"Vraćam se u prve redove": Osuđeni lider Zlatne zore izašao iz zatvora, sprema li se politički zemljotres u Grčkoj?

Puštanje Ilijasa Kasidijarisa, bivšeg poslanika i osuđenog lidera neonacističke kriminalne organizacije Zlatna zora iz zatvora Domokos, ponovo je pokrenulo ozbiljnu pravnu i političku debatu u Grčkoj. Glavna dilema koja se nameće u tamošnjoj javnosti ima više od jednog pravnog odgovora: može li osoba osuđena za rukovođenje kriminalnom organizacijom da osnuje novi politički pokret, da predvodi stranku koja će učestvovati na predstojećim izborima ili da se lično kandiduje za poslaničko mesto u grčkom parlamentu?

U međuvremenu, nakon izlaska iz zatvora gde su ga dočekale verne pristalice, Kasidijaris je odmah najavio povratak "u prve redove nacionalnih borbi". Prema izveštajima grčkih medija, on intenzivno razmatra svoje opcije. Jedan od glavnih scenarija na stolu je učešće na izborima preko već postojeće stranke koja trenutno nema predstavnike u parlamentu.

"Dao sam reč da, čim prođem kroz ovu kapiju, neću se samo vratiti na slobodu, već i u prve redove nacionalnih borbi. I danas se vraćam. I koliko vidim, nisam sam. Uz mene je i jedna nova, snažna nacionalna stranka, poput onih koje dominiraju širom Evrope, a moj cilj je da se zemlja oslobodi najkorumpiranije vlade od pada diktature. Gledam političare na televiziji svih ovih dana kako bukvalno kukaju, kuju zavere i govore da ne smeju da mi dozvole povratak u parlament. Međutim, ne odlučuju oni. U demokratiji postoji samo jedan sudija - suvereni grčki narod, svi vi misleći građani Grčke", rekao je on okupljenim pristalicama.

U centar pažnje dospela je Unija Grka (Enosi ton Ellinon), formacija koju su pre oko godinu dana osnovala tri nezavisna poslanika - Jorgos Dimitrokalis, Janis Manusos i Konstantinos Valtojanis, koji su inače bivši članovi kontroverzne stranke Spartanci. Manusos je medijima potvrdio da stranka postoji i da je njen naziv zvanično deponovan u Vrhovnom sudu. Kasidijaris održava bliske veze sa ovom trojicom poslanika, a prema izvorima iz Atine, moguće je da će on biti kandidat na njihovoj listi uz pružanje snažne javne podrške, u nadi da će tako izbeći pravne sankcije.

Prema rečima njegove advokatice Vaso Pantazi, Kasidijarisova ambicija da učestvuje na sledećim parlamentarnim izborima je "potpuno izvesna". Ona je istakla da će se sigurno pronaći adekvatna "pravna formula i politička struktura" koja neće potpasti pod aktuelne zakonske zabrane. Ona je pojasnila da je sigurno da Kasidijaris neće sarađivati sa nezavisnim poslanicima iz redova Nove demokratije (ND), niti ima ili će imati bilo kakve veze sa strankom Antonisa Samarasa koja je u fazi osnivanja. Međutim, potvrdila je da postoje kontakti sa strankom Niki, dok se Kasidijaris sigurno obraća i biračima Afrodite Latinopulu i Kirijakosa Velopulosa.

"Moje puštanje iz zatvora izazvalo je šok i nevericu u celokupnom domaćem i međunarodnom antigrčkom sistemu. Od engleskog Telegraph-a i turskog Hürriyet-a, pa sve do tabloida i kanala sa Pecove liste, bol je zajednički: drhte pred rastom mog izbornog uticaja i radikalnim rezovima koje ću nametnuti u političkom životu zemlje. Smejem se komičnim 'ustavnim stručnjacima' - redovnim gostima televizijskih emisija, koji su POTPUNO NEUPUĆENI i neinformisani o međunarodnoj sudskoj praksi, a koja stavlja konačnu tačku na nepravedno isključivanje stranaka sa izbora. Nastavak sledi narednog ponedeljka sa mojim zvaničnim saopštenjima", napisao je na mreži X Kasidijaris.

AP Photo/Petros Giannakouris

Ipak, same najave ne znače i automatsko odobrenje za učešće na izborima, jer se završetak zatvorske kazne i mogućnost stranke da izađe na birališta ocenjuju prema potpuno različitim pravilima.

Podsetimo, Ilijas Kasidijaris je bio u zatvoru jer je kao visoki funkcioner neonacističke stranke Zlatna zora osuđen zbog rukovođenja kriminalnom organizacijom. Njegova zatvorska kazna bila je povezana sa dugogodišnjim nasilnim napadima na migrante i političke neistomišljenike.

Jedno je osnivanje stranke, a sasvim drugo učešće na izborima

Prva stavka koju je neophodno razjasniti jeste šta u grčkom zakonodavstvu zapravo znači fraza "može da osnuje stranku". Član 29. grčkog Ustava garantuje slobodu osnivanja i učešća u političkim partijama svim građanima Grčke koji imaju pravo glasa. Međutim, isti taj član postavlja jasan uslov: organizacija i delovanje stranke moraju da služe slobodnom funkcionisanju demokratskog poretka.

Stoga, formiranje političkog entiteta ne garantuje automatski da će lista te stranke biti proglašena važećom za parlamentarne izbore. Da bi stranka mogla da učestvuje u izbornoj trci, primenjuje se i Član 32. Predsedničkog dekreta 26/2012, koji uvodi specifične i stroge restrikcije u pogledu rukovodstva, istaknutih pojedinaca i samog delovanja političkog pokreta. Iz tog razloga, laička pretpostavka da mu izlazak iz zatvora "omogućava da izađe na izbore sa strankom", potpuno zaobilazi suštinsku sudsku kontrolu koja prethodi postavljanju glasačkih kutija.

Izborno zakonodavstvo propisuje jasne zabrane za stranke čiji su predsednik, generalni sekretar, članovi upravnog odbora, zakonski zastupnik ili takozvano "stvarno rukovodstvo" osuđeni za određena teška krivična dela, i to čak i bez neopozive i konačne sudske presude. Ključni vremenski faktor leži u činjenici da je zabrana učešća vezana za dužinu izrečene kazne i računa se od dana donošenja konačne osuđujuće presude. Fizičko odsluženje kazne i raniji izlazak iz zatvora ne skraćuju automatski ovaj period suspenzije građanskih i političkih prava. Računajući njegovu trinaestogodišnju kaznu izrečenu u oktobru 2020. godine, pravne prepreke će postojati sve do oktobra 2033. godine.

Pravilo "stvarnog rukovodstva" i Vrhovni sud

Tanjug AP/Petros Giannakouris

Scenario po kojem bi Kasidijaris osnovao politički pokret, ali na mesto predsednika postavio nekog drugog, direktno se sukobljava sa pravnim konceptom "stvarnog rukovodstva". Zakon omogućava grčkim sudovima da dubinski istraže ko suštinski upravlja strankom, ko je postavio fiktivno liderstvo i ko se pred biračima predstavlja kao pravi politički vođa. Prema tome, puko izostavljanje Kasidijarisovog imena sa vrha stranačkog statuta nije dovoljno da bi se obezbedila validacija izborne liste.

Dosadašnja sudska praksa i zabrane sa kojima su se suočavale desničarske partije poput Grka (Hellenes) i Spartanaca (Spartiates) već su utvrdile da je suštinsko upravljanje strankom iz senke, bez zvanične funkcije, centralni razlog za izbornu diskvalifikaciju. Prvo odeljenje grčkog Vrhovnog suda ispitaće uslove za učešće na osnovu realnih podataka: sastava, uprave, delovanja i stvarne moći u stranci.

Ovo je deo gde pravna rasprava zahteva najveću pažnju. Lična mogućnost podnošenja kandidature nije isto što i pravo stranke (koja ga stavlja na svoju listu) da učestvuje na izborima. Čak i bez liderske uloge, samo prisustvo Kasidijarisa na izbornoj listi može dovesti do preispitivanja da li ta stranka služi demokratskom poretku. Posledice bi u tom slučaju snosila cela izborna lista, jer Vrhovni sud ocenjuje partiju u celini. Ne radi se, dakle, samo o prostom brisanju njegovog imena sa glasačkog listića, već o mogućnosti da cela stranka bude zabranjena.