EU i Kanada u savezu protiv globalnih izazova: Šta donosi novi pakt?

Nedavni samit Evropske unije i Kanade u Montrealu otvorio je jedno od najintrigantnijih pitanja u savremenim međunarodnim odnosima: da li će se Evropska unija najpre proširiti preko Atlantskog okeana, a tek onda na Zapadni Balkan? Iako je ekonomska saradnja Brisela i Otave odavno veoma intenzivna, predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada postane "pridruženi član" EU donosi potpuno novu dimenziju na globalnoj sceni.

Prema rečima Aleksandre Joksimović iz Centra za spoljnu politiku, ovaj dalekosežni potez predstavlja vrstu "zbijanja redova", posebno imajući u vidu protekcionističku politiku tarifa koju američki predsednik Donald Tramp sprovodi prema Kanadi, a kojom je direktno ugrožena i sama Evropa.

"Kanada u ovom trenutku ima 50 odsto tarifa za oko 20 odsto svog izvoza za Sjedinjene Američke Države. Premijer Kanade zato pokušava da pronađe alternativne mogućnosti kako bi održao ekonomiju na adekvatnom nivou", objašnjava Joksimović u razgovoru za Euronews Srbija.

Iako se Francuska i Nemačka protive samom nazivu "pridruženo članstvo" - pri čemu je Berlin predložio diplomatsku formulaciju "Savez za budućnost", suština ostaje ista.

"Nemcima najviše smeta što je pridruženo članstvo nešto što se obećavalo Ukrajini, a u ustavnim papirima EU takva mogućnost zapravo ne postoji", podseća Joksimovićeva.

Euronews Srbija

Uprkos tome, dogovoren je niz zajedničkih koraka u oblastima veštačke inteligencije, digitalnog poslovanja i razmene studenata. Joksimović dodaje da Kanada od februara učestvuje i u zajmu za bezbednost (SAFE) vrednom 150 milijardi, ističući da bi ovaj model međusobnog osnaživanja kasnije mogao biti primenjen na Australiju i Novi Zeland.

Pravne prepreke i borba za suverenitet

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije detaljnije objašnjava zašto zvanični status pridruženog člana nije postignut. Da bi država bila član, mora biti na evropskom kontinentu. Takođe, arhitektura EU, koncipirana kao federalna država u nastajanju, ne prepoznaje "polu-statuse" - država ili jeste član ili nije.

"Suština je da se i Kanada i Evropska unija bore za očuvanje svog suvereniteta, koji je pod snažnim pritiskom Sjedinjenih Američkih Država, Kine kao globalne ekonomske sile i Rusije od koje Evropa energetski u mnogome zavisi", naglašava Zečević.

Zajednički odgovor na ove geopolitičke pritiske vidi se u konkretnim strateškim potezima. Dok Kina danas pokriva 90 odsto tržišta retkih metala neophodnih za ekološku tranziciju i AI razvoj, Kanada raspolaže sa pet odsto tih dragocenih resursa. Evropska investiciona banka zato planira finansiranje otvaranja novih rudnika na kanadskom tlu.

Euronews Srbija

Pored rudarstva i deljenja evropskih superkompjutera Kanađanima, planira se i izlazak iz zagrljaja američkih finansijskih kompanija.

"Oni će pokušati da naprave neki svoj sistem plaćanja koji bi bio nezavistan od američkog, kako bi izbegli situacije da ljudi zbog političkih stavova ostanu bez platnih kartica, kao oblika sankcija", ističe Zečević.

Kroz ovakvo jačanje partnerstva, Evropa i Kanada zapravo pokušavaju da ojačaju svoju ulogu na međunarodnoj sceni, dosledno braneći zajedničke vrednosti liberalne demokratije, međunarodnog prava i multilateralizma.