Ukrajinski udari izolovali Krim, veze sa Rusijom potpuno prekinute: Da li je Putin pred najopasnijim potezom?

Krim je kroz istoriju više puta dovodio Rusiju u sukob sa susedima i Zapadom, naročito sredinom 19. veka. Kada je Moskva 2014. anektirala poluostrvo, otvoreni sukob je izbegnut jer je NATO odlučio da negoduje, ali u suštini da okrene glavu i ne reaguje odlučno. Uvedene su određene sankcije, ali poruka Kremlju je bila jasna: njegovo nezakonito preuzimanje neće biti ozbiljno osporeno. Održan je referendum koji je trebalo da da privid legitimnosti prisilnom pripajanju i uključenju Krima u rusku državu.

Međutim, Ukrajinci nikada s pravom nisu prihvatili to otimanje dela svoje teritorije i, posebno od invazije 2022. godine, otežavaju život ruskim okupatorima. U poslednje vreme, uz masovnu upotrebu dronova, Kijev je doveo Krim u tešku situaciju i naterao vlasti koje je postavila Moskva da proglase vanredno stanje.

Ukrajinski udari su zatvorili benzinske pumpe i izazvali prekide u snabdevanju električnom energijom širom poluostrva. Vazdušni napadi na logističke lance i naftne objekte paralizovali su aktivnosti na Krimu, kao i u lučkom gradu Sevastopolju, gde se nalazi baza Crnomorske flote.

Veze Krima sa Rusijom su u praksi prekinute. Gorivo i teret više ne mogu da se dopremaju. Krim je i tokom rata bio popularna turistička destinacija, ali su sada sve plaže zatvorene i letnja sezona je praktično otkazana, piše britanski Telegraf.

Ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov izjavio je: "Izgleda da će Krim u bliskoj budućnosti postati ostrvo.”

Tanjug/AP

Iako bi ovo u Kijevu moglo biti dočekano sa zadovoljstvom, a u zapadnim prestonicama shvaćeno kao još jedan dokaz neuspeha ruske nepromišljene agresije, posledice tek treba da se osete. Kako će na to reagovati Vladimir Putin?

On je već video ukrajinske dronove kako napadaju mete duboko u Rusiji, uključujući i Sankt Peterburg tokom međunarodne konferencije. Više ne može da ubeđuje svoje građane da njihova zemlja pobeđuje u ovom ratu.

Zabrinutost je da bi Putin mogao da paniči i, podstaknut tvrdolinijašima, uradi nešto posebno nepromišljeno, poput eskalacije napada na Kijev ili čak upotrebe taktičkog nuklearnog oružja. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zapretilo da će pokrenuti ono što je nazvalo "sistematskim udarima“ na vojne ciljeve, bez preciziranja šta to tačno znači. Lideri NATO-a, koji se sastaju u Ankari sledećeg meseca, treba da budu spremni za potencijalni obračun sa Moskvom, a to uključuje i Donalda Trampa.