Ko u Evropi najbrže kupuje prvi stan, a ko čeka do 35. godine? Velike razlike među zemljama

Dok se širom Evrope sve više govori o stambenoj krizi i rastu cena nekretnina, pitanje kada ljudi uspevaju da kupe svoj prvi stan postaje sve važnije. Podaci pokazuju velike razlike među državama - dok neki Evropljani do svog prvog doma dolaze pre tridesete, drugi na taj korak čekaju i do sredine tridesetih godina. Ulogu ne igraju samo plate i cene stanova, već i pomoć porodice, kultura iznajmljivanja i navike koje se razlikuju od zemlje do zemlje.

Manje od sedam od 10 domaćinstava u Evropskoj uniji živi u sopstvenoj nekretnini. Prema podacima za 2025. godinu, udeo vlasnika stanova i kuća iznosi 68,5 odsto, što je za 2,2 procentna poena manje nego 2010. godine.

Razlike među državama su velike - od svega 47,2 odsto domaćinstava koja žive u sopstvenom domu u Nemačkoj, do čak 93,8 odsto u Slovačkoj, prema podacima Evrostata (Eurostat).

Ali kada Evropljani najčešće kupuju svoju prvu nekretninu? I zašto se taj trenutak toliko razlikuje širom kontinenta?

Prema istraživanju iz izveštaja RE/MAX European Housing Trend Report 2025, prosečna starost kupca prve nekretnine u 23 evropske zemlje iznosi 31,3 godine.

Najmlađi prvi kupci su na Malti, gde u proseku imaju 28 godina, dok se najduže čeka u Švajcarskoj i Grčkoj - prosečna starost prvog kupca tamo iznosi 34,7 godina.

Kompanija RE/MAX ustupila je detaljnije podatke za Euronews Biznis.

"Iako pristupačnost nekretnina često određuje kada ljudi kupuju svoj prvi dom, važnu ulogu imaju i podrška porodice, kao i kulturni stavovi prema iznajmljivanju stanova", rekao je za Euronews Biznis Majkl Polcler, izvršni direktor kompanije RE/MAX Evropa.

Britanci među najmlađim kupcima, Nemci čekaju najduže

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Velika Britanija ima najnižu prosečnu starost pri kupovini prve nekretnine - 28,4 godine.

Isti prosek beleži i Luksemburg, koji je zajedno sa Velikom Britanijom među zemljama gde ljudi najranije dolaze do svog prvog doma.

Jedan od razloga je finansijska podrška porodice. Prema istraživanju RE/MAX Evropa, 53 odsto mladih Britanaca uzrasta od 18 do 34 godine dobija pomoć kroz novčani poklon ili nasledstvo.

"To može da objasni zašto neki kupci u Velikoj Britaniji uspevaju da postanu vlasnici nekretnine u mlađim godinama", naveo je Polcler.

Nasuprot tome, Nemačka ima najvišu prosečnu starost među velikim evropskim ekonomijama - 33,6 godina.

To znači da Nemci prvi stan ili kuću kupuju u proseku 5,2 godine kasnije nego Britanci.

U Nemačkoj se stan češće iznajmljuje nego kupuje

Jedan od razloga za kasniju kupovinu nekretnine u Nemačkoj jeste drugačiji odnos prema iznajmljivanju.

"U Nemačkoj je iznajmljivanje mnogo prihvaćenije kao dugoročni izbor stanovanja, uz snažniju zaštitu stanara i veću stabilnost“, rekao je Polcler.

Pixabay

Zbog toga mnogi mladi Nemci kupovinu nekretnine ne vide kao obavezan sledeći korak nakon odlaska iz roditeljskog doma.

Među nemačkim ispitanicima starosti od 18 do 34 godine, 69 odsto trenutno živi u iznajmljenom stanu, dok je evropski prosek u toj grupi 38 odsto. Španija ima drugu najnižu prosečnu starost prvog kupca - 30,9 godina. U Francuskoj je taj prosek 32,5 godina, dok u Italiji iznosi 32,8 godina. Porodica često određuje koliko brzo neko dolazi do prvog doma

U Italiji i Španiji mladi često ostaju da žive sa roditeljima do 26. godine, što je oko tri godine duže od evropskog proseka. To im omogućava da lakše uštede novac za kupovinu nekretnine, ali istovremeno odlaže trenutak kada postaju samostalni vlasnici.

U Francuskoj se mladi najčešće osamostaljuju oko 23. godine, ali je porodična finansijska pomoć pri kupovini nekretnine ređa. Samo trećina Francuza (33 odsto) dobija novčani poklon ili nasledstvo koje im pomaže pri kupovini prvog doma, dok je evropski prosek 48 odsto.

"Manji nivo porodične pomoći mogao bi da bude jedan od razloga zbog kojih kupci u Francuskoj kasnije ulaze na tržište nekretnina", rekao je Polcler.

Gde se najduže čeka na prvi stan?

Pored Grčke i Švajcarske, među zemljama gde se prva nekretnina kupuje kasnije nalazi se i Turska, sa prosečnom starošću prvog kupca od 34,1 godinu.

Iznad evropskog proseka su i Češka sa 33,2 godine, Poljska sa 32,7, Bugarska sa 32,5, Slovenija sa 32,2 i Hrvatska sa 32,1 godinom.

Sa druge strane, među najmlađim kupcima su Mađarska sa prosekom od 28,5 godina i Holandija sa 28,8 godina. Pre 30. godine prvi dom u proseku kupuju i građani Austrije (29,1), Portugala (29,8) i Finske (29,9). Irska je sa 30,8 godina nešto ispod evropskog proseka. Dvoje od pet Britanaca kupuje prvi dom do 25. godine

Podaci pokazuju i velike razlike po starosnim grupama. U Velikoj Britaniji čak 40,2 odsto kupaca prvi dom kupi već između 18. i 25. godine. Najmanji procenat u toj starosnoj grupi ima Grčka, gde samo 12,1 odsto ljudi kupuje prvu nekretninu pre 26. godine.

Kada se posmatraju zajedno kupci od 18 do 25 i od 26 do 35 godina, oko sedam od 10 Evropljana (69,5 odsto) kupi prvi dom do 35. godine. Najveći procenat beleže Luksemburg sa 87,8 odsto, Holandija sa 85,2, Velika Britanija sa 84,6 i Mađarska sa 82,8 odsto.

Najkasniji kupci su u Grčkoj, gde samo 50,4 odsto ljudi postane vlasnik prve nekretnine do 35. godine. U Švajcarskoj taj procenat iznosi 53,2 odsto, a u Turskoj 56 odsto.

Ranija kupovina ne znači nužno i više vlasnika

Analiza Euronews Biznisa pokazuje da ne postoji direktna veza između godina kada ljudi kupuju prvi stan i ukupne stope vlasništva nad nekretninama.

Podaci o starosti prvih kupaca dolaze iz istraživanja kompanije RE/MAX, dok su podaci o vlasništvu nad nekretninama preuzeti iz Evrostata. Istraživanje RE/MAX-a obuhvatilo je više od 21.000 odraslih ispitanika, dok je za pitanje o starosti pri kupovini prvog doma korišćeno više od 13.000 odgovora.

To znači da zemlja u kojoj ljudi ranije kupuju nekretninu ne mora automatski biti zemlja sa najvećim brojem vlasnika.

Na odluke utiču brojni faktori - cene stanova, visina prihoda, dostupnost kredita, porodična podrška, ali i kultura stanovanja.

Evropa se u međuvremenu suočava sa sve većim izazovima na tržištu nekretnina, jer rast cena i troškova stanovanja dodatno otežavaju mladima put do prvog doma, upozorava Evropska komisija.