Međuizbori kao test za Trampa: Gubi li kontrolu nad Kongresom?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa važnim političkim testom 3. novembra, kada se u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju međuizbori (midterms). Glasanje će pokazati kako birači ocenjuju prve dve godine njegovog mandata, ali i kakav će prostor republikanci imati za sprovođenje politike u drugom delu predsedničkog mandata. Sagovornici Euronews Srbija navode da bi eventualni gubitak većine u Kongresu mogao značajno da ograniči Trampov manevarski prostor, posebno u unutrašnjoj politici.
Međuizbori se u SAD održavaju na polovini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata i predstavljaju svojevrsnu proveru poverenja birača u aktuelnu administraciju.
Petar Donić iz organizacije "Novi treći put" rekao je za Euronews Srbija da bi Republikanci mogli da se suoče sa ozbiljnim gubicima, pre svega zbog neispunjenih predizbornih obećanja, rasta troškova života i odluka Trampove administracije u spoljnoj politici.
"Ako se sve ovo desi kako sam naveo, Tramp efektivno gubi mogućnost da vodi unutrašnju politiku. Demokrate će blokirati njegove poteze na svakom koraku", smatra Donić.
On za Euronews Srbija objašnjava da je Tramp tokom kampanje obećavao stabilizaciju životnih troškova i smanjenje američkog učešća u međunarodnim sukobima, ali se, prema njegovoj oceni, situacija razvijala u drugačijem pravcu.
"On nije isporučio ono što je obećao svojoj biračkoj bazi, vreme je teško, a politika je vrlo nekoherentna", ocenio je Donić.
Posebno neizvesna borba vodi se za kontrolu Senata, gde će ishod zavisiti od rezultata u nekoliko država u kojima su trke tesne, a Donić je kao posebno važne izdvojio Kanzas, Aljasku, Ohajo, Mejn i Severnu Karolinu, ali i politička nadmetanja u Teksasu.
Novinar Željko Šajn smatra da je i Trampov izborni tim svestan mogućnosti gubitka dela podrške, ali upozorava da konačnu odluku ipak donose birači.
Euronews Srbija
On ističe da se ne može zanemariti ni uticaj međunarodnih okolnosti na američku unutrašnju politiku.
Kako bi eventualni poraz uticao na Trampovu spoljnu politiku?
Jedno od važnih pitanja nakon izbora biće i to kako bi promena odnosa snaga u Kongresu uticala na Trampov pristup međunarodnim odnosima, posebno kada je reč o Rusiji, Kini i ratu u Ukrajini.
Donić smatra da bi eventualni gubitak većine mogao da ograniči predsednika na unutrašnjem planu, ali ne znači nužno da bi se promenila ukupna spoljna politika SAD.
Kako je objasnio, približavanje Rusiji i razgovori o mogućim susretima Donalda Trampa, Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga nemaju podjednaku podršku u obe američke političke stranke.
Prema njegovim rečima, deo Republikanaca i Demokrate ne podržavaju takav pristup prema Moskvi i Pekingu, zbog čega bi Tramp mogao da naiđe na dodatne prepreke i u pokušajima da promeni dosadašnji pravac američke spoljne politike.
Šajn, s druge strane, smatra da je za SAD najvažnije očuvanje nacionalnih interesa, bez obzira na to koja stranka ima većinu u Kongresu.
"Interesi Sjedinjenih Američkih Država uvek nadvladaju i u Senatu i u Kongresu. Bez obzira na to da li je u pitanju republikanac ili demokrata, ako je interes Sjedinjenih Američkih Država takav i pozitivan, oni će se prilagoditi", naveo je Šajn.
Susret Trampa, Sija i Putina i novi politički dogovor?
Posebnu pažnju privlači mogućnost susreta američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Sija Đinpinga, koji bi, prema očekivanjima sagovornika Euronews Srbija, mogao da bude održan na marginama samita APEC-a u Šenženu.
Šajn ocenjuje da bi takav sastanak imao veliki značaj za međunarodne odnose, imajući u vidu da bi za istim stolom razgovarala tri lidera država koje imaju ključnu ulogu u globalnoj bezbednosti i svetskoj ekonomiji. On je potencijalni susret uporedio sa konferencijom na Jalti 1945. godine, na kojoj su razgovarali Ruzvelt, Čerčil i Staljin, uz napomenu da bi okolnosti i geopolitički kontekst današnjeg sastanka bili drugačiji.
Prema njegovoj oceni, razgovor trojice lidera mogao bi da otvori prostor za drugačije definisanje međunarodnih odnosa, uz veći značaj multipolarnosti, ekonomskih interesa i međunarodnog prava.
Petar Donić, međutim, navodi da sam susret ne bi automatski značio i konkretan dogovor, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini. On kaže da je za pomake neophodno da sve strane budu spremne na dugotrajan dijalog i odustajanje od maksimalističkih zahteva. Donić ukazuje i na to da bi eventualni gubitak republikanske većine u Kongresu dodatno zakomplikovao Trampovu poziciju.
Prema njegovim rečima, za napredak u rešavanju ukrajinskog sukoba potrebno je najmanje šest meseci do godinu dana kontinuiranog angažovanja svih uključenih strana.
"Dobri pregovori su ako su svi dovoljno izgubili, svi su podjednako nezadovoljni", rekao je Donić, ukazujući na to da kompromis podrazumeva ustupke svih učesnika.
Celokupan razgovor o ovim temama možete pogledati u videu priloženom u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)