Ekstremne vrućine testiraju Evropu: Najviše potrošnje struje u regionu - gde prete nestanci?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska elektroenergetska mreža nalazi se na ozbiljnom testu dok kontinent prolazi kroz treći toplotni talas ove godine. Meteorolozi upozoravaju da bi temperature ove nedelje u Mediteranu mogle dostići užarenih 43 stepena Celzijusovih, dok se Zapadna Evropa priprema za potencijalno rekordne vrućine.
Francuska je već stavila više od polovine svojih 96 departmana pod crveni alarm zbog opasnosti po život, pozivajući građane da izbegavaju direktno izlaganje suncu i da budu "krajnje oprezni", piše Euronews.
S druge strane Lamanša, britanska meteorološka služba upozorava da bi dnevne temperature na jugu Engleske narednih dana mogle dostići 38 stepeni, uz "opasne" tropske noći (kada temperatura tokom 24 časa ne pada ispod 20 stepeni).
Nemačka, Španija, Portugal i Švajcarska takođe očekuju paklene temperature, koje već počinju da remete svakodnevni život.
Širom Evrope, stotine škola su zatvorene ili skraćuju nastavu, dok je broj železničkih polazaka u prometnim gradovima poput Pariza i Brisela smanjen kako bi se umanjio rizik od kvarova.
Pariški festival muzike "Fête de la Musique" održan je tokom vikenda, ali je vlada zabranila konzumiranje alkohola na javnim mestima kako bi smanjila rizik od dehidracije.
Međutim, postoji još jedna žrtva ekstremnih vrućina o kojoj većina ljudi ne razmišlja - električna energija.
Povezane vesti
Kako ekstremno visoke temperature utiču na evropsku elektroenergetsku mrežu
Evropa tokom toplotnih talasa često beleži nagli porast potrošnje električne energije zbog povećane potrebe za rashlađivanjem. Zapravo, sistemi za hlađenje prostora, pre svega klima-uređaji i ventilatori, činili su oko sedam odsto ukupne svetske potrošnje električne energije 2022. godine.
"Svet se prži pod ekstremnim vrućinama, što dodatno povećava potražnju za rashlađivanjem. Rekordno visoke temperature podstiču veću upotrebu klima-uređaja i dovode do skokova u potrošnji električne energije, što može stvoriti začarani krug povećanih emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje zatim dodatno zagrevaju planetu", upozorila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) još 2023. godine.
AP/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Tokom ranog letnjeg toplotnog talasa 2025. godine, Francuska je zabeležila večernji vrhunac potrošnje električne energije koji je bio 25 odsto veći od proseka za period van sezone, usled potrebe za hlađenjem, iako je posedovanje klima-uređaja u toj zemlji relativno nisko.
Koje zemlje će zabeležiti najveći rast potražnje za električnom energijom?
Veb-sajt za poređenje cena Compare the Market analizirao je 85 zemalja, koje zajedno predstavljaju oko 90 odsto svetske potrošnje električne energije, kako bi utvrdio na koji način se potražnja za strujom menja tokom perioda ekstremnih temperatura.
Studija je uporedila potrošnju električne energije tokom najtoplijih 10 odsto meseci u svakoj zemlji sa potrošnjom tokom meseci sa uobičajenim temperaturama.
Istraživači su utvrdili da je Grčka zauzela prvo mesto u svetu, sa povećanjem potražnje za električnom energijom od 38,62 odsto tokom perioda ekstremnih vrućina. To odgovara dodatnoj potrošnji od 143,08 kWh po osobi za svaki mesec ekstremnih temperatura.
Crna Gora je bila na drugom mestu, sa rastom potražnje od 22,49 odsto, a sledile su Turska (21,91 odsto), Hrvatska (17,76 odsto), Italija (14,22 odsto) i Španija (8,86 odsto).
Povezane vesti
Evropske zemlje sa najdužim godišnjim nestancima struje
Kada ukupna potražnja za električnom energijom premaši raspoložive proizvodne kapacitete ili fizička ograničenja elektroenergetske mreže, može doći do pada frekvencije u sistemu, što može izazvati nestanak struje.
AP/Francisco Seco
Koristeći podatke o prekidima u snabdevanju iz poslednjih pet godina za koje su podaci bili dostupni, Compare the Market je takođe analizirao prosečno trajanje nestanaka struje i procenjene troškove koje oni izazivaju domaćinstvima u odabranim zemljama.
Među analiziranim evropskim zemljama, Mađarska je zabeležila najduže prosečno trajanje nestanaka struje – 2,92 sata godišnje. Slede Slovenija sa 2,16 sati i Grčka sa 1,63 sata godišnje.
Povezane vesti
"Iako Italija ima kraće prosečno trajanje nestanaka struje od Grčke, veliki broj domaćinstava beleži najveći ukupni procenjeni godišnji trošak za domaćinstva među izdvojenim evropskim zemljama. Procenjuje se da nestanci struje domaćinstva u Italiji koštaju oko 154,7 miliona evra godišnje, dok je Poljska odmah iza nje sa 152,1 milion evra", navodi se u studiji.
Ove procene zasnivaju se na standardnoj pretpostavci o "vrednosti neisporučene energije" (value of lost load), koja se koristi u energetskoj ekonomiji za procenu troškova života bez električne energije (na primer kvarenja hrane, gubitka grejanja ili hlađenja, prekida interneta i opštih neprijatnosti). Ove procene nisu zasnovane na lokalnim cenama električne energije.
Mogu li obnovljivi izvori energije spasiti opterećenu evropsku mrežu?
U junu i julu prošle godine Evropu je pogodio toplotni talas tokom kojeg su temperature dostizale 40 stepeni, što je dovelo do povećanja dnevne potražnje za električnom energijom za čak 14 odsto. U kombinaciji sa zastojima u radu termoelektrana, to je izazvalo rast prosečnih dnevnih cena električne energije od dva do tri puta.
Međutim, prema podacima energetskog istraživačkog centra Ember, rekordna proizvodnja solarne energije u Evropskoj uniji pomogla je da snabdevanje električnom energijom ostane stabilno uprkos naglom rastu potražnje.
"Tokom vrhunca toplotnog talasa, solarne elektrane su samo u Nemačkoj isporučivale do 50 GW električne energije, proizvodeći između 33 i 39 odsto ukupne nemačke električne energije. Nemačka raspolaže sa 14 GW kapaciteta za skladištenje energije u baterijama i 10 GW reverzibilnih hidroelektrana za pumpno skladištenje, što je omogućilo da se deo solarne energije sačuva za upotrebu nakon zalaska sunca", navodi Ember.
Komentari (0)