i Jerevana je takođe izgledan i ovo je način da se zapravo onemogući, da se obeshrabri uticaj trećih aktera, na predstojećim parlamentarnim izborima, koji se organizuju u Jerevanu, takođe u Jermeniji", kaže Joksimović.

Euronews Srbija

Dodaje da je i jaka simbolika što se Kanada okreće ka Evropskoj uniji, odnosno Evropi kao takvoj, s obzirom na Trampovu aktuelnu politiku. 

Zaoštreni odnosi između SAD i Evrope

Aleksandra Joksimović ocenjuje da su odnosi između SAD i Evrope ponovo zaoštreni nakon izjava nemačkog kancelara Šolca da je Amerika ponižena u ratu sa Iranom i reakcije Donalda Trampa, koji je zapretio ekonomskim merama i povlačenjem vojske iz Nemačke.

"To je primoralo Evropu da dodatno razmišlja o sopstvenoj bezbednosnoj i ekonomskoj autonomiji“, ističe ona.

Dodaje da Evropska unija sve više jača sopstvene kapacitete u oblasti bezbednosti, energetike i trgovine.

"Iako su pritisci iz Vašingtona snažni, Evropa se okreće sopstvenom bezbednosnom okviru, posebno u svetlu rata u Ukrajini i strahova istočnih članica od mogućih budućih pretnji. Kada govorimo o bezbednosti, znamo da je Evropska unija pod snažnim pritiskom, odnosno pre svega države NATO, pod snažnim pritiskom Sjedinjenih Američkih Država i Trampovih najava o mogućem izlasku iz NATO-a, za koje ja lično smatram da se naprosto neće desiti", zaključuje Joksimović.

Kanada postaje ključni partner Evropskoj uniji

Ivan Miletić ocenjuje da se Kanada, suočena sa slabljenjem trgovinskih privilegija sa Sjedinjenim Američkim Državama, sve više okreće Evropi kao ključnom partneru.

"Evropskoj uniji to odgovara, jer dobija snažnog energetskog i ekonomskog saveznika, dok Kanada može da postane važan most između evropskog i azijskog tržišta. Njima je NATO pakt potreban. Uh, tako da u šta god Amerika bude odlučivala strateški da uradi u odnosu na Evropsku uniju i NATO pakt, tu će doći do razmimilaženja Kanade i približavanja Kanade Evropskoj uniji“, ističe on.

Euronews Srbija

Miletić smatra da je to dobro za Evropsku uniju jer dobija Kanadu, koja je veliki proizvođač nafte, što je dobro za Evropsku uniju sa energetske strane.

Dodaje da se globalni poredak menja i da ekonomija postaje ključni faktor povezivanja.

"U takvom okruženju, i manje zemlje moraju jasno da se opredele i pronađu svoje mesto unutar širih ekonomskih i političkih blokova“, zaključuje Miletić.

Miletić smatra da se u novom svetu Evropa i svet se reorganizuje. Dodaje da oni koji su se nadali da će to biti neki multipolarni svet, Amerike, Rusije ili ili Pekinga, shvatiće da će to biti jedan mozaik različitih trgovinskih centara, jer ekonomija je ono što je vodič u svetu, nije vojska i nije politika.

"Tako da je tu nešto gde gde i mi moramo da nađemo svoje mesto. Znači, ne možemo da budemo sami izolovani, nego ćemo i mi morati, s obzirom na geografsku poziciju, da se više definišemo, kao i Jermenija, vezano za Evropsku uniju, a ne za neke Briksove i neke daleke destinacije za koje mi ni nemamo ekonomski potencijal, da budem iskren", smatra Miletić.

Joksimović: Važno da buduća vlast u Jermeniji bude okrenuta Evropi

Aleksandra Joksimović ističe da prisustvo ruske vojne baze u Jermeniji i održavanje samita šalju višeslojne političke poruke, kako prema Rusiji i Evropskoj uniji, tako i prema samoj Jermeniji, koja se nalazi u predizbornom periodu.

Tanjug/Ostoja Jurić

"Veoma je važno da buduća vlast u Jermeniji bude okrenuta Evropi, jer je to u ovom trenutku značajno za Evropsku uniju“, navodi ona, dodajući da države na periferiji Rusije, poput Ukrajine i Gruzije, već dugo izražavaju težnje ka bližoj saradnji ili članstvu u EU, iako političke okolnosti u njima nisu uvek usklađene sa tim aspiracijama.

Prema njenim rečima, Evropska politička zajednica u tom smislu ima ulogu da ojača evropski uticaj u regionu i potvrdi prisustvo EU kroz dijalog sa državama koje se nalaze u njenoj neposrednoj blizini.

Joksimović takođe naglašava da su ključne teme samita geostrateška pitanja, posebno rat u Ukrajini i odnosi unutar zapadnog bloka, uz povremene tenzije u odnosima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Za Srbiju važno da pokaže povezanost sa Evropom

Aleksandra Joksimović poručuje da je Evropska politička zajednica zamišljena kao veliki forum za dijalog evropskih lidera, gde su prisutne gotovo sve evropske zemlje i gde se otvoreno razmenjuju mišljenja. Naglašava da taj skup služi jačanju evropskog jedinstva, koje je važno i unutar Evrope i globalno, iako postoje razlike među državama.

"Važno je da Srbija učestvuje u takvim okupljanjima i pokaže povezanost sa Evropom, jer se tu ne donose obavezujući zaključci koji bi izazvali političke tenzije. Eevropska politička zajednica je zapravo zamišljena kao platforma za debatu o važnim pitanjima, ali bez velikih usaglašavanja koja mogu dovesti do određenih neslaganja", kaže ona.

Navodi i da tema proširenja EU ovoga puta nije bila u fokusu, verovatno zato što ne postoji jedinstven stav svih članica o tom pitanju.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.