Ruski milijarderi u strahu od Putina: U koje sve zemlje odlaze milijarde u vidu kriptovaluta i zlata?

Neki od najbogatijih Rusa, uključujući i magnate iz bliskog okruženja Vladimira Putina, poslednjih meseci su izneli milijarde dolara u inostranstvo. Razlog za ovaj masovni egzodus kapitala je sve veća zabrinutost za pravac u kojem se kreće ruska ekonomija usred rata, ali i strah od unutrašnje konfiskacije imovine.

Državne zaplene značajnih privatnih poseda pojačale su strahove ekonomske elite da bi Kremlj mogao trajno da prisvoji njihovo bogatstvo. Kako prenosi Bloomberg, pozivajući se na šestoricu izuzetno bogatih Rusa i izvore bliske Kremlju, deo milijardera je nedavno prebacio dodatna sredstva van Rusije i zbog poljuljane stabilnosti domaćeg bankarskog sektora.

Veliki zaokret ka inostranstvu

Tokom protekle godine primećena je značajna promena u investicionim portfolijima najbogatijih ljudi Rusije. Analitičari primećuju da se kapital sve više usmerava ka kriptovalutama, zlatu, nekretninama u inostranstvu i privatnim investicionim fondovima, pretežno u zemljama Persijskog zaliva.

Decenijama su ruski milijarderi bili dobrodošli na Zapadu. Međutim, nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, međunarodne sankcije su mnoge od njih primorale da vrate imovinu i kompanije u Rusiju. Ipak, povratak kući doneo je nove rizike.

Od početka 2024. godine, ruske vlasti su sprovele niz "zvučnih" zaplena imovine protiv tajkuna, posebno onih koji su pokušavali da zadrže veze sa inostranstvom putem dvojnog državljanstva ili su nekada obavljali javne funkcije. Dodatni pritisak stvara usporavanje ekonomije koje je postalo vidljivo 2025. godine, čime su mogućnosti za dalji rast bogatstva unutar zemlje drastično smanjene.

Iako je teško precizno izračunati obim odliva kapitala zbog netransparentnih kripto-transakcija, umerene procene govore da je od početka 2026. godine iz Rusije "odletelo" na desetine milijardi dolara - znatno više nego prethodne godine. Bekstvo kapitala postalo je konstanta ruske ratne ekonomije - Centralna banka Rusije procenjuje da je samo tokom prve godine sukoba zemlju napustilo oko 250 milijardi dolara.

Putin traži novac za rat

Stuart Black / Alamy / Profimedia

Vladimir Putin užurbano traži načine da poveća državne prihode nakon upozorenja Ministarstva finansija da su ratni troškovi na "neodrživoj putanji". Plan ruskog predsednika je da obezbedi sredstva za odbranu rezanjem budžeta u drugim sektorima, ali i dodatnim oporezivanjem bogatih, čiji je kapital paradoksalno porastao tokom poslednje godine rata.

Nakon jednog zatvorenog sastanka u martu, zabrinutost je dodatno porasla. Milijarder Sulejman Kerimov tada je predložio kolegama "finansijsku injekciju" državi, što je Putin pozdravio, podsećajući prisutne na način na koji su stekli bogatstvo tokom devedesetih godina.

Sigurne luke: Od Dubaija do Afrike

Kao destinacije za beg kapitala najčešće se pominju Kipar i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), ali i Turska, Saudijska Arabija, pa čak i Afrika. Dubai ostaje ključno čvorište zbog svoje pozicije međunarodnog centra za kriptovalute, što omogućava ruskoj eliti da zaobiđe i zapadne sankcije i pažnju Kremlja.

Posebno su popularne neformalne rute preko Jermenije, Kazahstana i Kirgistana, gde operiše stablecoin A7A5. Ovaj digitalni novac razvila je kompanija za prekogranična plaćanja A7, povezana sa ruskom državnom bankom Promsvyazbank, koja je pod strogim sankcijama. Platforma obećava isplate u bilo kojoj zemlji sveta istog dana, a u prvoj polovini 2025. godine navodno je obradila transakcije u vrednosti od oko 96 milijardi dolara.

U međuvremenu, strah od sistemske bankarske krize u Rusiji raste, dok stručnjaci upozoravaju da su dugovi u bankarskim bilansima mnogo veći nego što se zvanično priznaje.