Srpsko narodno vijeće: Zločin u selu Komić je otvorena rana

Srpsko narodno vijeće (SNV) danas će održati komemoraciju za sve one koji su izgubili živote, domove i zavičaj tokom i u danima nakon vojne akcije "Oluja".

Središnja komemoracija SNV-a biće održana danas u 11 sati pored spomenika u centru sela Komić u opštini Udbina, a govoriće predsednik SNV-a Boris Milošević i rukovodilac Documente - Centra za suočavanje s prošlošću Vesna Teršelič.

"Trideset i jednu godinu nakon završetka akcije 'Oluja', ove se godine okupljamo i čitamo Izjavu sećanja u Komiću, selu kod Udbine. Prisećamo se stradavanja Srba tokom i nakon 'Oluje', u leto i jesen 1995, ali i ratnih strahota, progonstava, razaranja i stradanja svakog našeg sugrađanina u ratnim godinama od 1991. do 1995", navodi se u 19. Izjavi sećanja SNV-a.

Kako se navodi u saopštenju, SNV Izjavom želi da podseti, trideset i jednu godinu posle, da izostanak pravde za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima ostaje otvorena rana. Suđenja za ove zločine nema, istrage su retke, sporo napreduju ili uopšte nisu pomaknute s početka.

SNV ističe da taj gotovo potpuni zastoj, jača njihovo uverenje da počinioci nikad neće odgovarati.

"Prošlost sela u kojem se ove godine okupljamo je upravo ta otvorena rana. U Komiću je u leto 1995. ubijeno i nestalo osam civila, među njima devedesettrogodišnja Sava Lavrnić i njen sin Petar, dok je nepokretna Marija Brkljač živa spaljena u vlastitoj kući, pred očima svoje kćeri. Više od tri decenije posle, taj zločin i dalje nije procesuiran. Komić ostaje jedan od najdirektnijih primera onoga o čemu svake godine govorimo: odsutnost pravde nije samo prazan pravni pojam, nego trideset i jedna godina čekanja da neko izgovori ime počinilaca naglas, u sudnici, pred zakonom", objavljeno je u saopštenju SNV.

Kako se naglašava, mnoge porodice žrtava i danas nemaju ni tu, najosnovniju, potvrdu da se njihov gubitak dogodio, da je bio zločin, i da neko za njega odgovara. Ta ista odsutnost proteže se i dalje od sudnice: priznavanje statusa civilne žrtve ostaje otežano, a njihova patnja i trauma javno nevidljiva i društveno nepriznata.

"Ne zaboravljamo kako su naši sunarodnjaci s područja Dalmacije, Like, Banije, i Korduna morali preko noći da napuste svoje domove, duge kolone u kojima su danima čekali na putevima, dim koji se danima dizao sa zgarišta izgorelih domova i celih sela, uzurpaciju kuća i zemljišta. Ne zaboravljamo ni ono što je ostalo iza toga: prazna dvorišta, zapuštena groblja, škole bez dece, gazdinstva koja se nikad nisu obnovila. Istorijski zavičaji do danas se od toga nisu oporavili; njihova tišina, tamo gde su nekad odzvanjali glasovi generacija koje su u njima živele, sama je svedočanstvo razmera onoga što se dogodilo i teško da će ikad zaceliti", saopštilo je SNV.

Podsećaju na tegobni život onih koji su se vraćali, otpora na koji su nailazili, teškog obnavljanja života na svojem kućištu i u svojem zavičaju, trpljenja koja su prolazili da bi ostvarili svoja prava na svoju kuću ili stan, na struju ili vodu, na elementarno miran i dostojanstven život.

"Našom Izjavom i ove godine progovaramo protiv politizacije sećanja, protiv toga da se obeležavanje 'Oluje' i sećanje na egzodus pretvaraju u nastavak ratovanja, umesto u priliku za suočavanje s posledicama rata. Takva politika, koja žrtve pretvara u sredstvo, i slavi rat umesto da mu se suprotstavi, slabi kulturu mira i dijaloga", navodi SNV.

Na kraju, uprkos novim ratovima koji se vode širom sveta i glasovima koji ponovno pozivaju na oružje, upravo zbog vlastitog iskustva, punih 31 godinu od rata, SNV istraje u radu na jačanju kulture mira.

"Jer mi, više nego mnogi, znamo gde vodi jezik oružja i mržnje. Zato ostajemo, sada više nego ikad, duboko posvećeni miru, iskrenoj empatiji i istinskom razumevanju za stradanje drugoga, jer jedino takvo sećanje na koje pozivamo zadržava dostojanstvo koje zaslužuje", ističe SNV.