Remigracije, posebna odeljenja i "više Bizmarka": Šta piše u programu AfD-a i koja je njihova vizija za Nemačku?

Ubedljiva pobeda Alternative za Nemačku (AfD) u Saksoniji-Anhalt, gde je ova stranka osvojila čak 44 odsto glasova, po prvi put dovodi ekstremnu desnicu na korak od preuzimanja vlasti u jednoj nemačkoj pokrajini. Iako su ostali kratki za tri mandata do apsolutne većine, ovaj rezultat pokrenuo je ključnu debatu - ne samo o potencijalnim koalicijama, već i o tome šta bi AfD zaista uradio ukoliko bi došao na vlast.

Antiimigrantski i proruski orijentisan AfD sada je pred dva osnovna scenarija: ili će morati da pronađe koalicionog partnera, ili će pokušati da formira manjinsku vladu.

Međutim, obe opcije mogle bi značajno da ograniče sprovođenje njihovog programa, s obzirom na to da vodeće nemačke stranke godinama unazad odbijaju bilo kakvu saradnju sa njima, održavajući takozvani "zaštitni zid" (sanitarni kordon) prema ekstremnoj desnici.

Jedan od mogućih izlaza mogla bi da bude levičarska populistička stranka BSW, koja je nedavno kritikovala ovakvu politiku izolacije i koja deli deo stavova AfD-a kada je reč o migracijama i odnosu prema ratu u Ukrajini. Istovremeno, funkcioneri AfD-a u Saksoniji-Anhalt pokušavaju da se približe desnom krilu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), iako je lider te stranke Fridrih Merc kategorički odbacio svaku mogućnost saradnje.

Pregovori o savezima su od presudnog značaja, jer nemački federalni sistem daje pokrajinama velika ovlašćenja u oblastima poput obrazovanja, kulture, policije i javnog informisanja.

Saksonija-Anhalt kao "model" za celu Nemačku

AfD ne krije da bi potencijalno preuzimanje vlasti u Saksoniji-Anhalt iskoristio kao poligon za testiranje mera koje bi kasnije želeli da primene na nacionalnom nivou. Njihov kandidat za premijera ove pokrajine Ulrih Zigmund, izjavio je tokom kampanje da se nada da će pobeda AfD-a označiti početak kraja pojedinih "ludih" politika savezne vlade.

Ipak, pre nego što uopšte pokušaju da sprovedu svoj program u delo, moraće da se suoče sa budžetskim deficitom Saksonije-Anhalt, kao i sa izazovima tranzicije iz opozicije u vladajuću strukturu. A njihov manifest na 258 stranica predstavlja izuzetno radikalnu političku agendu, koja obuhvata sve od migracija do kulture.

"Remigracija" i masovne deportacije

Credit: Achille Abboud / imago stock&people / Profimedia

U samom centru njihovog programa nalazi se radikalan zaokret u migrantskoj politici. AfD zahteva hitne deportacije neregularnih migranata, proširenje pritvorskih centara za one koji čekaju deportaciju, kao i proterivanje građana negermanskog etničkog porekla u zemlje porekla - koncept koji stranka naziva "remigracija".

Tvrde da je Saksonija-Anhalt "iscrpela" svoje kapacitete za prijem izbeglica, ne samo bezbednosno, već i u pogledu očuvanja "identiteta". U manifestu se čak pominje i "ofanziva remigracije" usmerena na Ukrajince, uz argument da oni treba da se vrate kući jer se "veliki delovi Ukrajine smatraju bezbednim". Uz to, AfD uporno zahteva prekid nemačke pomoći Kijevu i obnovu bliskih veza sa Rusijom.

Johanes Kis, zamenik direktora Instituta za istraživanje demokratije na Univerzitetu u Lajpcigu, upozorava da su migracije oblast u kojoj pokrajine imaju vezane ruke zbog saveznih zakona. Pokušaj sprovođenja ovakvih mera, prema njegovim rečima, izazvao bi "ogromnu pravnu nesigurnost i pravi haos".

Obrazovanje: "Više Bizmarka, manje Hitlera"

Obrazovanje je još jedan ključni stub AfD-ovog programa. Zigmund je obećao reviziju školskih programa i "deideologizaciju" škola, uz promociju "tradicionalnih" nemačkih vrednosti i zabranu isticanja zastava duginih boja.

Čelnici AfD-a traže da se u školama veći fokus stavi na nemačku istoriju pre Prvog i Drugog svetskog rata, a da se manje pažnje posvećuje nacističkoj prošlosti. Ovu filozofiju je regionalni portparol stranke za kulturu Hans-Tomas Tilšnajder, sažeo u šokantnu krilaticu: "Više Bizmarka, manje Hitlera".

Posebno su kontroverzni planovi vezani za organizaciju nastave. Program predviđa odvajanje dece izbeglica u posebna odeljenja, gde bi im predavali drugi migranti, a sve sa ciljem da im se pošalje poruka da je njihov boravak u Nemačkoj isključivo privremen.

Zapanjujuće je da AfD predlaže i odvojeno obrazovanje za decu sa invaliditetom.

"Patriotska kultura" i rat protiv Bauhausa

Kada je reč o kulturi, stranka najavljuje "patriotsku kulturnu politiku" koja podrazumeva ukidanje državnog finansiranja za projekte koje označavaju kao "antinemačku umetnost". Umetnici i institucije bi morali da potpišu obavezu da neće omalovažavati Nemačku i njenu kulturu ukoliko žele državni novac.

Na meti se našao i čuveni Bauhaus, poznata nemačka škola arhitekture i umetnosti. AfD smatra da je prethodna vlast ovom pokretu pridala preveliki značaj, tvrdeći da Bauhaus "nije dovoljno nemački". Kritičari upozoravaju da ovakva retorika jezivo podseća na napade nacista na modernu umetnost pre jednog veka.

Da li "zaštitni zid" pada?

dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia

Nakon osvajanja 44 odsto glasova, glavno pitanje u Nemačkoj je da li tradicionalne stranke mogu da održe "zaštitni zid" prema ekstremnoj desnici. Pojedini analitičari smatraju da je upravo ta izolacija ojačala AfD, jer ih je poštedela odgovornosti koje donosi vlast, terajući ujedno tradicionalne stranke u neprirodne i nestabilne koalicije.

"Ako ovakav izborni rezultat nije mandat za formiranje vlade, šta onda jeste?", upitao je Zigmund, najavivši da će AfD narednih nedelja pokušati da obezbedi stabilnu većinu.

Oči cele nacije sada su uprte u jesenje izbore u drugim pokrajinama, gde AfD takođe beleži ogroman rast. Prema anketama, ukoliko bi se savezni izbori, planirani za 2029. godinu, održali danas, stranka osnovana tek 2013. godine mogla bi da postane najjača politička snaga u Nemačkoj.