Od Evropskog parlamenta do nacionalnih skupština: Širom Evrope jačaju anti-migracione mere
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od Evropskog parlamenta do nacionalnih skupština, mere protiv neregularne migracije postale su nova politička praksa širom Evrope. Evropski parlament je 2024. godine usvojio restriktivni Pakt o migraciji i azilu, koji je stupio na snagu u junu 2026, a taj talas pooštravanja brzo se preliva na nacionalne parlamente. U Švedskoj je tako Riksdag nedavno usvojio zakone koji pojačavaju mere prema migrantima.
Novi zakoni u Švedskoj, doneti uoči parlamentarnih izbora u septembru, pojačavaju mere prema imigrantima, uključujući mogućnost oduzimanja boravišnih dozvola na osnovu kriterijuma "lošeg ponašanja“ i obavezu za deo zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuju osobe za koje se sumnja da borave u zemlji bez dokumenata. Zakoni, usvojeni u Riksdagu, svega nekoliko dana nakon što je EU Pakt o migraciji i azilu stupio na snagu, idu u korak sa duhom tog pakta.
Lourens Smak / Alamy / Profimedia
Kako piše "Euronews", cilj mu je da uspostavi jedinstven, pravno obavezujući evropski sistem koji bi ubrzao procedure na granicama i raspodelio odgovornost za prihvat tražilaca azila među svim državama članicama.
Uredba o vraćanju kao "game changer"
Uz Pakt koji je stupio na snagu, Evropski parlament (EP) usvojio je u sredu i reformu migracione politike Evropske unije (EU) kojom se predviđa ubrzanje deportacija migranata bez prava na boravak i omogućava državama članicama uspostavljanje centara za zadržavanje van teritorije EU.
Evropski parlament je u sredu odobrio zakon koji ima za cilj ubrzavanje povratka migranata bez zakonskog prava da ostanu u EU, zahvaljujući podršci političkih grupa desnog centra i krajnje desnice.
"Regulacija o povratku" je najoštrija promena migracione politike bloka u poslednjih nekoliko decenija. Smatra se kontroverznom jer bi omogućila zemljama EU da osnuju centre za deportaciju van bloka, poznate kao centri za povratak, putem sporazuma sa zemljama koje nisu članice EU.
Ova čvorišta bi mogla da služe ili kao tranzitni objekti, gde ljudi čekaju povratak u svoju zemlju porekla, ili kao mesta gde migranti ostaju duže vreme, potencijalno bez vremenskog ograničenja ili garancije daljeg povratka. Samo maloletnici bez pratnje bi bili izuzeti od ove mere, dok bi porodice sa decom mogle biti prebačene u čvorišta.
Povezane vesti
Zakon je usvojen sa 418 glasova za, 218 protiv i 30 uzdržanih. Nakon što je objavljen rezultat, pristalice zakona su aplaudirale, dok su neki poslanici Evropskog parlamenta sa desne strane sale skandirali "vratite ih“, misleći na ilegalne migrante.
Ova promena politike na nivou EU u korelaciji je sa talasom pooštravanja u nacionalnim parlamentima, gde se već usvajaju sve konkretnije i restriktivnije mere.
Zaokret u nacionalnim parlamentima
Da Švedska nije izolovan slučaj potvrđuju prakse drugih evropskih država, poput Vlade Đorđe Meloni u Italiji, koja već godinama sprovodi politiku ograničavanja dolazaka i sporazuma sa trećim zemljama, dok je Nemačka, dugo simbol liberalnijeg pristupa, u poslednjih godinu dana značajno pooštrila kontrole na granicama i ubrzala procedure deportacija.
Naime, nemački kancelar Fridrih Merc je na početku mandata obečao odlučan obračun sa neregularnom imigracijom, navodeći da je to jedini način da se obuzda rastuća podrška desnoj stranci Alternativa za Nemačku
Danska, koja je među prvima krenula restriktivnijim putem, zabeležila je nagli pad migracija, a do kraja novembra prošle godine registrovan je istorijski minimum od 839 odobrenih zahteva za azil. Migracionu politiku Danske više od dve decenije oblikuju stranke desnice, dok premijerka Mete Frederiksen i njene Socijaldemokrate od dolaska na vlast 2019. godine sprovode politiku "nultog prihvata izbeglica“.
Sličan trend beleži i Švedska, koja je nedavno usvojila novi set zakona, dok je broj prijavljenih tražilaca azila u 2025. godini pao za 30 odsto u odnosu na 2024. godinu, pa se očekuje da će se taj trend dodatno nastaviti i u narednom periodu.
Komentari (0)