Paradoks Severne Makedonije - podrška EU raste, ali i otpor ustavnim izmenama ne jenjava

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je tokom posete Skoplju da je mesto Severne Makedonije u Evropskoj uniji, ali i da usvajanje ustavnih izmena, uključujući unošenje bugarske nacionalne manjine u Ustav, ostaje ključni uslov za nastavak pristupnog procesa. Politički analitičar iz Severne Makedonije Petar Arsovski ocenjuje za Euronews Srbija da zemlja ostvaruje napredak u reformama, dok politički zastoj oko ustavnih promena i dalje usporava evropski put. Istovremeno, istraživanja pokazuju da podrška članstvu u EU raste, ali i otpor prema ustavnim izmenama.

"Makedonska javnost se navikla na ove poruke i one se tretiraju sa izvesnom dozom cinizma i ironije, jer se ponavljaju nekoliko puta. Severna Makedonija i Brisel su u svojevrsnoj borbi oko toga ko treba da povuče sledeći potez. Skoplje traži garancije i predvidljivost procesa, dok Brisel insistira da se prvo sprovedu ustavne reforme", rekao je Arsovski.

On takođe smatra da se, uprkos većem geopolitičkom značaju politike proširenja, suština odnosa između Brisela i Skoplja nije promenila.

"Radi se o ponavljanju starih pozicija, sada možda sa malo većom dozom urgencije, zato što se proširenje Zapadnog Balkana danas posmatra i kao pitanje bezbednosti Evropske unije. Ali, u principu, ista meta, isto odstojanje“, naveo je on. 

Govoreći o pritisku na vlasti u Skoplju, Arsovski ističe da on postoji godinama, ali da Severna Makedonija u pojedinim oblastima ostvaruje dobre rezultate.

"Što se tiče Plana rasta, Makedonija je jedna od uspešnijih zemalja u regionu. Ključni izazovi ostaju reforme pravosuđa, vladavine prava i javne administracije, gde zemlja ima dobar skor. Međutim, kamen spoticanja i dalje su ustavne izmene“, rekao je Arsovski. 

Prema njegovim rečima, za sada ne postoji opasnost da Severna Makedonija izgubi sredstva iz evropskog Plana rasta.

"Sa svakom novom tranšom Makedonija dobija među najvećim iznosima iz ovog programa. Ono što dugoročno može predstavljati problem jeste mogućnost da Evropska unija prioritet da drugim kandidatima, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine ili Moldavije. U tom slučaju interesovanje za ubrzavanje procesa u Makedoniji moglo bi da oslabi“, ocenio je Arsovski. 

On smatra da Severna Makedonija ima potencijal da relativno brzo sustigne zemlje koje trenutno prednjače u procesu pristupanja. 

"Proces proširenja nije samo tehnički, već i politički. Ako se usvoje ustavne izmene, Makedonija bi tehničke kriterijume mogla da ispuni brže od pojedinih drugih kandidata. Zato se pominju i rokovi poput 2030. ili 2032. godine kao mogući okvir za završetak procesa“, rekao je Arsovski. 

Ipak, upozorava da je raspoloženje građana prema evropskim integracijama sve složenije. 

"U poslednjim anketama pojavljuje se paradoks - raste podrška članstvu u Evropskoj uniji, ali istovremeno raste i otpor ustavnim izmenama. To predstavlja ozbiljan politički izazov za vlasti, jer je teško pomiriti te dve tendencije“, istakao je.

Kako zaključuje, dominantno raspoloženje među građanima danas karakterišu “razočarenje, ironija, cinizam i nepoverenje”, uprkos tome što podrška članstvu Severne Makedonije u Evropskoj uniji i dalje ostaje visoka. 

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.