Norveška obeležava 15 godina od Brejvikovog masakra: Ubijeno 77 osoba, uglavnom tinejdžera političkih aktivista

Norveška obeležava 15 godina od kako je 77 osoba, među njima najviše tinejdžera političkih aktivista, ubijeno u masakru koji je počinio Anders Bering Brejvik. Zločin je šokirao zemlju i čitav svet, a Norveška je morala da se pomiri sa činjenicom da je napadač jedan od njih. Koristio je legalno oružje u zemlji koja ima striktne zakone o tome i koja je do tada videla samo jedno masovno ubistvo 1988.

Brejvik je 22. jula 2011. detonirao bombu u jednom distriktu Osla, u pokušaju da ubije članove vlade. Tu je ubio osmoro ljudi. Devedeset minuta kasnije, prerušen u policajca, stigao je na ostrvo u Utoji, gde su mladi laburisti bili na letnjem kampu. Ubio je njih 69. Norveške službe bile su kritikovane da su sporo reagovale, mada se 15 godina kasnije smatra da za to nisu bile spremne.

"Njihova policija i bezbednosne službe nisu imale do tada nekog iskustva, i naravno da nisu očekivale udar sa te strane. Bile su praćene radikalne džihadističke grupe ili pojedinci vezani sa takvom ideologijom. Niko nije obraćao pažnju na domaće teroriste u toj meri", rekao je Aleksa Filipović sa Instituta za evropske studije.

Premijer Jens Stoltenberg je preživeo krizu, a ostavke su podneli ministar pravde i šef policije. Napad je okarakterisan kao čin terorizma. 2012. Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, maksimalnu kaznu.

Eksperti ga nazivaju ubicom koji je želeo slavu. Prethodno je delio fotografije i manifest, ekstremistički dokument koji nazivaju i priručnikom za terorizam. Bio je to šok za uređenu, razvijenu zemlju. Zločin nije počinio islamista, stranac, već domaći neonacista.

Frederik Ringnes / NTB Scanpix / Profimedia

"Rana mora da se čisti kako se ne bi inficirala. Morate da prokopate duboko u ranu da biste videli šta se desilo. Ono što je za nas važno je činjenica da je terorista bio jedan od nas, koji je išao sa nama u školu, živeo u našoj ulici, i ne postoji način da kažemo da je opasnost došla sa strane. Zaista moramo da preispitamo sami sebe, a mislim da to radimo već 15 godina", rekla je Asne Sejerstad, novinarka i autorka knjige "Jedan od nas".

Norveška je izabrala netabloidni pristup Brejviku. Važne su bile žrtve, a ne počinilac, koji je i sam rekao da će koristiti suđenje da bi širio svoju ideologiju. Norveška je rešila da mu to ne dozvoli.

"Pokazalo se da je nebitan, da nije imao ipak toliki uticaj, da mu ne dozvoljavaju pozornicu gde on može da deklamira svoje političke i ideološke ciljeve. Sad, da li je to zrelo ili ne, da li to daje rezultate ili ne, to je na bezbednosnim službama da procene. Ali očigledno, s obzirom da nije bilo više takvih napada u samoj Norveškoj, daje neki rezultat", dodao je Filipović.

Frederik Ringnes / NTB Scanpix / Profimedia

Autorka knjige je dodala da život ide dalje. Nastavlja se u sećanju na žrtve, na društvenom i na političkom planu.

"Oni su ubijeni zbog svojih ideja, jer su bili deo laburističke partije, zbog ideja tolerancije i antirasizma, čemu se Brejvik protivio, jer je antiislamista i pobio ih je jer su ti ljudi pripadali stranci koja se po Brejviku zalagala za otvaranje granica. Ta borba za toleranciju i otvorenu naciju se nastavlja", rekla je Sejerstad.

Norveški zatvori su poznati po odličnim uslovima. Brejvik je čak i fakultet završio iza rešetaka, ali je izolovan od drugih zatvorenika, na šta se žali. Veruje se da će do kraja života ostati u zatvoru. Produženja kazne su moguća ako osuđenik predstavlja rizik. Ove godine Norveška je otvorila novi memorijal posvećen žrtvama zločina.