Matematika u švedskom parlamentu: Kako unutrašnje podela otežavaju formiranje vlade? (VIDEO)

Rezultat parlamentarnih izbora u Švedskoj i dalje je neizvestan, iako opozicioni blok levog centra trenutno ima minimalnu prednost od tri poslanička mandata. Prema podacima nakon 94 odsto prebrojanih glasova, opozicija predvođena socijaldemokratkinjom Magdalenom Anderson ima 176 mesta u novom sazivu Riksdaga, dok vladajući konzervativni blok premijera Ulfa Kristersona ima 173 mandata. 

Konačni ishod glasanja biće poznat tek sredinom sedmice, odnosno u sredu ili četvrtak, nakon što se prebroje glasovi iz inostranstva i oni pristigli putem prevremenog glasanja. Ipak, utvrđivanje konačnih rezultata očekuje se tokom predstojećeg vikenda, dok bi se novi parlament trebalo da sastane 28. septembra.

Izbor predsednika skupštine zakazan je za taj dan, a najranije od 29. septembra predsednik parlamenta moći će zvanično da predloži kandidata za mandatara nove vlade.  

Liderka socijaldemokrata Magdalena Andersson poručila je da će njena stranka uvek prihvatiti odgovornost za ishod, pozvavši na novi duh saradnje na političkoj sceni.

Tanjug/AP/Stefan Jerrevång

S druge strane, aktuelni premijer Ulf Kristersson priznao je da je rezultat tesan, istakavši da većina u parlamentu i dalje deli stavove protiv politike levice, dok je lider desničarskih Švedskih demokrata izrazio uverenje da i sam može biti potencijalni kandidat za premijera.  

Matematika i prepreke unutar levog centra

O postizbornim kombinacijama, mogućem sastavu buduće vlade i njenim ključnim izazovima za Euronews Srbija govorio je Magnus Peterson, profesor međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Stokholmu.

On je ocenio da, uprkos tome što još nisu prebrojani svi glasovi, većina analitičara očekuje pobedu opozicije.  

"Kako se stvari sada čine, opozicione Socijaldemokrate, Zelena stranka, Leva stranka i Stranka centra pobediće u ovom trenutku. Imaju 176 poslaničkih mesta u parlamentu, a potrebno im je 175. Većina političkih analitičara smatra da će opozicija pobediti i formirati vladu“, navodi profesor Peterson.  

Tanjug/AP/Fredrik Sandberg

Ipak, formiranje stabilne većine za liderku socijaldemokrata neće proteći bez problema zbog unutrašnjih neslaganja u samom bloku.  

"Magdalena Anderson jeste najverovatniji kandidat za novu premijerku, jer su Socijaldemokrate najveća stranka. Međutim, problem je u tome što Stranka levice neće glasati za nju ako ne dobije mesta u vladi, dok sa druge strane Stranka centra izričito navodi da neće ući u vladu sa Strankom levice. Tu ima ozbiljnih prepreka koje tek treba rešiti“, objašnjava Peterson.  

Pitanja socijalne države, odbrana i međunarodni položaj

Govoreći o ključnim temama koje su opredelile birače, Peterson ističe da se fokus, kao i obično, zadržao na unutrašnjim pitanjima socijalne politike.  

"Glavna tema bila je socijalna država, što je skoro uvek najvažnije pitanje na izborima – škole, zdravstvo i bezbednost. O politici odbrane i vojnim pitanjima nije se mnogo govorilo tokom predizborne kampanje, dok među mladima nije primećen nikakav značajniji zaokret u glasanju u odnosu na prethodni izborni ciklus“, napominje gost Euronews Srbija.  

Tanjug/AP

Kada je reč o spoljnoj politici i bezbednosti, izborni rezultati ne bi trebalo da donesu nikakve zaokrete, bez obzira na to ko bude tvorac skupštinske većine.  

Govoreći o prvim koracima i izazovima sa kojima će se suočiti potencijalna vlada predvođena socijaldemokratama, Peterson zaključuje da će u fokusu biti domaća agenda:

"Socijaldemokrate i njihovi partneri verovatno će ići na povećanje poreza za najimućnije, uz značajna ulaganja u infrastrukturu. Domaća politika, kombinovana sa jačanjem odbrambenih kapaciteta, biće glavno i nimalo lako pitanje za novu izvršnu vlast“, zaključio je profesor Magnus Peterson za Euronews Srbija.  

Kompletno gostovanje Magnusa Petersona, profesora međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Stokholmu pogledajte u snimku na vrhu teksta