Nova faza evropske podrške Ukrajini: Šta Kijevu znači kredit EU od 90 milijardi evra?

EU planira da od sredine juna počne isplatu kreditnog paketa za Ukrajinu u vrednosti od 90 milijardi evra, namenjenog jačanju odbrane i stabilizaciji državnih finansija. Najveći deo sredstava, prema očekivanjima, biće usmeren na vojnu industriju i nabavku naoružanja, dok će ostatak pokrivati budžetske potrebe. Ipak, ostaje neizvesno kako će novac biti raspoređen i u kojoj meri će završiti u evropskoj ili domaćoj proizvodnji.

Za sada je, prema pisanju Euronews-a, spisak na koji će novac biti potrošen strogo čuvan od strane Ukrajine. Izgleda gotovo izvesno da će najveći deo sredstava biti usmeren na odbijanje ruske agresije, ali i dalje nije jasno kako i gde će tačno biti potrošen.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da će deo paketa namenjen odbrani ojačati ukrajinsku vojsku u borbi protiv ruske invazije u punom obimu, koja sada ulazi u svoju petu godinu. Oko 60 milijardi evra očekuje se da bude iskorišćeno za jačanje odbrane tokom rata, dok bi ostatak bio usmeren na stabilizaciju državnog budžeta.

Novac će biti korišćen za proizvodnju naoružanja i nabavku potrebnog oružja koje, ako se ne proizvodi u Ukrajini, biće kupljeno od partnera, rekao je Zelenski u izjavi objavljenoj na društvenoj mreži X u aprilu.

Kao što je to uglavnom slučaj sa pitanjima koja se tiču nacionalne bezbednosti bilo koje zemlje, Ministarstvo odbrane Ukrajine nije odgovorilo na zahtev Euronews-a za komentar o tome kako će sredstva biti potrošena na odbrambene kapacitete.

Kada je kredit uspostavljen, više država članica EU izrazilo je primedbe, tražeći da se novac troši na evropske kapacitete, s obzirom na to da je reč o evropskim sredstvima.

Kako piše Politico, polovina kredita biće isplaćena ove godine, dok će ostatak biti 2027. godine. Evropska komisija, piše dalje list, će nastaviti da lobira kod Kanade, Japana, SAD i Velike Britanije da pokriju ostatak budžetskog deficita Ukrajine.

List ukazuje i na to da uprkos nedavnom napretku, zvaničnici EU i diplomate su svesni da će Kijevu sledeće godine biti potrebno više novca. Procenjeni budžetski deficit Ukrajine od 135 milijardi evra zasnovan je na pretpostavci da će se rat završiti ove godine - scenario koji se smatra sve manje verovatnim.

Takođe, uzastopne krize opteretile su finansije mnogih vlada EU, koje takođe pokušavaju da obuzdaju svoju potrošnju dok se bore sa rastućim cenama goriva koje proizilaze iz tenzija na Bliskom istoku. Prikupljanje novih sredstava za Ukrajinu u kratkom roku moglo bi se pokazati problematičnim ako prestonice EU nerado preuzmu veći zajednički dug.

Za i protiv

Šef Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFDIF) i specijalni predsednički predstavnik za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev rekao je da evropski, kao i britanski vojni kompleks zarađuju mnogo novca od sukoba u Ukrajini, preneo je Interfaks.

Prema njegovim rečima, 90 milijardi dolara koji se daju Ukrajini su ozbiljan novac i predstavljaju veoma ozbiljan finansijski podsticaj za nastavak rata.

Luiđi Skacijeri iz Instituta EU za studije bezbednosti (ISS) rekao je za Euronews da je Francuska bila među najglasnijim kritičarima, uz argument da se za povećanje proizvodnje u Evropi moraju narudžbine slati evropskim firmama. Ipak, dogovor je na kraju strukturiran tako da zadovolji celu Uniju.

"Imate zemlje poput Švedske, Holandije, Poljske, a u određenoj meri i Nemačke, koje smatraju da treba biti što fleksibilniji. Uvek postoji kompromis između tih različitih stavova", rekao je on.

Takođe, EU ima strogi trostepeni pristup kojim reguliše kako se sredstva za odbranu mogu koristiti. Prvo, svi proizvodi koji se kupuju moraju biti proizvedeni u Ukrajini, Evropi ili EEA/EFTA regionu; zatim, Ukrajina može kupovati proizvode iz 12 zemalja koje su potpisale bezbednosno partnerstvo sa EU, među kojima su Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada.

Portparol Evropske komisije Balazs Ujvari rekao je da ako se ove dve opcije iscrpe, "i ako je to zaista opravdano", Ukrajina može kupovati sisteme i iz drugih država.

Josef Kubes / Alamy / Profimedia

Dva diplomatska izvora EU koji su govorili za Euronews potvrdila su da se očekuje da će novac, gde god je moguće, biti potrošen na evropske proizvode, u skladu sa pravilima kredita.

"Kupuje se evropsko, osim ako ne postoji izuzetak, kao što je nedostatak proizvoda u EU ili dugo vreme isporuke", rekao je jedan izvor. 

Drugi izvor, naveo je da u slučaju "hitnosti" i ako u Evropi ne postoji ekvivalent, Ukrajina može da se okrene drugim dobavljačima, ali uz uslov da je nabavka zaista hitna.

Visoki zvaničnik EU ponovio je da postoji institucionalno očekivanje da će novac, gde god je moguće, biti usmeren na jačanje evropske odbrambene industrije, koja je godinama bila zapostavljena i fragmentisana.

Kako različite obaveštajne službe upozoravaju da bi Evropa do kraja decenije mogla biti meta ruskog napada na neku članicu, sve je veći pritisak da se evropskoj odbrambenoj industriji obezbedi finansijski podsticaj.

Istovremeno, postoji potreba da industrija postane fleksibilnija. Aktuelni evropski komesar za odbranu, Andrius Kubilijus, više puta je isticao da EU mora proizvoditi "dovoljno dobro" oružje, umesto "haute couture“ (previše usavršene i skupe) opreme.

To se odnosi na proizvodnju jeftinijeg i masovno dostupnog naoružanja za Ukrajinu, umesto dugogodišnjeg razvoja složenih sistema koji mogu postati zastareli.

Za poređenje, evropska proizvodnja vojne opreme znatno zaostaje za Ukrajinom, posebno u oblasti dronova, što verovatno objašnjava zašto će prva isplata biti usmerena na kupovinu ukrajinskih dronova.

Prva tranša sredstava namenjena odbrani

Prva tranša sredstava namenjena odbrani, koju je odobrila Evropska komisija u vrednosti od 5,9 milijardi evra, očekuje se da bude isplaćena kasnije ovog meseca. Oscar Luigi Guccione iz Nemačkog Maršalovog fonda rekao je da će to verovatno značiti oko 3 miliona dronova, po prosečnoj ceni od 2.000 evra po komadu.

"Ukrajina bi želela da najveći deo ovog novca potroši unutar zemlje“, rekao je on.

Jedan izvor iz EU naveo je da postoje izuzeci u ovom pravilu, koji su podneti 12. marta, jer se neki delovi za dronove proizvode van EU i Ukrajine.

Prema Skacijeriju, to su najverovatnije mikročipovi proizvedeni u Kini, ključne komponente koje se nalaze i u ruskim Shahed dronovima. Portparol Evropske komisije Balazs Ujvari potvrdio je da je zahtev od 12. marta odobren, ali da Komisija ne može da objavi detalje zbog osetljivosti informacija.

Izvor blizak pregovorima potvrdio je da će druga tranša novca najverovatnije biti usmerena na municiju, projektile i protivvazdušnu odbranu, ali konačan iznos još nije definisan.

Međutim, ostaje neizvesno da li će se ta sredstva trošiti u Evropi. Visoki zvaničnik EU rekao je da, iako postoji jasna želja sa obe strane da se kupovine zadrže u Evropi, evropska odbrambena industrija ne može da zadovolji ukrajinske potrebe.

Primer za to je evropski odgovor na američki sistem Patriot – francusko-italijanski PVO sistem SAMP/T.

Kako se američko angažovanje u ratu u Iranu i Libanu pojačava, zalihe Patriot raketa se smanjuju. Ipak, konzorcijum Eurosam, zajednički projekat kompanija MBDA i Thales, razvija sopstveni sistem dugog dometa. Danska je krajem prošle godine najavila kupovinu dva sistema za svoju protivvazdušnu odbranu.

Odluka je usledila nakon višemesečnih pretnji tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti Grenland, što je viđeno kao ozbiljan politički udar za Vašington. Prema Guntramu Volfu iz Evropskog centra za politiku, prilika koju stvaraju nestašice Patriot sistema i politička moć velikih narudžbina mora biti maksimalno iskorišćena.