Tamo gde je "pao" Lenjin, stajaće Mazepa: Kako je rat naterao Kijev da izbriše rusku istoriju sa svojih ulica

Od 2013. godine, postolje na dnu Bulevara Tarasa Ševčenka u Kijevu stoji prazno, kao nemi podsetnik na prohujalo vreme. Spomenik je prekriven belom bojom i grafitima, a na mestu gde je nekada stajala statua Vladimira Lenjina, sada se nalazi ukrajinski grb - trozubac.

Statua je srušena tokom demonstracija koje su dovele do smene proruskog režima u Ukrajini, nakon čega su je demonstranti simbolično razbili maljevima. U junu 2026. godine, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predložio je da na to mesto dođe novi spomenik: Ivan Mazepa, kozački vojni i politički lider koji je prekinuo veze sa Moskvom u borbi za nezavisnost Ukrajine.

"Uveren sam da će tamo gde je pao Lenjin, Mazepa stajati nepokolebljivo", izjavio je Zelenski tokom govora pored Mazepine biste u Kijevsko-pečerskoj lavri, istorijskom manastirskom kompleksu koji je i sam bio meta raketnih napada.

Od Lenjina do Mazepe: Borba za nacionalni identitet

Predlog o zameni Lenjina Mazepom pokrenuo je žustru javnu raspravu o ulozi spomenika i načinu na koji oni oslikavaju formiranje nacionalnog identiteta. Ukrajina je još od 1991. godine krenula u proces uklanjanja hiljada sovjetskih obeležja i preimenovanja ulica u okviru politike "dekomunizacije".

Ovaj proces je naglo ubrzan 2014. godine nakon aneksije Krima i izbijanja rata u Donbasu, a punu snagu dobio je nakon ruske invazije 2022. godine. Mnogi Ukrajinci danas vide ove promene kao neophodan odgovor na pokušaje Moskve da izbriše Ukrajinu kao nezavisnu državu.

Natalija Krivda, profesorka istorije kulture na Nacionalnom univerzitetu Taras Ševčenko, ističe da zemlja prolazi kroz proces "dekolonizacije".

"Sovjetski Savez je apsorbovao nacionalne kulture u pokušaju da stvori jedinstvenu sovjetsku naciju. Danas Rusija tvrdi da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, ali to nije tačno. Imamo svoj mentalitet, istorijski put, uverenja i snove", objašnjava ona.

Credit: Volodymyr Tarasov / Zuma Press / Profimedia

Podizanje spomenika Mazepi vidi kao legitimno, iako priznaje da je on "kontradiktorna ličnost". Podseća da je Mazepa dugo bio blizak saveznik Rusije, sve dok nije odlučio da promeni kurs.

Čovek koji je prkosio caru Kao hetman ukrajinskih kozaka, Ivan Mazepa je balansirao između ambicija Moskve i Varšave. Prekretnica se dogodila 1708. godine, kada je car Petar Veliki odbio da brani ukrajinske teritorije od švedske invazije. Mazepa je tada napustio rusku stranu i sklopio savez sa švedskim kraljem Karlom XII.

Iako je taj potez završio porazom, termin "mazepisti" decenijama je korišćen kao pežorativni naziv za ukrajinske nacionaliste. Zelenski je u svom obraćanju optužio Rusiju da je vekovima prikazivala Mazepu kao izdajnika kako bi naterala Ukrajince da "sopstvenu istoriju gledaju tuđim očima".

Slučaj Mihaila Bulgakova: Ko smo mi zapravo?

Credit: Volodymyr Tarasov / Zuma Press / Profimedia

Proces uklanjanja ruskih simbola ne staje kod političara. Prošlog meseca iz Kijeva je uklonjena i statua pisca Mihaila Bulgakova, koja se od 2007. nalazila ispred njegove rodne kuće. Iako njegov muzej i dalje radi, spomen-ploče posvećene piscu se uklanjaju.

Ljudmila Habianuri, direktorka muzeja, smatra da je rat naterao Ukrajince na bolno egzistencijalno preispitivanje.

"Svako se pita: 'Ko sam ja?'. Ako govorim ruski i gledam ruske filmove, a Rusi me ubijaju, osećam da moram sve to da napustim. Tada postajem Ukrajinac. A ako sam Ukrajinac, moram to postati što je pre moguće i u potpunosti", zaključuje ona.