Koliko novca je potrebno za udoban život u Evropi: U Srbiji prag 975 evra mesečno, u Luksemburgu više od 6.200
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Visina prihoda potrebna za relativno udoban život u Evropi značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Prema analizi Euronews Business, samac u Srbiji trebalo bi da ima neto prihod od oko 975 evra mesečno kako bi dostigao prag od 150 odsto nacionalnog medijalnog dohotka, dok je u Luksemburgu za isti relativni položaj potrebno 6.256 evra.
Ipak, ovi iznosi ne predstavljaju univerzalnu granicu za udoban život. Na stvarni životni standard utiču cene, troškovi stanovanja, veličina domaćinstva, ušteđevina i to da li osoba poseduje nekretninu ili plaća kiriju, piše Euronews.
U analizi se koristi ekvivalentni raspoloživi dohodak, pokazatelj koji obuhvata prihode članova domaćinstva, uključujući zarade, prihode od investicija i socijalna davanja, nakon odbitka poreza i socijalnih doprinosa. Ukupan iznos prilagođava se veličini domaćinstva kako bi se omogućilo poređenje životnog standarda različitih tipova porodica.
Koliko je potrebno za život iznad evropskog proseka?
Prema podacima iz analize, medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u Evropskoj uniji 2025. godine iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno oko 1.912 evra mesečno. Da bi samac dostigao prag od 150 odsto tog iznosa, njegov mesečni neto dohodak trebalo bi da bude oko 2.867 evra.
Razlike među evropskim zemljama su velike. U 34 posmatrane države, iznos potreban samcu da dostigne ovaj prag kreće se od 603 evra mesečno u Severnoj Makedoniji do 6.491 evra u Švajcarskoj. U okviru Evropske unije, raspon je od 1.023 evra u Rumuniji do 6.256 evra u Luksemburgu.
Među zemljama u kojima je za dostizanje tog nivoa potrebno više od 4.000 evra mesečno nalaze se Norveška, sa 5.240 evra, Austrija sa 4.568 evra, Danska sa 4.524 evra, Irska sa 4.392 evra i Holandija sa 4.308 evra.
Među četiri najveće ekonomije Evropske unije, najviši prag ima Nemačka, gde je potrebno 3.611 evra mesečno. Slede Francuska sa 3.307 evra i Italija sa 2.758 evra, dok je u Španiji prag najniži, na 2.546 evra.
Tanjug/AP/Emma Da Silva
To znači da je samcu u Nemačkoj potrebno 1.065 evra više mesečno nego samcu u Španiji da bi dostigao isti relativni položaj u raspodeli dohotka.
Srbija među zemljama sa pragom ispod 1.000 evra
Prema istoj analizi, prag od 150 odsto medijalnog dohotka za samca u Srbiji iznosi 975 evra mesečno. Ispod 1.000 evra nalaze se i Albanija, sa 723 evra, Turska sa 755 evra i Crna Gora sa 825 evra. Najniža vrednost među posmatranim zemljama zabeležena je u Severnoj Makedoniji, gde iznosi 603 evra.
Svih pet zemalja kandidati su za članstvo u Evropskoj uniji.
Međutim, poređenje iznosa izraženih u evrima ne daje potpunu sliku životnog standarda. Isti novčani iznos nema jednaku vrednost u zemljama sa različitim cenama hrane, stanovanja, energenata i usluga.
U publikaciji "Key figures on European living conditions - 2026 edition", evropska statistička služba Eurostat ukazuje na značaj pokazatelja koji uzimaju u obzir razlike u kupovnoj moći. Standard kupovne moći (PPS) koristi se za poređenje ekonomskih pokazatelja između zemalja uz korekciju razlika u cenama.
Prema podacima iz analize Euronews Business, kada se u obzir uzme kupovna moć, razlike među zemljama postaju manje, ali ne nestaju. Prag za samca u Evropskoj uniji iznosi 2.830 PPS mesečno, dok se među posmatranim evropskim zemljama kreće od 1.031 PPS u Albaniji do 4.709 PPS u Luksemburgu. To je razlika od približno 4,6 puta, dok je poređenje nominalnih iznosa u evrima pokazalo razliku od 10,8 puta.
Koliko je potrebno paru ili porodici?
Domaćinstvima sa više članova potrebni su veći prihodi, ali ne nužno dvostruko veći nego samcu. Razlog je to što partneri i porodice dele troškove stanovanja, električne energije i drugih osnovnih potreba.
Prema metodologiji korišćenoj u analizi, paru bez dece potrebno je 1,5 puta više od iznosa predviđenog za samca, dok se za par sa dvoje dece mlađe od 14 godina primenjuje koeficijent 2,1.
Na nivou Evropske unije, paru bez dece potrebno je oko 4.301 evro neto mesečno, a porodici sa dvoje dece oko 6.021 evro kako bi dostigli prag od 150 odsto medijalnog dohotka.
Unsplash/Markus Spiske
Rangiranje zemalja ostaje isto bez obzira na tip domaćinstva, jer se iznosi za parove i porodice dobijaju primenom istih koeficijenata na vrednosti za samce.
Troškovi stanovanja dodatno opterećuju budžete
Visina prihoda nije jedino merilo finansijske sigurnosti. Značajnu ulogu imaju troškovi stanovanja, koji u mnogim evropskim zemljama predstavljaju jedan od najvećih izdataka domaćinstava.
U izveštaju "How’s Life? 2024: Well-being and Resilience in Times of Crisis", Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorava da pritisci troškova života i stanovanja i dalje predstavljaju ozbiljan problem za mnoga domaćinstva.
Prema nalazima izveštaja, u trećini zemalja OECD-a od 2019. povećao se udeo domaćinstava sa niskim prihodima koja su preopterećena troškovima stanovanja. Takođe, gotovo svaka peta osoba u zemljama OECD-a navela je da je tokom 2023. imala finansijske poteškoće.
Izveštaj ukazuje i na to da je 2023. godine gotovo svaka jedanaesta osoba u evropskim zemljama članicama OECD-a navela da ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje doma, u poređenju sa svakom četrnaestom osobom 2019. godine.
Dodatnu sliku o pritiscima na kućne budžete pružaju podaci Eurostata o kretanju cena nekretnina i kirija. Prema publikaciji "Housing in Europe - 2025 edition", cene kuća u Evropskoj uniji porasle su za 53 odsto između 2010. i 2024. godine, dok su kirije u istom periodu povećane za 25 odsto.
Eurostat navodi da su domaćinstva u EU tokom 2024. godine u proseku izdvajala 19 odsto raspoloživog dohotka za stanovanje. Kod domaćinstava sa prihodima ispod 60 odsto nacionalne medijane, taj udeo dostizao je 37 odsto.
Razlike među zemljama su značajne. U Grčkoj su troškovi stanovanja tokom 2024. godine u proseku činili 36 odsto raspoloživog dohotka domaćinstava, u Danskoj 26 odsto, a u Švedskoj i Nemačkoj po 25 odsto.
Unsplash/Norbert Braun
Prihod nije jedino merilo finansijske sigurnosti
Prema definiciji OECD-a, srednju dohodovnu klasu čine domaćinstva čiji se ekvivalentni raspoloživi dohodak kreće između 75 i 200 odsto nacionalnog medijalnog dohotka.
U toj podeli, domaćinstva sa prihodima između 75 i 100 odsto medijane pripadaju nižoj srednjoj dohodovnoj grupi, ona između 100 i 150 odsto srednjoj grupi, dok se kategorija više srednje dohodovne grupe proteže od 150 do 200 odsto medijane.
Ipak, ova klasifikacija ne znači da svako domaćinstvo koje pređe prag od 150 odsto automatski ima dovoljno novca za bezbrižan život.
Kako navodi Euronews Business, ekonomisti upozoravaju da prihodi predstavljaju samo deo šire slike. Domaćinstvo sa nižim primanjima, ali sopstvenim stanom i ušteđevinom, može biti finansijski stabilnije od domaćinstva sa većim prihodima, ali visokim dugovima i bez novčanih rezervi.
Vlasništvo nad nekretninom, regionalne razlike u cenama i mogućnost da se podmire neočekivani troškovi zato imaju važnu ulogu u proceni stvarnog životnog standarda.
Šta zapravo znači udoban život?
Udoban život ne podrazumeva samo mogućnost da se redovno plate računi. On uključuje pristojno stanovanje, dovoljno novca za hranu, energente i prevoz, mogućnost učešća u društvenom životu, povremeni odmor i štednju.
Važan pokazatelj finansijske stabilnosti jeste i sposobnost domaćinstva da podnese nepredviđeni trošak ili privremeni gubitak prihoda, a da zbog toga odmah ne zapadne u ozbiljne finansijske probleme.
Zbog toga prag od 150 odsto nacionalnog medijalnog dohotka treba posmatrati kao pokazatelj relativnog položaja domaćinstva u raspodeli prihoda, a ne kao univerzalnu granicu iznad koje je život nužno udoban.
Razlike među evropskim zemljama pokazuju da visina zarade jeste važna, ali da sama po sebi ne govori dovoljno o kvalitetu života. Za realniju procenu potrebno je uzeti u obzir i kupovnu moć, lokalne troškove, stambeni status, porodične obaveze i finansijske rezerve.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)