Petnaest godina od masakra u Norveškoj: Kako je Brejvikov napad promenio pogled na domaći ekstremizam

Petnaest godina nakon terorističkog napada Andersa Brejvika u Norveškoj, naučni saradnik Instituta za evropske studije Aleksa Filipović za Euronews Srbija ocenjuje da je taj događaj otvorio važna pitanja o radikalizaciji pojedinaca, unutrašnjim bezbednosnim pretnjama i odgovoru demokratskih društava na ekstremizam. Iako, smatra on, nije suštinski promenio evropsku bezbednosnu arhitekturu, napad je podstakao ozbiljnu društvenu raspravu o temama koje su do tada bile u drugom planu.

Podsetimo, ekstremista Anders Behring Brejvik počinio je masakr u Norveškoj na današnji dan 2011. godine u kojem je ubijeno 77 osoba. On je najpre aktivirao eksploziv u blizini zgrade vlade u Oslu i tom prilikom ubio osam osoba, a zatim je prerušen u policajca otišao na ostrvo Utoja gde je ubio 69 učesnika omladinskog letnjeg kampa Laburističke stranke.

Posle hapšenja Brejvik je rekao da se ne smatra krivim, a tadašnju vladajuću Laburističku partiju Norveške optužio je za izdaju zemlje i podupiranje "islamske kolonizacije" Evrope. Sud ga je osudio na 21 godinu zatvora, maksimalnu kaznu po norveškom zakonu, uz mogućnost produžetka zatvorske kazne.

Komentarišući ovaj masakr, Filipović, sa distance od 15 godina, kaže da najveća promena u Norveškoj, ali i Evropi, bila u načinu na koji je društvo počelo da posmatra određene bezbednosne izazove.

"Teško je reći da je promenio baš bezbednosnu arhitekturu evropskog kontinenta u celini. Ono što je više doprinelo tome je da se neke teme otvore u norveškom društvu koje se do tada nije baš toliko razgovaralo. To znači, pre svega, prisustvo migranata u samoj zemlji, radikalizacija pojedinaca, mogućnost izvršenja takvih terorističkih napada od strane pojedinaca koji nisu bili do tada na radaru bezbednosnih službi“, rekao je Filipović.

On podseća da je poseban šok za Norvešku predstavljala činjenica da napad nije izvršio pripadnik neke međunarodne terorističke organizacije.

"Ono što je zanimljivo, tu nisu bili u pitanju neki radikalni džihadisti, već domaći neonacisti, to jest Brejvik se i sam deklariše kao neonacista“, istakao je on.

Govoreći o propustima norveških bezbednosnih službi, Filipović ocenjuje da ih treba posmatrati u kontekstu tadašnjeg iskustva skandinavskih zemalja.

"Njihova policija i bezbednosne službe nisu imale do tada nekog iskustva i naravno da nisu očekivale udar sa te strane. Bile su praćene radikalne džihadističke grupe ili pojedinci vezani za takvu ideologiju. Niko nije obraćao pažnju na domaće teroriste u toj meri“, rekao je on.

Dodaje da se scenario napada nije uklapao ni u jedan obrazac koji je do tada bio poznat norveškim službama.

"To jednostavno nije se uklapalo ni u jedan slučaj do tada. Dakle, sa te strane, apsolutno je bilo i očekivano da bude toliko propusta sa strane norveških bezbednosnih službi i policije“, naveo je Filipović.

Političke posledice tragedije

Osvrćući se na političke posledice tragedije, Filipović podseća da su pojedini visoki funkcioneri podneli ostavke, dok je tadašnji premijer Jens Stoltenberg ostao na funkciji.

"Normalno je to što su drugi podnosili ostavke, pogotovo iz bezbednosnog aparata“, rekao je Filipović, dodajući da je Brejvik uspeo da iskoristi propuste sistema, između ostalog i tako što je "bio dovoljno inteligentan da apsolutno izračuna koliko tačno može po zakonu da uveze đubriva, a da ne izazove sumnju“.

Govoreći o odluci norveških medija i institucija da Brejviku ne daju dodatni medijski prostor, Filipović kaže da je takav pristup bio odgovor na njegovu nameru da suđenje iskoristi za promociju sopstvene ideologije.

"Brejvik je čak i u svom manifestu rekao da će koristiti sudski proces, ako ga uhvate živog, za svoju promociju i podsticanje sličnih akata. Na ovaj način pokazuje mu se da je nebitan i da mu ne dozvoljavaju pozornicu gde on može da deklamira svoje političke i ideološke ciljeve“, objasnio je.

Iako Brejvik služi maksimalnu zatvorsku kaznu predviđenu norveškim zakonodavstvom, Filipović smatra da su male šanse da će ikada biti pušten na slobodu.

Profimedia

"Neko mišljenje je da će Brejvik ostati do kraja života u zatvoru, s obzirom da on niti pokazuje kajanje, niti se odrekao svoje ideologije... Dakle, postoji mala šansa da će se on ikada naći na slobodi“, rekao je.

Komentarišući činjenicu da porodice žrtava uglavnom podržavaju humane zatvorske uslove u kojima se Brejvik nalazi, Filipović ocenjuje da je upravo to izraz vrednosti na kojima počiva norveško društvo.

"Čitao sam svedočenja preživelih sa ostrva, koji kažu da bi Brejvik pobedio ukoliko bi norveški sistem postao mnogo stroži ili zatvoreniji, ili bi ga kaznili na neki drugi, nehumaniji način. Način da mu pokažemo da nije uspeo da nas promeni jeste da se mi ponašamo kao što smo se ponašali do tada“, rekao je.

Filipović ističe da najveća pouka tragedije nije samo unapređenje rada bezbednosnih službi, već i prepoznavanje procesa radikalizacije i jačanje društvene solidarnosti.

"Najvažnije pouke jesu da čak i jedan pojedinac može da napravi užasan masakr i veliku traumu u društvu i da treba da obraćamo pažnju jedni na druge, da pomažemo jedni drugima. Mora uvek da se radi na integrisanju ljudi, pogotovo imigrantskog porekla, a sa druge strane da budemo humaniji i ljubazniji jedni prema drugima. I da, naravno, bezbednosne službe rade svoj posao i da uvek gledaju i unutrašnje pretnje, a ne samo spoljašnje“, zaključio je Filipović.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi u tekstu.