Žedni kontinent: Evropa se bori sa ekstremnim nestašicama vode - jedna država je pred potpunim kolapsom

Dok Evropa preživljava još jedno brutalno leto, projekat "Evropa u pokretu" analizira nivoe vodenog stresa širom kontinenta. Iako podatak da Evropska unija koristi svega 5,8 odsto svojih resursa slatke vode (iz glečera, podzemnih voda, reka i jezera) na prvi pogled sugeriše da je situacija pod kontrolom, prosečne vrednosti kriju zastrašujuću stvarnost.

Razlike među državama članicama su drastične i duboko zabrinjavajuće. Statistika je u ovom slučaju varka koja prikriva lokalne katastrofe.

Kipar u stanju stalne uzbune

Najteža situacija je na Kipru, koji se praktično nalazi u stanju neprestane vanredne situacije. Prema podacima Evrostata i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), ova ostrvska država godišnje troši 72 odsto svojih resursa slatke vode, dok taj procenat tokom letnjih meseci dostiže kritičnih 92 odsto.

Da bismo razumeli ozbiljnost situacije, treba znati da se svaka zemlja koja troši više od 20 odsto svojih vodnih resursa smatra ugroženom i ulazi u takozvanu "zonu upozorenja". Kipar je tu granicu odavno višestruko premašio.

Vlasti su početkom godine apelovale na stanovnike da smanje dnevnu potrošnju za 10 odsto (što je ekvivalentno skraćivanju tuširanja za samo dva minuta), ali ubrzan rast populacije na ostrvu dodatno otežava situaciju. Vlada grozničavo radi na instaliranju postrojenja za desalinizaciju kako bi podmirila potrebe za pijaćom vodom, naročito pred jek turističke sezone.

Ceo Mediteran u "zoni upozorenja"

foto: unsplash

Kipar nije jedini. Malta beleži godišnju stopu iskorišćenosti vode od 33 odsto, ali tokom leta vodeni stres skače na 67 odsto. Sličan scenario prati i druge južne i istočne zemlje: Grčka (37 odsto), Rumunija (34 odsto), Portugal (31 odsto), Italija (27 odsto) i Španija (26,5 odsto) - sve se tokom leta nalaze duboko u zoni visokog rizika.

EEA upozorava da će klimatske promene i učestale suše verovatno intenzivirati učestalost i uticaj nestašica vode barem do 2030. godine.

Gde je problem u cevi, a gde u izvoru?

Izveštaj pod nazivom "Prezagrejani i nepripremljeni" otkriva da se otprilike svaki deseti građanin EU suočava sa poteškoćama u pristupu bezbednoj i čistoj vodi. Ovaj problem je najizraženiji na Kipru (36,5 odsto) i u Grčkoj (31,5 odsto).

Zanimljivo je da nekoliko zemalja sa lošim pristupom pijaćoj vodi - uključujući Hrvatsku, Bugarsku, Mađarsku i Irsku, zapravo nemaju problem sa nedostatkom resursa slatke vode. To sugeriše da problem u ovim državama nije fizička oskudica vode u prirodi, već zastarela infrastruktura i ozbiljni nedostaci u sistemima vodosnabdevanja.

S druge strane, uprkos velikom vodenom stresu i sušama, zemlje poput Francuske, Portugala i Španije očigledno mnogo bolje upravljaju distribucijom. Procenat ljudi koji u ovim zemljama imaju problem sa pristupom vodi je ispod proseka EU od 9 odsto, što dokazuje da dobra organizacija i ulaganje u mrežu mogu ublažiti prirodni nedostatak resursa.

Evropa se očigledno nalazi na raskrsnici: dok se jug bori sa suvim izvorima, istok i zapad moraju da se suoče sa sopstvenim dotrajalim cevima pre nego što kriza postane nepovratna.