Evropa upozorena na "pakleni" avgust: Šta to uzrokuje visoke temperature?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropa se sprema za "topliji nego obično" avgust nakon niza uzastopnih toplotnih talasa. Veći deo kontinenta se bori da se izbori sa situacijom u kojoj su temperature poslednjih nedelja prešle 40 stepeni, stvarajući idealne uslove za šumske požare koji su opustošili ogromne delove Francuske i Španije i prouzrokovali evakuaciju stotina hiljada građana .
Ali šanse za preko potrebno olakšanje od visokih temperatura izgledaju malo verovatne, jer rane prognoze upozoravaju da su mogući novi toplotni talasi.
Hoće li Evropa i dalje biti vruća u avgustu?
"Od izdanja početkom jula, sezonska ažuriranja sva ukazuju na topliji avgust širom Evrope nego obično i slažu se da se najjači i najpouzdaniji signal o toploti nalazi iznad Mediterana i jugoistočne Evrope“, kaže za Euronews Earth Joana Vergini, osnivačica platforme za vremensku prognozu WFY24 .
Ovo uključuje ponavljajuće "toplotne klastere“ kao što su Iberijski poluostrvo, Italija, Grčka i delovi Balkana.
"Izuzetno toplo Sredozemno more ostavlja otisak prsta na kopnu, a na nekoliko mesta se pojavljuje noću, a ne popodne“, dodaje Vergini.
Prognoze WFY24 za prve dane avgusta predviđaju da će temperature u Napulju, Barseloni, Rimu, Valensiji, Nici, Solunu, Splitu i Atini svake noći biti iznad 20 stepeni. Ovo se klasifikuje kao tropska noć, što može povećati rizik od jakog toplotnog stresa – posebno među ranjivim grupama stanovništva.
Čak i severnije, na pomolu su vrele temperature. Meteorološka služba Velike Britanije upozorava da se u avgustu očekuju maksimalne temperature od 35°C, kako se živa bude pojačavala.
Povezane vesti
"Temperature će verovatno biti iznad normale, a mogući su i neki periodi vrućeg vremena i toplotnih talasa, posebno na jugu“, dodaje se u dugoročnoj vremenskoj prognozi.
Kako naučnici znaju da li klimatske promene stoje iza ekstremnih vremenskih uslova?
Napredak u podacima o vremenu i klimi olakšao je naučnicima procenu uticaja globalnog zagrevanja na ekstremne događaje kao što su toplotni talasi i poplave. Ovo se često naziva pripisivanjem ekstremnih događaja.
Pošto postoji mnogo međusobno delujućih faktora, uključujući prirodne pokretače poput El Ninja , studije o pripisivanju ekstremnih događaja ne pokušavaju da utvrde da li su klimatske promene direktno izazvale toplotni talas, već kako je zagrevanje temperature uticalo na taj događaj.
Credit: Johny MAGALLANES / AFP / Profimedia
To se često radi upoređivanjem učestalosti ekstremnih događaja danas u poređenju sa tim koliko bi se često dešavao u svetu bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Istraživači će takođe istražiti kako su klimatske promene promenile karakteristike ekstremnog vremenskog događaja - kao što je da li je toplotni talas postao topliji zbog gasova koji zadržavaju toplotu.
Na primer, brza analiza atribucije koju je sproveo World Weather Attribution ( WWA ) koristila je i posmatrane i prognozirane podatke o temperaturi za analizu najtoplijeg trodnevnog perioda na velikom delu Evrope koji je krajem juna bio zahvaćen vrelim temperaturama.
Naučnici su zaključili da su i dnevne i noćne temperature "praktično nemoguće u ovo doba godine“ sve do 1976. godine, pre samo 50 godina. Analiza je takođe otkrila da bi sličan toplotni talas koji se dogodio pre 50 godina bio 3,5 stepeni hladniji od onog prošlog meseca.
Povezane vesti
Naučnici imaju ono što se naziva "visoko poverenje“ kada je u pitanju ekstremna vrućina, zbog obima podataka i razumevanja koje sada imamo o klimatskim promenama.
"Kontinuirane emisije fosilnih goriva direktno su odgovorne za poremećaje koje ljudi doživljavaju u svojim domovima, školama i na radnim mestima“, kaže dr Kiping.
Za vremenske nepogode poput tornada i velikog grada, podaci su manje potpuni. Zbog toga je teže pouzdano pripisati njihovu pojavu.
Povezane vesti
Studije atribucije se takođe koriste da bi se pokazale posledice ekstremnih vremenskih uslova izazvanih klimom.
Analiza Imperijal koledža u Londonu, Meteorološke službe Velike Britanije i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu nedavno je koristila vremenske podatke, klimatske modele i studije o prekomernoj smrtnosti tokom toplotnih talasa kako bi izmerila uticaj dva nedavna toplotna talasa.
Istraživači procenjuju da su maksimalne dnevne temperature bile 3 do 4 stepena više nego što bi bile bez globalnog zagrevanja – što je rezultiralo 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva .
„Ekstremne vrućine obaraju rekorde širom Evrope, a nauka je veoma jasna o razlogu: klimatske promene su raširene, uzrokovane svetskom zavisnošću od sagorevanja uglja, nafte i gasa“, kaže Sajmon Stil, izvršni sekretar UN za klimatske promene.
Koji drugi faktori utiču na ekstremne vremenske uslove?
Mnogi izveštaji o ekstremnim vremenskim uslovima, posebno o toplotnim talasima, fokusiraju se na atmosferski obrazac koji stoji iza događaja – a ne na uzrok.
Tanjug/AP
Na primer, još u maju, francuska meteorološka agencija Météo-France okrivila je temperature od 40 stepeni za "toplotnu kupolu".
Tada se u gornjim slojevima atmosfere razvija sistem visokog pritiska, što uzrokuje da vazduh ispod njega spušta i kompresuje se, povećavajući temperaturu u donjim slojevima atmosfere. Pošto se vruć vazduh širi, stvara se ispupčena kupola koja zadržava toplotu u sebi.
Vetrovi obično mogu da pomeraju visok pritisak, ali zbog toga koliko se toplotne kupole protežu u atmosferu, vremenski sistem postaje gotovo stacionaran.
Međutim, studija iz 2025. godine objavljena u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka otkrila je da su se atmosferski obrasci koji blokiraju ekstremne vremenske uslove, poput toplotnih kupola i poplava, skoro utrostručili od 1950-ih zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Analiza koju je sproveo Climate Central 2023. godine takođe je otkrila da je verovatnoća pojave toplotne kupole koja je izazvala temperature od 48°C u delovima Meksika i južnog dela SAD najmanje pet puta veća zbog klimatskih promena.
Kakav uticaj El Ninjo ima na toplotu?
El Ninjo (španski za "dečaka") je prirodni fenomen koji može izazvati ekstremne vremenske uslove. Ranije ove godine, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) je proglasila da su uslovi El Ninjo zvanično u toku u tropskom Pacifiku.
El Ninjo se javlja kada temperatura mora u istočnom Tihom okeanu postane neobično visoka i obično poremeti regione u tropima. Često se povezuje sa ekstremnim vremenskim događajima, iako stručnjaci upozoravaju da se koristi kao "odvlačenje pažnje" od globalnog zagrevanja.
Credit: Universal History Archive/Universal Images Group / Universal images group / Profimedia
Kada se formiraju uslovi El Ninja , poplave su uobičajen rizik u Južnoj Americi, kao što je severni Peru, i mogu dostići delove istočne Afrike, centralne Azije i juga SAD. Rizici od suša i šumskih požara takođe rastu tokom El Ninja, posebno u većem delu Australije, severnim delovima Južne Amerike i u azijskim zemljama poput Indonezije.
Većina El Ninjo događaja je privremeno povećala prosečne globalne temperature za oko 0,2 stepena. Ovo nije toliko značajno kao klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, koje su podigle globalnu temperaturu površine za približno 1,3-1,5 stepeni u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
2025. je bila treća najtoplija godina u istoriji merenja – toplija od El Ninjo godine 2016. – uprkos prirodno formiranom hladnom otporu koji izaziva La Ninja (španski izraz za "devojčicu").
La Ninja obično snižava globalne temperature jačanjem pasata i povlačenjem hladnije vode iz okeanskih dubina na površinu preko ekvatorijalnog Pacifika. Javlja se i nepravilno, ali obično traje duže od El Ninja.
Da li je pad nivoa zagađenja uzrok sparnog leta u Evropi?
Nakon vrelog početka leta u Evropi, nekoliko istaknutih novinskih organizacija izjavilo je da su dva uzastopna toplotna talasa uzrokovana padom nivoa zagađenja.
Tvrdnju je na internetu podelio Ričard Tajs, zamenik lidera desničarske populističke stranke Reform UK, a korišćena je za kritikovanje napora zemlje da postigne neto nultu emisiju gasova.
To proizilazi iz studije objavljene u naučnom časopisu Geophysical Research Letters, koja ne uključuje podatke o skorašnjim toplotnim talasima.
Pad zagađenja može smanjiti hladni uticaj aerosola, koji apsorbuju ili reflektuju sunčevu svetlost. Međutim, profesor Erih Fišer, klimatolog sa ETH Ciriha, kaže za Karbon Brif da je pogrešno smatrati ovo uzrokom toplotnih talasa u Evropi.
"Toplotne talase izazivaju sistemi visokog pritiska i sada su mnogo češći i intenzivniji jer se dešavaju u klimi koja je mnogo toplija nego pre 100 godina kao rezultat zagrevanja izazvanog efektom staklene bašte“, dodaje on.
Komentari (0)