Lideri EU u sukobu oko budžeta od 2 biliona evra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Lideri Evropske unije danas se pripremaju na sukob oko budžeta bloka, nakon što su i zemlje neto doprinosioci, kao i države korisnici kritikovali početni predlog o tome šta bi EU trebalo da plaća od 2028. do 2034. godine, i odakle bi novac trebalo da dođe, prenosi danas Rojters.
Budžet EU je način na koji blok od 27 članica finansira sve svoje politike, od podrške poljoprivrednicima i razvoja novih tehnologija, pa do programa razmene studenata i izjednačavanja životnog standarda u državama članicama.
Prema predlogu Evropske komisije, budžet za period od 2028. do 2034. trebalo bi da bude 2 biliona evra.
Bogatije zemlje EU uplaćuju više u budžet nego što dobijaju iz njega, dok siromašnije dobijaju više nego što plaćaju, a svakih sedam godina, ove dve grupe se žestoko bore da postignu jednoglasan dogovor potreban za usvajanje budžeta, podseća agencija.
Prvim kompromisnim predlogom koji je prošle nedelje pripremilo kiparsko predsedništvo EU, predlog Komisije je umanjen za 2 posto, što za neke nije bilo dovoljno, a za druge je bilo previše.
Kada je ušao u pregovore, nemački kancelar Fridrih Merc, čija je zemlja najveći neto doprinosilac, rekao je da je taj predlog "previsok" i da cifre treba smanjiti.
Na osnovu kiparskog predloga, takođe se dodeljuje više novca u okviru budžeta za poljoprivrednike i kohezione politike na račun oblasti kao što su istraživanje i inovacije, zbog čega negoduju zemlje koje pokušavaju da se takmiče sa industrijama SAD i Kine.
Povezane vesti
Holandija, još jedan neto uplatilac u budžet, prigovorila je na kompromisni plan jer se previše fokusirao na oblasti koje se smatraju tradicionalnom potrošnjom, umesto da se suoči sa novim izazovima kao što su odbrana i modernizacija.
"Svi želimo Evropu koja je bezbednija i konkurentnija, i potreban nam je budžet koji tome odgovara“, rekao je holandski premijer Rob Jeten po dolasku na današnji samit EU.
On je istakao da je to nemoguće da se uradi sa budžetom iz 1990-ih.
Španija, koja je mali, ali i dalje neto korisnik, navela je da je budžet premali i da bi potrošnja za poljoprivrednike i koheziju trebalo da se poveća zbog inflacije.
"Predlog je još neadekvatniji od onog koji je prvobitno predložila Evropska komisija i stoga se svakako uopšte ne slažemo sa njim", rekao je premijer Pedro Sančez.
Pravno gledano, vlade EU moraju da se dogovore o budžetu do kraja 2027. godine, ali bi zbog izbora u Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji, Grčkoj, Estoniji, Finskoj i Slovačkoj sledeće godine, dogovor trebalo da bude postignut do kraja ove godine, navodi agencija.
Da bi se smanjili nacionalni doprinosi neto uplatilaca, uz očuvanje ambicija potrošnje neto korisnika, lideri EU moraju da se dogovore o novim izvorima prihoda koji ne bi dolazili direktno iz nacionalnih kasa.
Povezane vesti
"Možemo da potrošimo samo onoliko novca koliko imamo", rekao je Merc, dodajući da će danas na Evropskom savetu ponoviti svoj zahtev da se ne dozvoli EU da se dalje zadužuje.
Među predloženim opcijama, koje su neke zemlje odbile, a druge podržale, jeste udeo u gotovini koju vlade EU dobijaju od prodaje dozvola za emisiju ugljen dioksida CO2 kompanijama i udeo poreza na robu uvezenu u EU, a koja je proizvedena u zemljama gde su klimatske politike slabije nego u EU.
Druge opcije uključuju porez na neprikupljeni elektronski otpad, udeo u akcizi na duvan i godišnji paušalni doprinos od velikih firmi koje posluju i prodaju u EU.
Dalji predlozi uključuju porez na ekstremno bogatstvo, na digitalne usluge, onlajn kockanje kao i na kapitalne dobitke od kripto imovine.
Iako je malo verovatno da će lideri danas donositi odluke o konkretnim novim tokovima prihoda, oni će naznačiti svoje preferencije kako bi omogućili predstojećem irskom predsedništvu EU da pripremi novi kompromisni predlog za oktobar, preneo je Rojters.
Lideri Evropske unije održaće danas i sutra samit u Briselu, na kojem će razgovarati o bezbednosti, o dugoročnom budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine, o Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku, migracijama i krijumčarenju ilegalnih droga, saopšteno je iz Evropskog saveta.
Komentari (0)