Rat kao izgovor? Pravi razlog zašto Zelenski panično beži od izbora

Mandat Volodimira Zelenskog na mestu predsednika Ukrajine formalno je istekao u maju 2024. godine. Od početka ruske invazije, primena ratnog stanja efektivno je "zamrzla" svaki izborni proces u zemlji. Međunarodna zajednica je u početku prihvatila ovo odlaganje kao neophodan, pragmatičan uslov za opstanak. Međutim, ukrajinski predsednik je nedavno kategorički odbacio sve glasnije zahteve unutar zemlje koji pozivaju na izlazak na birališta, nazivajući takav razvoj događaja "cunamijem za državu koji bi podelio Ukrajinu".

Iza fasade nacionalnog jedinstva i pozivanja na objektivne ratne poteškoće, krije se znatno kompleksnija realnost. Politički analitičari i događaji u Kijevu ukazuju da Zelenski ne izbegava izbore isključivo zbog ruske agresije. Pad njegove popularnosti, otkrića o korupciji u najvišim ešalonima vlasti i uspon snažnih političkih rivala čine stvarni mozaik straha koji trenutno parališe administraciju, piše DW.

Na nedavnom brifingu, Zelenski je pravdao svoje odbijanje izbora isključivo vojnim argumentima. Tvrdio je da bi glasanje usred rata nosilo fatalan rizik, posebno jer Moskva ne namerava da prekine vatru. Istakao je da Rusija ima 600 do 630 balističkih projektila velike brzine i proizvodi preko 100 novih raketa mesečno. Naglasio je kritične nedostatke ukrajinske protivvazdušne odbrane. Kijev je zatražio 360 raketa Patriot, nadajući se da će obezbediti makar 300 do zime. Svestan da je globalna godišnja proizvodnja presretača PAC-3 ograničena na 600 jedinica, apelovao je na SAD da ustupe pet do deset odsto svojih rezervi. Spomenuo je i dugoročne ugovore sa Francuskom (SAMP/T) i Nemačkom (600 raketa PAC-2 i PAC-3), ali se isporuke očekuju tek između 2027. i 2028. godine.

Slučaj Fedorov

Zvanični narativ takođe kontinuirano ističe opasnost od nove masovne ruske mobilizacije od 300.000 vojnika. Prema Zelenskom, očekuje se velika regrutacija daleko od Moskve i Sankt Peterburga, nakon ruskih parlamentarnih izbora u septembru, kako bi se probila mrtva tačka na frontu. Cilj Kremlja je zauzimanje preostalih teritorija u Donjeckoj oblasti do kraja godine, sa fokusom na gradove poput Kramatorska i Slavjanska. Ističući prepreke za glasanje vojnika u rovovima i miliona izbeglica, Predsednička palata tvrdi da su izbori u praksi apsolutno nemogući.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Ipak, vojni argumenti služe kao paravan za skrivanje dubokog, sistemskog truljenja unutar državnog aparata. Slika koju Kijev šalje više nije slika nesalomivog nacionalnog fronta, već administracije potresene političkim i finansijskim skandalima. Unutrašnja kriza dosegla je vrhunac kada se smenjeni, ali veoma popularni bivši ministar Mihailo Fedorov, sredinom avgusta obratio javnosti. Njegova devetominutna video-poruka bila je otvoreno osporavanje predsedničkog autoriteta. Fedorov je upozorio na "tešku sistemsku krizu u vladi", naglašavajući da je korupcija samo simptom bolesti koja je prodrla u državu. Bivši ministar, koji je odlukom Zelenskog primoran da podnese ostavku 15. jula - nakon čega je potvrđen Jevgenij Hmara, izneo je tvrdnje da kriterijum za ključne pozicije više nije stručnost, već apsolutna lojalnost predsedniku.

Ove reči su dramatično potvrđene narednog dana. Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAPO) pokrenuli su 19. avgusta veliku operaciju razbijanja kriminalne mreže u vrhu vlasti. Pretresi kuća visokih zvaničnika, uključujući Irinu Mudru, zamenicu šefa Predsedničke administracije, i poslanika Vadima Stolara, izazvali su politički zemljotres. Saznanje da je kriminalna organizacija funkcionisala pod komandom poslanika i uz učešće članova najužeg kruga saradnika Zelenskog, teško je kompromitovalo Predsedničku palatu. Iako je predsednik hitno otpustio Mudru, izostanak zvaničnog objašnjenja od strane Zelenskog ili šefa kabineta Kirila Budanova dodatno je pojačao osećaj prikrivanja i zataškavanja.

U ovakvoj atmosferi nezadovoljstva, odbijanje izbora dobija jasan smisao kada se analiziraju rezultati anketa javnog mnjenja, koje otkrivaju stvarni strah Zelenskog od gubitka vlasti. Smena Mihaila Fedorova nije prošla neopaženo. Već narednog dana na ulicama Kijeva i drugih gradova izbile su snažne demonstracije. Zahtev za vraćanjem ministra brzo se transformisao u masovni antivladin pokret čiji je primarni cilj borba protiv sistemske korupcije. Podaci Instituta za rejting predstavljaju hladan tuš za aktuelnog lidera. Tokom prve nedelje demonstracija, opšte poverenje u Fedorova skočilo je sa 35 na impresivnih 65 odsto, dok se čak 72 odsto ispitanih građana jasno izjasnilo protiv njegove smene.

Pad popularnosti

Rezultati istraživanja iz avgusta doneli su još veći razlog za paniku u Kijevu. Na pitanje za koga bi glasali na predsedničkim izborima, Volodimir Zelenski zadržava prvu poziciju sa nezadovoljavajućih 25,2 odsto podrške. U stopu ga prati bivši komandant Valerij Zalužni sa 16,7 odsto, dok se smenjeni Fedorov čvrsto pozicionirao na trećem mestu sa 12,5 odsto. Zbir procenata njegovih političkih rivala, u kombinaciji sa brzim urušavanjem imidža predsednika usled skandala, čini glasanje pravim političkim košmarom za Zelenskog. Potezi Fedorova, koji je zatražio pronalaženje "zakonitog, bezbednog i pragmatičnog mehanizma" za izbore u ratu, strateški su vođeni. Politikolog Oleksij Haran ukazuje da emitovanje slika Davida Arakamije, lidera stranke "Sluga naroda", tokom poruke Fedorova predstavlja jasan udarac na netransparentan način donošenja odluka i korupciju unutar parlamenta.

Thomas Trutschel / imago stock&people, Stringer / Sputnik / Profimedia

Analitičar Ihor Čalenko naglašava za DW da je bivši ministar započeo proces kapitalizacije ugleda stečenog tokom protesta, pozicionirajući se kao nezavisan politički pol. Vadim Denisenko iz Instituta „Business Capital“ primećuje da krug oko Fedorova priprema stratešku partiju za svaki ishod. Ako se izbori ubrzo održe, on ima šanse za impresivan rezultat; ako se odlože, dobija vreme za širenje baze glasača.

Na kraju, stalno podsećanje na ruske ofanzive, nedostatak projektila i narativ o izbegavanju nacionalnog raskola funkcionišu kao savršen politički alibi za aktuelnu vlast. Zelenski svesno koristi ratno stanje kao ultimativni štit, koji se više ne podiže samo protiv Rusije, već protiv gneva sopstvenih građana. U ambijentu korupcije i pada podrške, otvaranje birališta bi sasvim sigurno označilo njegov definitivni politički slom.