EU steže budžet, ali ne odustaje od delegacija: Ko se najviše oslanja na diplomatsku mrežu?

Evropske vlade vode naporne pregovore o narednom dugoročnom budžetu Unije, a administrativni troškovi institucija EU u inostranstvu i globalni programi među oblastima su u kojima se očekuju najveća smanjenja. Ipak, manje članice mogle bi mnogo da izgube ukoliko bi se diplomatska mreža EU širom sveta smanjila.

Koalicija takozvanih "štedljivih" država, među kojima su Nemačka, Holandija i Švedska, zalaže se za smanjenje predloženog iznosa narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF), budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine, za nekoliko stotina milijardi evra.

Prema dosadašnjim razgovorima, među državama članicama postoji širok konsenzus o smanjenju sredstava namenjenih institucijama EU, dok bi značajno mogao da bude smanjen i fond "Globalna Evropa", u odnosu na iznos koji je predložila Evropska komisija.

Takva smanjenja otvorila su pitanje mogućeg smanjivanja mreže delegacija EU širom sveta, što bi moglo da predstavlja ozbiljan problem za manje članice Unije, navode četiri zvaničnika EU koji su za Euronews govorili pod uslovom anonimnosti.

"Male države članice, koje imaju mali broj ambasada, u velikoj meri se oslanjaju na mrežu delegacija EU“, rekao je diplomata iz jedne od manjih država članica, takođe pod uslovom anonimnosti, kako bi mogao slobodno da govori o osetljivim pitanjima.

Globalna diplomatska mreža

Prema izveštaju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) za 2025. godinu, diplomatska služba EU ima 145 delegacija i kancelarija širom sveta, u kojima radi gotovo 6.000 ljudi. Za njihov rad godišnje se izdvaja oko milijardu evra.

Delegacije ne čine samo zaposleni u EEAS-u. One sarađuju i sa službama Evropske komisije zaduženim za međunarodna partnerstva, kao i za civilnu zaštitu i humanitarnu pomoć. U njima takođe rade diplomate koje nacionalna ministarstva privremeno upućuju u Brisel, odnosno na rad u delegacijama, kao i lokalno angažovani službenici.

Zagovornici ove mreže ističu da su njeni troškovi relativno mali u odnosu na globalni domet koji pruža manjim članicama EU, koje u mnogim zemljama nemaju sopstvena diplomatska predstavništva.

"Većina troškova delegacija ne odnosi se na zaposlene, već na bezbednost i objekte, što je ujedno razlog zbog kojeg neke države članice ne mogu sebi da priušte diplomatsko prisustvo u tim zemljama", rekao je drugi zvaničnik EU za Euronews.

Prema njegovim rečima, ideja da bi narednim budžetom moglo da bude obuhvaćeno i smanjenje broja delegacija, što je politički malo verovatno, proizlazi iz aktuelnog nadmetanja unutar institucija EU, odnosno nastojanja Evropske komisije da preuzme veću kontrolu nad diplomatskom službom Unije.

Tim pre što delegacije već prolaze kroz proces "modernizacije".

SEBASTIEN BOZON / AFP / Profimedia

Modernizacija u toku

Od 1. septembra delegacije prolaze kroz reformu modernizacije, koja je već dovela do značajnog smanjenja broja zaposlenih na administrativnim poslovima, što je izazvalo protivljenje nekoliko sindikata zaposlenih u institucijama EU.

Plan predviđa centralizaciju administrativnih poslova, upravljanja finansijama i ugovora u sedištu institucija EU, kao i u regionalnim centrima koji nadgledaju rad u grupama zemalja.

Tako, na primer, regionalni centar u Južnoj Africi pokriva i Bocvanu, Mauricijus, Madagaskar i Komore.

Lokalnim delegacijama, u međuvremenu, ostavljeno je manje, a u nekim slučajevima i minimalno diplomatsko osoblje, čiji je zadatak da održava politički dijalog sa lokalnim vlastima, kompanijama i drugim relevantnim akterima.

"Rezultat je centralizacija moći, čime su oslabljene delegacije koje su ranije, naročito kada bi ih vodio diplomata iz neke od velikih država članica, mogle da deluju mnogo samostalnije u odnosu na Brisel", rekao je treći zvaničnik EU.

Istovremeno, zvaničnici ukazuju na to da države članice EU koje imaju sopstvena diplomatska predstavništva često dupliraju posao delegacija, a da njihovo delovanje nije uvek usklađeno sa načinom na koji Brisel sada sarađuje sa trećim zemljama.

Od razvojne pomoći do partnerstava

Tokom prvog mandata Ursule fon der Lajen, Evropska komisija preimenovala je Generalni direktorat za međunarodnu saradnju i razvoj (DG DEVCO) u Generalni direktorat za međunarodna partnerstva (DG INTPA).

Promena je bila mnogo više od pukog preimenovanja: njome je označen sveobuhvatan zaokret u načinu na koji EU sarađuje sa trećim zemljama - od razvojne pomoći ka podršci evropskim kompanijama u velikim infrastrukturnim projektima u strateškim oblastima, poput kritičnih sirovina, povezivanja i energetike.

Australijska rudarska kompanija Viridis, na primer, potpisala je pismo o namerama sa belgijskom hemijskom kompanijom Solvay o isporuci retkih zemnih elemenata iz Brazila, koji bi bili prerađivani u Solvayevom postrojenju u Francuskoj.

ICP, incamerastock / Alamy / Profimedia

Drugim rečima, u skladu sa "geopolitičkim" pristupom Ursule fon der Lajen, Evropska komisija je gotovo u potpunosti napustila razvojne projekte u korist inicijativa koje evropskim kompanijama pomažu da se na stranim tržištima nadmeću sa kineskim i američkim konkurentima.

Prema rečima zvaničnika EU, kada su takvi projekti uspešni, oni evropskom privatnom sektoru omogućavaju da dobije ugovore čija je vrednost višestruko veća od sopstvenog doprinosa EU. Zbog toga je nekoliko evropskih kompanija počelo mnogo tesnije da sarađuje sa Evropskom komisijom.

U novom budžetu planirano je i fleksibilnije usmeravanje sredstava za projekte širom sveta. Umesto da se sredstva unapred određuju za pojedinačne zemlje, ona bi bila raspoređivana po makroregionima, poput Latinske Amerike i Afrike, kako bi EU mogla bolje da iskoristi prilike, poput komercijalnih ugovora ili trgovinskih sporazuma.

"Delegacije su ključne za upravljanje projektima sa lokalnim partnerima; postoje određeni poslovi koji jednostavno ne mogu da budu prebačeni u sedište", rekao je četvrti zvaničnik EU.