Kako je Kim Džong Un stvorio armiju od 8.400 hakera: Od školskih klupa do krađe 6,3 milijardi $ sa platforme Binance
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Severna Koreja, jedna od najizolovanijih država na svetu, izgradila je moćan sistem sajber-operacija koji, prema procenama južnokorejskih obaveštajnih službi, obuhvata oko 8.400 ljudi. Reč je o mreži hakera koji se bave sajber-špijunažom, napadima na banke i tehnološke kompanije, ali i krađom kriptovaluta, a prihodi od tih aktivnosti, prema procenama zapadnih službi, pomažu finansiranje nuklearnog i balističkog programa Pjongjanga.
Jedna od najnovijih demonstracija njihovih sposobnosti dogodila se 29. oktobra, kada su hakeri, prema podacima kompanije za analizu blokčejna TRM Labs, sa digitalnih novčanika platforme Binance prebacili kriptoimovinu vrednu oko 6,36 milijardi dolara. Veći deo transakcija obavljen je za svega 20 minuta, prenosi grčki portal „Protothema“, koji se poziva na analize Fajnenšel tajmsa (Financial Times), što se opisuje kao najveća krađa u istoriji kriptovaluta.
Američke vlasti odgovornost za napad pripisuju grupi TraderTraitor, koja je povezana sa severnokorejskom državom. Iza nje stoji sistem obrazovanja, regrutovanja, špijunaže i digitalnog kriminala koji Pjongjang razvija decenijama.
Od školskih klupa do državnih službi
Severna Koreja buduće hakere počinje da prepoznaje još u ranom uzrastu. Posebna pažnja posvećuje se učenicima koji pokazuju izuzetne sposobnosti u matematici, prirodnim naukama i rešavanju složenih problema.
Najtalentovaniji se zatim usmeravaju na specijalizovano obrazovanje u naučnim i tehničkim ustanovama, koje predstavljaju bazu za regrutovanje kadrova u državnim službama. Iako većina stanovništva nema slobodan pristup internetu, odabrani stručnjaci imaju pristup tehničkim resursima, obuci i mogućnostima koje su nedostupne ostatku građana.
Tanjug/AP/Korean Central News AgencyKorea News Service
Prema procenama južnokorejskih vlasti, Severna Koreja je 2022. godine imala oko 6.800 ljudi angažovanih u sajber-operacijama, dok je 2024. taj broj porastao na oko 8.400. U tu procenu uključeno je i osoblje za podršku.
Ove jedinice uglavnom su povezane sa Generalnim izviđačkim biroom, severnokorejskom vojnom obaveštajnom službom koja ima centralnu ulogu u planiranju i sprovođenju sajber-operacija. Pjongjang je, prema navodima iz analize, razvio i veze za tehničku saradnju i obuku sa inostranstvom, između ostalog sa Kinom i Rusijom.
Krađa milijardi sa Binance za 20 minuta
Prema podacima kompanije TRM Labs, napadači su 29. oktobra prebacili oko 6,36 milijardi dolara sa digitalnih novčanika platforme Binance na adrese pod svojom kontrolom. Transakcije su se odvijale na deset različitih blokčejn mreža, među kojima su Bitcoin, Ethereum, Tron i Solana.
Napad je, kako se navodi, bio pripreman najmanje 36 sati. Hakeri su prethodno obavili probne transakcije i proverili funkcionisanje zlonamernog mehanizma pre nego što su pokrenuli masovno prebacivanje sredstava.
Binance je prvobitno saopštio da je napad možda počeo kompromitovanjem laptopa jednog od inženjera kompanije. Kasnije je, međutim, otkriveno više tačaka upada, zbog čega se celokupan sled događaja i dalje istražuje.
Tanjug/AP/Ahn Young-joon
Napad je doveo do privremene obustave isplata sa platforme i pokrenuo akciju kompanija za sajber-bezbednost, pružalaca usluga u oblasti kriptovaluta i američkih istražnih organa, koji pokušavaju da pronađu i blokiraju ukradenu imovinu.
Binance je do 1. novembra saopštio da je nadoknadio ili pokrio oko 95 odsto vrednosti ukradenih digitalnih sredstava, koristeći sopstveni kapital i raspoložive rezerve, kao i da je postepeno počeo da obnavlja mogućnost isplata.
Ipak, nadoknada novca klijentima ne znači da su ukradena sredstva vraćena od počinilaca. Istraga se nastavlja, a milijarde dolara i dalje je teško zapleniti dok se nalaze pod kontrolom hakera.
Lažni oglasi za posao kao zamka
Grupa TraderTraitor ne oslanja se samo na pronalaženje tehničkih slabosti u bezbednosnim sistemima. Jedna od njenih najefikasnijih metoda jeste iskorišćavanje ljudskog faktora.
Prema stručnjacima za sajber-bezbednost koje citira Rojters, članovi grupe kontaktiraju zaposlene u tehnološkim i finansijskim kompanijama predstavljajući se kao regruteri ili poslovni predstavnici.
Kreiraju lažne oglase za atraktivna radna mesta i organizuju fiktivne razgovore za posao. Tokom procesa od kandidata traže da instaliraju određene programe, pokrenu kod ili otvore dokumente koji sadrže zlonamerni softver.
xPACIFICA/Myron Standret/MauriceNorbert/Alamy/Profimedia
Na taj način mogu da dođu do poslovnih naloga, bezbednosnih podataka i pristupa ključnim sistemima kompanija. Komunikacija koja na prvi pogled deluje kao uobičajen poslovni kontakt tako može da postane početak sajber-napada vrednog milijarde dolara.
Američke vlasti povezale su istu grupu i sa krađom oko 1,5 milijardi dolara sa platforme Bybit u februaru 2025. godine. Taj napad se do tada smatrao najvećom zabeleženom krađom kriptovaluta.
Stručnjaci navode da članovi grupe imaju višegodišnje iskustvo i specijalizovano znanje o finansijskim sistemima. Oni ne traže samo način da uđu u neku kompaniju, već proučavaju i procedure za odobravanje novčanih transfera i upravljanje digitalnim novčanicima.
Od napada na Sony do krađe iz centralnih banaka
Aktivnosti severnokorejskih hakera počele su mnogo pre širenja tržišta kriptovaluta.
Sjedinjene Američke Države su 2014. godine pripisale Severnoj Koreji sajber-napad na kompaniju Sony Pictures, tokom kojeg su napadači došli do internih podataka i objavili poverljive informacije. Slučaj je doveden u vezu sa filmom „Intervju“, koji je satirično prikazivao Kim Džong Una.
Dve godine kasnije, 2016, hakeri su pokušali da ukradu gotovo milijardu dolara sa računa centralne banke Bangladeša u Federalnim rezervama Njujorka. Veći deo naloga za transfer novca je blokiran, ali su napadači uspeli da odnesu 81 milion dolara.
Taj slučaj pokazao je da sajber-napadi više nisu usmereni samo na špijunažu, politički pritisak ili izazivanje haosa, već i na pribavljanje velikih finansijskih sredstava.
Sa širenjem kriptovaluta, Pjongjang je dobio pristup novoj vrsti meta. Digitalna imovina može da se prebaci preko granica za nekoliko minuta, dok je njeno vraćanje izuzetno teško kada se raspodeli na različite platforme i adrese.
Prema podacima kompanije Chainalysis, grupe povezane sa Severnom Korejom ukrale su tokom 2025. godine najmanje 2,02 milijarde dolara u kriptovalutama, što je povećanje od 51 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Do kraja te godine ukupna vrednost kriptovaluta koje su, prema podacima iste kompanije, ukrale grupe povezane sa Pjongjangom dostigla je 6,75 milijardi dolara.
Ukoliko se tome doda i napad na Binance, iznos premašuje 13 milijardi dolara, ne računajući sve dodatne napade tokom 2026. godine.
Lažni identiteti i zapošljavanje u stranim kompanijama
Pored velikih sajber-napada, Severna Koreja razvila je i drugi način za pribavljanje novca i pristup osetljivim sistemima. Njeni IT stručnjaci koriste lažne identitete i izmišljene profesionalne biografije kako bi se zaposlili u tehnološkim kompanijama u inostranstvu, često na poslovima koji se obavljaju na daljinu.
U pojedinim slučajevima predstavljaju se kao programeri koji žive u SAD ili drugim državama, prikrivajući svoje poreklo i veze sa severnokorejskim vlastima. Novac koji zarađuju može da bude prosleđen režimu, dok pristup poslovnim mrežama može da posluži za krađu podataka ili pripremu novih sajber-napada.
Američki Federalni istražni biro (FBI) upozorio je da takve aktivnosti nisu pojedinačni slučajevi, već deo organizovanog sistema koji povezuje finansijsku korist, pristup tehnološkom znanju i prikupljanje obaveštajnih podataka.
Dodatnu zabrinutost izaziva upotreba veštačke inteligencije, koja omogućava kreiranje uverljivih profesionalnih profila, fotografija i poslovne komunikacije, čime se otežava otkrivanje lažnih identiteta.
Nakon napada na Binance, istraživači su zabeležili pokušaje konverzije ukradene imovine u druge kriptovalute i njeno prebacivanje na različite mreže. FBI je ukazao da napadači deo sredstava pretvaraju u Ethereum i koriste usluge decentralizovanih finansija i direktne razmene kriptovaluta kako bi otežali njihovo praćenje.
Sajber-armija kao sredstvo za zaobilaženje sankcija
Za Severnu Koreju, koja ima ograničen pristup međunarodnim tržištima i suočava se sa strogim sankcijama, novac pribavljen sajber-kriminalom ima poseban značaj.
Zapadne obaveštajne službe i istraživači Ujedinjenih nacija više puta su povezivali prihode od ovakvih aktivnosti sa finansiranjem severnokorejskog nuklearnog i balističkog programa. Američki Stejt department ocenjuje da je sajber-kriminal postao važno sredstvo za zaobilaženje međunarodnih sankcija.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Sajber-operacije omogućavaju Pjongjangu da napada mete udaljene hiljadama kilometara, prikuplja informacije i dolazi do značajnih finansijskih sredstava bez potrebe za velikim vojnim kapacitetima.
Iza sistema od oko 8.400 ljudi, prema analizi, nalazi se dugoročna strategija: pronalaženje talentovanih mladih ljudi, njihovo pretvaranje u stručnjake za sajber-prostor i korišćenje njihovih veština za državne i finansijske ciljeve. Što se više novca i poslovanja seli u digitalni svet, to ovaj „nevidljivi“ deo severnokorejskog aparata postaje značajniji za režim Kim Džong Una.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)