"Od podređenog do ravnopravnog položaja": Kako je albanska mafija iskoristila moć italijanskih kriminalnih organizacija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Iako se italijanska mafija decenijama smatra simbolom organizovanog kriminala, poslednjih godina odnosi snaga u podzemlju značajno su se promenili. Dok 'Ndrangeta i dalje drži vodeću poziciju u međunarodnoj trgovini kokainom i finansijskim tokovima, albanske organizovane kriminalne grupe postale su jedan od njenih najvažnijih partnera, posebno na Balkanu i u Evropi. O tome kakvi su danas odnosi najvećih italijanskih kriminalnih organizacija i albanskih grupa, kao i zašto Balkan ostaje jedna od ključnih tranzitnih ruta za organizovani kriminal, za Euronews Srbija govorio je profesor dr Darko Marinkovića sa Kriminalističko-policijskog univerziteta.
Govoreći o tome koja mafija danas ima najveći uticaj u Evropi i na Balkanu, profesor Marinković ukazuje da se odnos snaga u poslednjih nekoliko decenija značajno promenio. Iako italijanska 'Ndrangeta i dalje dominira u pojedinim segmentima organizovanog kriminala na globalnom nivou, na evropskom tlu, a posebno na Balkanu, albanske kriminalne grupe uspele su da izgrade izuzetno snažnu poziciju.
Privatna arhiva
"Italijanska 'Ndrangeta drži globalni primat u finansijama i kokainu, ali je na samom Balkanu i Evropi albanska mafija postala najdinamičnija i najopasnija sila. Razlog je sadržan u činjenici da su tradicionalna Koza Nostra i Sakra Korona Unita pretrpele teške udarce od strane državnih organa, zbog čega su bile primorane na regionalizaciju. Sa druge strane, albanski organizovani kriminal je iskoristio geografski položaj i istorijski vakuum nakon devedesetih godina prošlog veka. Oni su preuzeli najveći deo poslova u vezi sa krijumčarenjem heroina duž Balkanske rute od nekada dominantnih turskih krijumčara. To je bila odskočna daska za njihovo konstituisanje i finansijsko snaženje, koje je danas preraslo u globalnu mrežu", kaže on.
Objašnjavajući kako su se razvijali odnosi između italijanskih mafijaških organizacija i albanskih kriminalnih grupa, profesor Marinković kaže da su nekadašnji hijerarhijski odnosi zamenjeni partnerskom saradnjom, zasnovanom na zajedničkim interesima i efikasnoj organizaciji.
"Veze su izgrađene na čistom kriminalnom pragmatizmu, evoluirajući od podređenog položaja Albanaca do potpuno ravnopravnog, partnerskog odnosa. Albanske grupe karakteriše neviđena disciplina, pouzdanost i profesionalizam. Za razliku od italijanskih mafijaša koji su često opterećeni unutrašnjim ratovima klanova, albanske mreže su manje i labavije (često sačinjene od 3, 4 ključna člana koja gravitiraju oko jednog lidera). Ova struktura im omogućava hiper-produktivnu saradnju sa strancima. Oni danas direktno sarađuju sa sicilijanskom mafijom na tlu Italije, ali i sa moćnim latinoameričkim narko-kartelima, koji ih direktno snabdevaju kokainom za evropsko tržište", otkriva profesor Marinković.
Kiyoshi Takahase Segundo/Panthermedia, EDUARDO MUNOZ ALVAREZ/Getty images/ Profimedia
Prema njegovim rečima, saradnja italijanskih i albanskih kriminalnih grupa danas funkcioniše kroz jasno podeljene uloge u međunarodnim lancima krijumčarenja, pri čemu svaka organizacija koristi svoje logističke i teritorijalne prednosti.
"Saradnja se odvija kroz strogo podeljene uloge unutar transnacionalnog lanca snabdevanja nelegalnom robom i uslugama. Ključni posao je logistika za distribuciju kokaina i heroina. Albanci obezbeđuju brze veze i prolaz kroz luke u Belgiji, Holandiji i Velikoj Britaniji, dok Italijani (pre svega 'Ndrangeta) drže pod kontrolom južne luke i unutrašnje tržište Italije. Kako se krize smenjuju, ove grupe zajedno preuzimaju unosnu ilegalnu delatnost krijumčarenja migranata, trgovine ljudima i organizovane prostitucije. Takođe, ilegalna trgovina oružjem u Italiji (koja je gotovo ekskluzivno u rukama 'Ndrangete) u velikoj meri se oslanja na oružje koje se preko albanskih, kosovskih i crnogorskih veza uvozi iz arsenala bivše Jugoslavije", navodi Marinković.
AP/Domenico Stinellis
Povezane vesti
Balkan, ističe on, i dalje predstavlja jednu od najvažnijih tranzitnih zona za različite oblike organizovanog kriminala. Osim geografskog položaja, dodatni problem predstavljaju korupcija i snažne veze kriminalnih grupa sa pojedinim društvenim strukturama.
"Na području Kosova i Metohije, prema izveštajima relevantnih svetskih bezbednosnih mreža, organizovani kriminal je postao primarna društvena snaga. Tamošnje grupe sarađuju sa crnogorskim kriminalnim mrežama u uvozu i izvozu nelegalne robe, uglavnom morskim putem. Najveći problem je korupcija na visokom nivou. Kriminalne mreže na Zapadnom Balkanu uspešno eksploatišu društvene veze između biznismena, političara i službi bezbednosti. Na Kosmetu su ove veze dodatno ojačane zbog klanovskog organizovanja društva i ratnih anomalija iz 1999. godine, što omogućava mafiji nesmetano delovanje i pranje novca kroz nekretnine, transformišući milijarde dolara prljavog novca u legalne tokove", priča Marinković.
Profimedia
Iako se mafija i danas često povezuje sa nasiljem i obračunima na ulicama, profesor Marinković smatra da je njen način delovanja danas potpuno drugačiji nego devedesetih godina. Kako kaže, kriminalne organizacije su se prilagodile savremenim ekonomskim tokovima i fokus sa otvorenog nasilja prebacile na finansijsku moć i infiltraciju u legalne tokove novca.
"Transformacija je radikalna - od krvavog nasilja na ulicama do sofisticiranih, tihih "keš" investicija. Tokom 90-ih, albanska mafija je svoj kapital od droge koristila čak i za direktno finansiranje terorističkih akcija (poput OVK na KiM). Danas se novac usmerava u ekonomski rat. Najbolji primer transformacije je reakcija italijanske mafije na svetsku ekonomsku krizu iz 2008. godine. Dok je legalni svet tonuo u recesiju i kreditni slom, mafija je kao izrazito likvidan subjekt, predvođena mladim, obrazovanim menadžerima, ubacivala ogromne količine gotovine. Samo u 2008. godini, tri glavne italijanske grupe ostvarile su neto prihod od 70 milijardi evra (od čega 54 odsto čistog profita). Oni više ne reketiraju male prodavnice; oni danas kupuju kontrolne pakete akcija loše stojećih kompanija i infiltriraju u sve regione države", ističe on.
Govoreći o usponu 'Ndrangete, profesor Marinković objašnjava da je njena snaga zasnovana pre svega na specifičnoj unutrašnjoj organizaciji, ali i na partnerstvima koja je tokom godina izgradila sa drugim kriminalnim grupama, među kojima posebno izdvaja albansku mafiju.
Tanjug/AP/Guardia di Finanza
"'Ndrangetu je na sam vrh doveo njen fanatični unutrašnji sistem zasnovan na krvnom srodstvu i porodičnim klanovima (n'drine), što onemogućava infiltraciju policije. Međutim, da bi kontrolisala celu Evropu, 'Ndrangeti je bio potreban brz, ekstremno nasilan i prilagodljiv partner na terenu - i tu na scenu stupaju Albanci. Baš kao i 'Ndrangeta, i albanska mafija vuče korene iz specifične seoske (ruralne) sredine. Ima izraženu etničku komponentu zasnovanu na višestolećnoj zatvorenosti albanske porodice i strogoj patrijarhalnoj ustrojenosti (Kanun). U tu strukturu spoljni ljudi ne mogu da prodru. Ova uzajamna prepoznatljivost po "zatvorenom kodu" omogućila im je da stvore zajednički front širom Nemačke (gde je locirano preko 40 albanskih grupa), Belgije i Holandije, potpuno istisnuvši konkurenciju".
Na pitanje koliko su međunarodne policijske akcije uspele da oslabe italijanske mafijaške organizacije, Marinković kaže da su rezultati vidljivi kada je reč o hapšenjima pojedinaca, ali da je mnogo teže razbiti organizacije koje su izgrađene tako da funkcionišu i nakon gubitka pojedinih članova.
Povezane vesti
"Policijske akcije uspevaju da uhapse pojedince, ali su nemoćne pred fleksibilnošću same organizacione strukture. Dok Evropska unija pokušava da uspostavi mehanizme praćenja, lokalne vlasti na Balkanu često nemaju dovoljno podataka i adekvatnu tehničku opremljenost. Balkan je i dalje najslabija tačka evropske bezbednosne strategije, ali izveštaji pokazuju da se isto može reći i za jug Italije (koja je članica EU još od 1957. godine). Kada policija preseče jednu rutu, mafija se zahvaljujući svojoj "ćelijskoj", fluidnoj strukturi momentalno prebacuje na drugu teritoriju ili drugo legalno tržište", priča on.
Tanjug/AP/Guardia di Finanza
Ističe da se najveća moć savremenih mafijaških organizacija danas ne ogleda u oružanim obračunima, već u sposobnosti da ogromne količine nelegalno stečenog novca uvedu u legalne finansijske tokove.
"Pranje novca je postalo glavna arterija modernog kriminala, daleko važnija od uličnog nasilja. Posebno privilegovana oblast za investiranje je građevinski sektor. Građevinarstvo je idealno jer ne zahteva napredne tehnologije, a omogućava efikasno pranje novca kroz isplate fiktivnih zarada, nabavku materijala i kupovinu mašina. Još jedan siguran posao je izrada raznih vrsta falsifikata (gde postoji čvrsta veza sa ruskim organizovanim kriminalom). Lažna dokumenta se koriste multifunkcionalno - za skrivanje identiteta, za ilegalne migrante, ali sve više i kao lažni bankarski dokumenti, kreditne kartice, menice i sertifikati kojima se varaju legalni finansijski sistemi. U državama poput Albanije i Rusije, utaja poreza i ilegalni izvoz kapitala odavno su postali uobičajena praksa čak i među naizgled potpuno legalnim firmama".
Marinković upozorava da organizovani kriminal danas predstavlja mnogo više od policijskog problema. Kako ocenjuje, kriminalne organizacije su se razvile u međunarodne mreže koje raspolažu ogromnim finansijskim sredstvima i imaju kapacitet da utiču na institucije i privredu.
Profimedia
"Najveći izazov je činjenica da je kriminal uspešno završio proces ekonomske tranzicije. Na globalnoj mapi, kriminalne snage su podeljene, ali integrisane. Sa zapada dominiraju Kolumbijci, sa juga nigerijske grupe (trgovina drogom i internet prevare), sa istoka kineske Trijade (stabilne u Španiji, Britaniji, Italiji, Austriji); dok centar te dešavanja - trgovinu heroinom sa Bliskog istoka ka Evropi - drže pakistanske, turske i balkanske mreže. Najveća opasnost je što su se kriminalne organizacije iz Centralne i Istočne Evrope reorganizovale na međunarodnom nivou nakon sloma socijalizma i ulaska na slobodno tržište. Spajanjem ekonomske moći, visokog stepena nasilja i korupcije, osovina Italija–Balkan danas ne predstavlja pretnju koja se rešava običnim policijskim radom i patrolama, već hibridnu bezbednosnu pretnju koja je sposobna da korumpira kompletne pravosudne sisteme i preuzme kontrolu nad ključnim privrednim granama država", navodi on.
O delovanju albanske mafije u Britaniji pročitajte u odvojenom tekstu
Komentari (0)