Rusija bira parlament u senci rata: EU upozorava da pretnje iz Moskve postaju sve ozbiljnije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok se Rusija od 18. do 20. septembra sprema za prve parlamentarne izbore od početka rata u Ukrajini, Kremlj nastoji da pokaže političko jedinstvo i podršku politici Vladimira Putina. Istovremeno, iz Brisela stižu upozorenja da se pretnje koje dolaze iz Rusije intenziviraju i da više nisu ograničene na sajber napade i druge oblike hibridnog delovanja. U atmosferi rata, ekonomskih problema i rastućih bezbednosnih tenzija između Moskve i Zapada, izbori za Državnu dumu predstavljaju važan politički test kako za Kremlj, tako i za Evropu.
Rusija ovog vikenda, od petka do nedelje, bira 450 poslanika Državne dume, donjeg doma parlamenta. Reč je o prvim parlamentarnim izborima od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, zbog čega glasanje prevazilazi uobičajeni politički značaj.
Kako prenosi BBC, očekuje se da će parlamentom ponovo dominirati vladajuća Jedinstvena Rusija, stranka predsednika Vladimira Putina, koja već godinama ima čvrstu kontrolu nad zakonodavnom vlašću. Kritičari tvrde da izbori nisu ni slobodni ni pošteni, ali Moskva odbacuje takve ocene.
"Imamo sopstveni politički sistem, sopstveni politički proces", poručio je nedavno portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Tanjug/AP
Za Kremlj će izborni rezultat predstavljati priliku da pokaže da građani podržavaju i predsednika Putina i nastavak rata u Ukrajini. Ruski zvaničnici navode da među kandidatima ima gotovo 200 veterana koji su učestvovali u ratu, što dodatno pokazuje koliko je sukob u Ukrajini postao sastavni deo političkog života zemlje.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Duma bez političkih iznenađenja
BBC navodi da je kampanja istovremeno pokazala koliko je politički prostor u Rusiji sužen. Jedan od upečatljivijih trenutaka dogodio se tokom televizijskog predstavljanja kandidata kada se kamera suočila sa šest praznih govornica jer se nijedan kandidat nije pojavio u studiju. U drugoj debati jedan kandidat je svoju političku poruku doslovno otpevao, što je više podsećalo na muzičko takmičenje nego na predizbornu emisiju.
Iako na prvi pogled deluju kao kurioziteti, takve scene oslikavaju političku atmosferu u kojoj se izbori održavaju. Na poslednjoj sednici prethodnog saziva Dume poslanici su ustali i aplaudirali dok je predsednik parlamenta više puta uzvikivao "Rusija, Putin, Pobeda".
AP/The State Duma, Lower House of the Russian Parliament Press Service
Povezane vesti
Lider Komunističke partije Genadij Zjuganov rekao je za BBC da su sve parlamentarne stranke podržale 170 zakona povezanih sa "specijalnom vojnom operacijom", kako Moskva i dalje zvanično naziva rat u Ukrajini.
"U tom smislu postoji stopostotna saglasnost u Dumi", rekao je Zjuganov.
Iako među parlamentarnim strankama postoje ideološke razlike, od nacionalističkih do levo orijentisanih opcija, kada je reč o podršci Kremlju i ratu u Ukrajini, one uglavnom nastupaju jedinstveno. Upravo zbog toga pojedini analitičari ruski politički sistem opisuju kao "upravljanu demokratiju", u kojoj se izborna konkurencija odvija unutar jasno postavljenih granica.
Jabljoko upozorava na pritiske
Jedina stranka koja je javno zagovarala prekid vatre u Ukrajini bila je opoziciona liberalna partija Jabljoko. Prema navodima BBC-ja, ona je tokom leta bila jedina registrovana antiratna stranka koja je trebalo da učestvuje na izborima, ali je ubrzo uklonjena sa stranačke liste.
Kandidat te partije Grigorij Grišin tvrdi da vlasti namerno ograničavaju politički prostor.
"Policija izvršava politički nalog. To nije nikakva tajna", rekao je on za BBC.
Grišin ocenjuje da je među građanima sve više onih koji žele mir i završetak sukoba, zbog čega je antiratna poruka postala politički problem za vlasti. On je ispričao i da ga je policija privela nakon objave na Telegramu u kojoj se pominjalo ime Alekseja Navaljnog, najpoznatijeg opozicionog lidera u Rusiji, koji je preminuo u zatvoru 2024. godine.
Tanjug/AP/Moscow City Court
Povezane vesti
Ruske vlasti, međutim, insistiraju da su izbori transparentni i pošteni i odbacuju optužbe o pritiscima na opoziciju.
Kritičari sistema ukazuju i na slučaj Grigorija Melkonjanca, jednog od lidera organizacije za praćenje izbora Golos, koji je prošle godine osuđen na pet godina zatvora pod optužbom za saradnju sa „nepoželjnom organizacijom“. Organizacija Golos u međuvremenu je ugašena.
Rat i ekonomija među glavnim brigama građana
Pedesetak milja od Moskve, u gradu Dmitrovu, BBC nije zatekao mnogo znakova predizborne kampanje. Umesto izbornih plakata, u centru grada nalazi se spomenik lokalnim stanovnicima poginulim u ratu u Ukrajini.
Za mnoge građane rat ostaje najvažnija tema.
„Osećamo to zbog ljudi koji su otišli da se bore i porodica koje su ostale iza njih“, rekla je Olga, čiji je zet angažovan u "specijalnoj operaciji".
Druga sagovornica BBC-ja, Polina, kaže da bi volela da zemlja ponovo živi u miru.
"Volela bih da živimo u mirnoj zemlji, bez rata. Da ne moraš da brineš da će dron pasti ispred tebe", rekla je ona.
Ipak, sve veći problem predstavljaju i ekonomske posledice dugotrajnog sukoba. Ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije izazvali su nestašice goriva u delovima zemlje, dok rast cena dodatno opterećuje građane.
AP Photo/Efrem Lukatsky
"Ono što me brine jeste da, ma koliko zarađivao, nije dovoljno. Cene rastu brže od plata", rekao je berberin Ivan.
Sagovornici BBC-ja uglavnom ne očekuju da će izbori doneti značajne političke promene.
"U Rusiji se vlast nikada nije promenila zbog izbora. Takva je Rusija", ocenio je Grišin.
Fon der Lajen: Pretnje iz Rusije postaju sve manje hibridne
Dok se Moskva sprema za izbore, Evropska unija upozorava da bezbednosna situacija na kontinentu postaje sve složenija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu da se pretnje koje dolaze iz Rusije pojačavaju i da više nisu ograničene na klasične oblike hibridnog ratovanja.
Tanjug/AP/Pascal Bastien
Govoreći o incidentima sa dronovima u Litvaniji, Danskoj i Poljskoj, kao i granatiranju putničkog voza u blizini granice sa Ukrajinom, ocenila je da se Evropa suočava sa sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima.
"Ruski agresivni rat protiv Ukrajine besni i pretnje na našem tlu se pojačavaju. Sajber sabotaža, podmetanje požara. Upad dronova. Svakog dana se pojačavaju", rekla je Fon der Lajen.
Predsednica Evropske komisije pozvala je na osnivanje Evropskog saveta bezbednosti i uspostavljanje evropskog mehanizma za odgovor na incidente koji se nalaze ispod praga otvorene vojne agresije.
Ona je istovremeno najavila nastavak podrške Ukrajini tokom predstojeće zime, uključujući finansiranje sistema protivvazdušne odbrane i zajedničke projekte sa ukrajinskom odbrambenom industrijom. Govoreći o sankcijama, Fon der Lajen je ocenila da je prioritet efikasnije sprovođenje postojećih mera i zatvaranje rupa koje Rusiji omogućavaju da ih zaobilazi.
"Nema mesta ni za kakvu sumnju, Evropa će braniti svaki kvadratni metar svoje teritorije", poručila je ona.
Komentari (0)