Italija obeležava 46 godina od bombaškog napada u Bolonji, poziv na očuvanje sećanja

Komemorativnom povorkom u Bolonji danas je obeležena 46. godišnjica bombaškog napada na železničku stanicu u Bolonji, u kojem je 1980. godine poginulo 85 ljudi, a više od 200 povređeno, dok su najviši državni zvaničnici odali počast žrtvama i pozvali na očuvanje istorijskog sećanja.

Italijanski predsednik Serđo Matarela ocenio je da je taj zločin deo istorije Italije i upozorio da je "neofašistička strategija terora" pokušala da uništi vrednosti slobode, pravde i demokratije

On je istakao da se bol zbog stradanja nevinih žrtava kao i patnja njihovih porodica i sećanje na razaranje središta građanskog života grada i cele zemlje obnavljaju svakog dana sećanja, navodi list Sole24Ore.

"To je svest koja se odnosi na našu zajednicu, pre svega na mlade. Ona podstiče obavezu da budućnost gradimo na vrednostima slobode, pravde i demokratije - vrednostima koje je neofašistička strategija terora pokušala da uništi", poručio je predsednik Italije.

Premijerka Italije Đorđa Meloni ocenila je da je terorizam pre 46 godina izveo "jedan od svojih najokrutnijih napada" i da je napadom na stanicu u Bolonji "pogodio srce cele nacije".

"To što se dogodilo 2. avgusta 1980. predstavlja jednu od najmračnijih i najdramatičnijih stranica nacionalne istorije. Danas se ponovo pridružujemo porodicama žrtava i svim građanima Bolonje u ovom danu bola i sećanja", napisala je Meloni na društvenim mrežama.

Tanjug AP/Gregorio Borgia

Ministar unutrašnjih poslova italije Mateo Pjantedozi ocenio je da je eksplozija iz 1980. godine ostavila "neizbrisiv trag u građanskoj svesti zemlje" i naveo da sat na železničkoj stanici, zaustavljen u trenutku napada, i danas podseća na pokušaj ugrožavanja demokratije.

Predsednik Senata Italije Injacio La Rusa takođe je odao počast žrtvama, navodeći da je pravosnažnim sudskim presudama odgovornost za napad pripisana "fašističkom motivu", ali i istakao potrebu da se nastavi potraga za potpunom istinom o slučaju.

Liderka opozicione Demokratske partije Eli Šlajn poručila je da njena stranka neće dozvoliti pokušaje "prekrajanja istorije", navodeći da su sudske presude utvrdile neofašističku pozadinu napada.

Predsednik Udruženja porodica žrtava napada u Bolonji Paolo Lambertini rekao je za italijansku agenciju ANSA da presude u ovom slučaju predstavljaju "izuzetno svetlo" koje je, kako je naveo, rasvetlilo mračnu stranicu istorije i pokazalo neofašističku pozadinu napada.

Bombaški napad na železničku stanicu u Bolonji dogodio se 2. avgusta 1980. godine.

Eksplozivna naprava raznela je deo stanice u trenutku kada je bila puna putnika, usmrtivši 85 ljudi i ranivši više od 200 osoba.

Pet članova krajnje desničarskih terorističkih grupa je osuđeno u vezi sa masakrom u Bolonji, dok je istraga otkrila i veze sa italijanskim tajnim službama.

Sat na železničkoj stanici Bolonja je trajno zaustavljen na 10.25 u znak sećanja na tačan trenutak zločina.