Krim u mraku - bez struje, vode i goriva: Ukrajinski udari razotkrili pukotine u Putinovoj tvrđavi

Najpre su prestali da dolaze gosti. Dok su ukrajinski dronovi i rakete tokom proleća i leta gađali Krim, ruski turisti počeli su da otkazuju rezervacije u malom pansionu u Jevpatoriji, letovalištu na obali Crnog mora. Zatim je došlo do nestašice goriva, pa je snabdevanje pansiona hranom i drugim potrepštinama postalo znatno teže. Sada su struja i tekuća voda isključene veći deo dana, upravo u trenutku kada počinju letnje vrućine.

"Punih 12 godina govorili su nam da je Krim potpuno bezbedan. A onda smo za samo mesec dana vraćeni u kameno doba - bez struje, bez vode i bez goriva“, kaže Marina vlasnica pansiona, misleći na obećanja koja su ruski zvaničnici davali otkako su 2014. godine preuzeli kontrolu nad poluostrvom od Ukrajine, prenosi Guardian. 

Od početka ove godine Kijev je pokrenuo svoju najobimniju i najdugotrajniju vazdušnu kampanju protiv Krima, gađajući kako samo poluostrvo, tako i kopnene i pomorske saobraćajne veze koje ga povezuju sa Rusijom. Stanovnici se suočavaju s najvećim poremećajima u svakodnevnom životu od pripajanja Krima Rusiji 2014. godine.

Krim je bio prva teritorija pod ruskom kontrolom koju je pogodila ozbiljna nestašica motornih goriva, problem koji se u međuvremenu proširio i na samu Rusiju. Vlasti koje je postavio Kremlj prošlog meseca proglasile su vanredno stanje i privremeno zabranile prodaju goriva privatnim vozačima, nastojeći da sačuvaju zalihe za potrebe vojske i hitnih službi.

Međutim, kako su ukrajinski dronovi sve češće počeli da gađaju energetsku infrastrukturu na poluostrvu, kriza se brzo proširila i daleko izvan nestašice goriva. Prema analizi Gardijana, više od 70 odsto od oko 2,5 miliona stanovnika Krima iskusilo je neki oblik prekida u snabdevanju električnom energijom, dok su mnogi već danima uzastopno bez struje i tekuće vode.

Razgovori sa više od desetak stanovnika širom Krima ukazuju na sve izraženiji osećaj napuštenosti i rastuće nezadovoljstvo kako vlastima koje je postavila Rusija, tako i Moskvom, u trenutku kada Kijev nastoji da poluostrvo pretvori u "ostrvo“.

Otkazani festivali, letnji kampovi na plažama

Festivali, letnji kampovi i manifestacije na plažama, koji su nekada obeležavali turističku sezonu na Krimu, otkazani su. Umesto njih, svakodnevicu sada čine dugi redovi za gorivo i neprestana potraga za mestom gde se može istuširati ili napuniti mobilni telefon. 

Tanjug/AP Photo, File

Aleksej, rođeni Krimljanin koji je podržao pripajanje poluostrva Rusiji 2014. godine, kaže da je njegov restoran ovog leta uglavnom prazan jer su turisti izostali, dok su nestašice i poremećaji u lancima snabdevanja sve više otežali nabavku svežih namirnica izvan poluostrva.

Komentari ispod objava zvaničnika na društvenim mrežama preplavljeni su apelima za pomoć ljudi koji kažu da ne mogu da stupe u kontakt sa rođacima, da ne uspevaju da kupe hranu ili da se izbore sa dugotrajnim nestancima struje.

"Belogorsk je bez električne energije više od 70 sati, a sve što stalno dobijamo jesu obećanja“, glasio je jedan od desetina komentara upućenih Sergeju Aksjonovu, šefu Krima postavljenom od strane Rusije.

Lokalni Telegram kanali pretvorili su se u improvizovane vodiče za preživljavanje, u kojima stanovnici razmenjuju informacije o tome gde je upravo stiglo gorivo, navijaju alarme za kasnonoćna izdavanja vaučera, dele mape sa najkraćim redovima i obaveštavaju jedni druge koja naselja još imaju struju ili tekuću vodu.

Otkako ga je Rusija zauzela 2014. godine, usred previranja tokom ukrajinske revolucije na Majdanu, koja je dovela do svrgavanja proruski orijentisanog predsednika zemlje, Krim je pretvoren u jednu od strateški najvažnijih teritorija za Kremlj.

Tanjug/AP Photo, File

Godine 2022. poluostrvo je postalo glavno uporište za invaziju na jug Ukrajine, gde su ruske snage napredovale znatno brže nego tokom neuspešnog pokušaja zauzimanja Kijeva. Od početka sveobuhvatne invazije, njegova vojna infrastruktura koristi se za vazdušne napade i podršku operacijama na bojnom polju. Moskva je takođe podsticala stotine hiljada Rusa da se nasele na poluostrvu.

Pripajanje iz 2014. godine, regiona koji mnogi Rusi vide kao poželjno mesto sa toplom klimom i plažama, dovelo je do naglog rasta rejtinga Vladimira Putina, a godinama su godišnje proslave "povratka“ Krima služile kao pažljivo režirane demonstracije ruske vojne moći i nacionalnog preporoda.

Gađanjem Krima, koji je Kremlj dugo predstavljao kao krunski dragulj Putinove vladavine Ukrajina nastoji da ojača svoju poziciju u eventualnim budućim mirovnim pregovorima, kaže Rob Li, vojni analitičar i viši saradnik Instituta za istraživanje spoljne politike.

Ukrajina jača uticaj u pregovorima

"Ukrajina sada ima veći uticaj u budućim pregovorima nego ranije, jer je u stanju da pouzdano pogodi gotovo svaku metu na Krimu“, kaže Li.

Ukrajina je svoje napade usmerila na glavne transportne pravce kojima se Krim snabdeva, posebno na magistralu Novorosija, važan logistički koridor koji povezuje poluostrvo sa ruskom Rostovskom oblasti preko okupiranih gradova Melitopolja i Mariupolja.

Prema analizi potvrđenih snimaka napada koju je uradio francuski analitičar obaveštajnih podataka iz otvorenih izvora Klement Molin, ukrajinske snage su samo tokom prve nedelje jula pogodile više od 240 ruskih vojnih kamiona.

U novije vreme Ukrajina je intenzivirala kampanju protiv ruskog pomorskog saobraćaja u Azovskom moru. Vojska u Kijevu saopštila je prošle nedelje da je napala 90 plovila koja Rusija koristi za snabdevanje okupiranog poluostrva.

Teresa Suares/Pool Photo via AP

U nedavnom intervjuu sa nezavisnim ruskim novinarom Dmitrijem Kolezevom, neimenovani ruski general rekao je da su nedavni ukrajinski uspesi delimično posledica toga što je Moskva preusmerila resurse sa odbrane Krima na svoju ofanzivu u Donbasu.

Pošto je vojni vrh bio usredsređen na zauzimanje preostalih delova Donbasa, general je rekao da je Krim pao na "treće ili četvrto“ mesto na listi ruskih prioriteta.

Li kaže da je Ukrajina uspela da proizvede veliki broj dronova srednjeg i dugog dometa, zbog čega je Rusiji sve teže da se od njih u potpunosti odbrani.

"Cena ovih dronova dovoljno je niska da za Ukrajinu ne predstavlja nepodnošljiv trošak da nastavi sa izvođenjem ovakvih napada“, rekao je on.

Vojni analitičari na obe strane smatraju da će Ukrajina verovatno intenzivirati kampanju protiv Krimskog mosta u narednim nedeljama. Taj most, otvoren 2018. godine, povezuje Krim sa Rusijom, a cilj napada je dodatno produbljivanje sve većih nestašica na poluostrvu.

Uspešno izolovanje Krima donelo je Ukrajini preko potreban podsticaj moralu u trenutku kada ruske snage nastavljaju da ostvaruju spora, ali postojana napredovanja na bojnom polju. Najnoviji pomaci odnose se na prilazak strateški važnom gradu Kostjantinivki na istoku Ukrajine, čije zauzimanje Rusija nastoji da ostvari.

Za Moskvu je kriza na poluostrvu neprijatnost koju ne može ni da sakrije ni lako da reši. Kremlj je zato pokušao da umanji njen značaj.

Tokom sastanka sa visokim zvaničnicima prošle nedelje, Putin je naložio vladi da hitno obezbedi subvencije za Krim i Sevastopolj kako bi se finansirala nabavka goriva i snizile cene benzina na poluostrvu.