Sporazum SAD i Venecuele: Da li Vašington primenjuje novu kolonijalnu strategiju prema Latinskoj Americi?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nafta ponovo izbija u prvi plan geopolitičkih odnosa u Južnoj Americi. U fokusu su sporazum Sjedinjenih Država i Venecuele, ali i ponovo aktuelan spor između Argentine i Velike Britanije oko Foklandskih, odnosno Malvinskih ostrva.
O ovim temama za Euronews Srbija govorio je profesor doktor Slobodan Pajović sa Fakulteta društvenih nauka, koji ocenjuje da se potezi Vašingtona prema Venecueli moraju posmatrati u širem kontekstu američke politike prema Latinskoj Americi.
„On je prošao tiho u Evropi i u zapadnom svetu, ali što se tiče same Latinske Amerike, to nije slučaj. Najpoznatiji stručnjaci za geopolitiku, međunarodne odnose, ekonomski razvoj Latinske Amerike i regionalni razvoj posvetili su veliku pažnju ovom sporazumu“, rekao je Pajović u emisiji Euronews Svet.
Kako je naveo, deo stručnjaka u regionu sporazum posmatra kao novu fazu američkog uticaja.
„Oni su ga definisali kao novi oblik kolonijalizma Sjedinjenih Američkih Država u Latinskoj Americi. Ako pogledamo šta oni govore, možemo zaista govoriti o jednoj novoj kolonijalnoj strategiji Vašingtona prema tom delu sveta“, ocenio je Pajović.
On smatra da se promenio način na koji SAD ostvaruju svoj uticaj u regionu.
„Diplomatija više nije bitna. Amerika više ne interveniše u Latinskoj Americi u odbrani ljudskih prava, demokratije i tako dalje. Ona koristi silu, i to neograničeno, u borbi protiv kartela koje je proglasila za terorističke organizacije“, rekao je Pajović.
Povezane vesti
Govoreći o Venecueli, Pajović je izneo i tvrdnju da je reč o mnogo širem procesu koji, prema njegovom tumačenju, obuhvata politički, vojni i ekonomski pritisak.
„Prvi put u istoriji međunarodnih događaja imamo napad na jednu suverenu zemlju kao što je bila Venecuela i otmicu legalno izabranog predsednika, koga je Amerika prebacila u Sjedinjene Američke Države, gde mu sada sudi po američkim zakonima“, rekao je on.
Pajović je kao još jedan element američke politike izdvojio ekonomski pritisak na Kubu.
„To je ekonomski pritisak, najbolji primer je Kuba, koja se nalazi pod apsolutnim embargom. Na jednoj konferenciji sam to nazvao geoekonomskim genocidom. Zašto? Zato što je sve to usmereno na jednu malu teritoriju, protiv jedne države i protiv jednog naroda koji se sada nalazi u dramatičnoj situaciji“, rekao je Pajović.
„Amerika sada raspolaže sa 65 milijardi barela venecuelanske nafte“
Govoreći konkretno o sporazumu sa Venecuelom, Pajović je naveo da je njegov značaj upravo u ogromnim prirodnim resursima te zemlje.
„Amerika sada raspolaže sa 65, kao što ste rekli, milijardi barela venecuelanske nafte. Doduše, to je jedna petina svih rezervi, ali jako je tužno kada predsednica kaže da oni dobijaju 10 dolara od jednog barela, što znači da oni dobijaju oko dva do pet odsto“, rekao je Pajović.
Na pitanje da li bi takav aranžman ipak mogao da pomogne Venecueli, s obzirom na njenu tešku ekonomsku situaciju, odgovorio je potvrdno.
Povezane vesti
„Pomoglo bi, zato što su sva njena sredstva koja se nalaze u inostranstvu zamrznuta, a Amerika još uvek nije odmrzla venecuelanski kapital u inostranim bankama“, rekao je Pajović.
On smatra da se kroz ovaj sporazum menja i odnos prema političkoj tranziciji u Venecueli.
„Ako pratite izjave Trampa, on govori o sigurnoj tranziciji. On ne govori o demokratskoj tranziciji, već o sigurnoj tranziciji koja, prema analizama latinoameričkih stručnjaka, znači zadržati status kvo i iskoristiti do maksimuma prirodne resurse Venecuele“, naveo je Pajović.
Prema njegovim rečima, ti resursi nisu samo nafta.
„To nije samo nafta. To je i pokrajina Esekibo, to je litijum i ostali retki minerali“, rekao je on.
Jimmy Villalta / VWPics / Profimedia
Pajović je govorio i o odnosima nekadašnjeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura sa američkim kompanijama.
„Maduro nije želeo da promeni ustav i da omogući veće prisustvo stranog kapitala. To je bila glavna prepreka obnovi američkih interesa“, rekao je Pajović.
Kako je dodao, američka politika prema Venecueli godinama je bila usmerena i na promene u naftnom sektoru.
„Amerika je kritikovala čitav taj period čavizma, još od Čavesa pa do Madura, zato što su prvo izvršili nacionalizaciju, a nakon toga tražili da Ševron posebno obnovi većinsko učešće u petrološkoj industriji Venecuele“, naveo je Pajović.
Govoreći o aktuelnom aranžmanu, ukazao je i na pitanje trajanja koncesije.
„Još uvek nije jasno da li je koncesija na 100 godina ili na 25 godina, zato što venecuelanski ustav predviđa maksimalno 25 godina. Tako da će i tu biti problema“, rekao je Pajović.
Foklandi ponovo u centru pažnje
Nafta je ponovo u centru pažnje i kada je reč o Foklandskim, odnosno Malvinskim ostrvima, oko kojih se decenijama spore Argentina i Velika Britanija. Pajović smatra da se u tom slučaju prepliću pitanje suvereniteta, prirodnih resursa i šire geopolitičke pozicije.
„Mi imamo i jedno i drugo – i pitanje nafte i pitanje suvereniteta, plus projekciju na Antarktik“, rekao je Pajović.
Euronews Srbija
Govoreći o položaju ostrva, dodao je:
„Ako pogledate na geografskoj karti Malvinski arhipelag, videćete da je to direktna projekcija za Veliku Britaniju, koja drži arhipelag pod kolonijalnom vlašću, na Antarktik.“
Prema njegovim rečima, Argentina pitanje Malvina već decenijama pokreće u međunarodnim institucijama.
„To je jedan stari problem koji Argentina stalno reklamira u Ujedinjenim nacijama, u Komitetu za dekolonizaciju i u svim svojim međunarodnim aktivnostima“, rekao je Pajović.
Posebno je izdvojio odnos argentinskog predsednika Havijera Mileja i američkog predsednika Donalda Trampa.
„Milej je izuzetno blizak Trampu. On je po prvi put dobio izjavu jednog američkog predsednika da to pitanje treba da se reši i da se reši u korist Argentine“, rekao je Pajović.
Ipak, Pajović smatra da podrška Vašingtona ne mora automatski značiti i konkretnu ekonomsku pomoć.
„Kažem deklarativnu, jer se Tramp direktno umešao u parlamentarne izbore u Argentini, obećavajući 20 milijardi dolara kako bi se spasila solventnost Narodne banke Argentine. Taj novac do sada nije stigao u Argentinu“, rekao je on.
Pajović smatra da značaj Foklandskih ostrva prevazilazi samu eksploataciju nafte.
„Što se tiče prirodnih bogatstava, to su ogromna prirodna bogatstva. To je, naravno, nafta, ali i morsko dno gde su mnogi retki minerali“, rekao je.
Kako je naveo, argentinski naučnici ukazuju i na potencijal drugih resursa u tom području.
„To je i jedna serija planktona koji će, prema istraživanjima argentinskih naučnika, biti vrlo važni za ishranu čovečanstva u narednom periodu“, rekao je Pajović.
Brazil kao ključna tačka
Kao jednu od ključnih zemalja za buduće odnose u Južnoj Americi Pajović izdvaja Brazil, posebno zbog predstojećih predsedničkih izbora.
„Brazil će odlučiti ideološko-političku situaciju u Južnoj Americi, da li će prevagnuti desničarski režim ili progresivni“, ocenio je Pajović.
Prema njegovim rečima, eventualna promena vlasti u Brazilu imala bi posledice i van te zemlje.
„Po mom mišljenju i istraživanjima i procenama, to je vrlo važno. Ukoliko bi se na vlast vratila politička elita koju predvodi sin Bolsonara, onda bismo imali na neki način brazilskog Mileja na vlasti u Brazilu“, rekao je Pajović.
On je ukazao i na Brazilsku spoljnu politiku i odnose sa drugim velikim silama.
„Lula vodi aktivnu spoljnu politiku, a Brazil je učestvovao na nedavnom samitu BRIKS-a. S druge strane, njegova socijalna politika i emancipacija siromašnih slojeva u Brazilu su vrlo značajne“, rekao je Pajović.
Kako je zaključio, Brazil ima poseban značaj jer predstavlja najveću regionalnu silu sa ambicijama koje prevazilaze Južnu Ameriku.
„Treba da znamo da je to jedina sila u nastajanju, sa globalnim interesima i protagonizmom iz Latinske Amerike“, rekao je Pajović.
Komentari (0)