Sporazum EU sa Indijom i sa Merkosurom otvara dve najveće trgovinske zone na svetu

Evropska unija je početkom ove godine zaključila dva velika trgovinska sporazuma sa Indijom i južnoameričkim trgovinskim blokom Merkosur kojima se otvaraju dve najveće trgovinske zone na svetu i ukida većina carina na industrijsku robu i deo poljoprivrednih proizvoda, objavljeno je danas u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Sporazum sa Indijom ima potencijal da udvostruči izvoz EU u tu zemlju do 2032. godine, dok sporazum sa Merkosurom izaziva snažne političke i ekološke kontroverze. U analizi MAT-a "Trgovinski sporazum EU sa Indijom i Merkosurom - alternativni, pravci rasta evropskog izvoza", autor Gorana Nikolića navodi da će prema analizama Bundesbanke planirani sporazumi stvoriti dve najveće trgovinske zone na svetu.

EU i Merkosur zajedno čine jednu od najvećih trgovinskih zona na svetu po broju stanovnika. Kako je navedeno, još je obuhvatniji sporazum sa Indijom, koji čak pokriva ekonomsku zonu od oko dve milijarde ljudi i čini oko jedne četvrtine globalne ekonomske proizvodnje. Ključni aspekt oba trgovinska sporazuma je ukidanje većine carina.

Visoke uvozne carine koje četiri zemlje Južna Amerike trenutno nameću na industrijsku robu EU, oko 35 odsto na motorna vozila i 14 odsto na farmaceutske proizvode, biće značajno smanjene ili potpuno ukinute. Slični aranžmani su uključeni u trgovinski sporazum sa Indijom: carine na mašine (ranije do 44 odsto), hemikalije (22 odsto) i farmaceutske proizvode (11 odsto) biće uglavnom ukinute.

Zauzvrat, EU će otvoriti svoje tržište za indijski izvoz kao što su tekstil, kožna galanterija i nakit. Iako će carine biti ukinute ili smanjene u mnogim oblastima, osetljivi sektori će i dalje biti zaštićeni. Simulacije pokazuju da će makroekonomski efekti oba sporazuma verovatno biti mali, za početak. Dodatni uvoz i izvoz evrozone koji proizilaze iz simulacija ostaju ispod 0,1 odsto kada se mere u odnosu na ukupni obim trgovine bloka. Procenjuje se da je rast BDP-a takođe veoma ograničen.

Očekuje se da će koristi od sporazuma između EU i Merkosura biti nešto veće za Španiju i Portugal nego za evrozonu u celini. Autor analize podseća se da su u nastojanju da se snađu u promenljivom geopolitičkom pejzažu Delhi i Brisel sarađivali od 2007. kako bi ispregovarali sporazum o slobodnoj trgovini da bi obezbedili pristup brzorastućim tržištima i ojačali svoje strateške saveze.

Nakon zastoja 2013. oko klauzula o održivosti i carina na automobile iz EU, pregovori su ponovo pokrenuti 2022, a lideri obe strane su se složili da ubrzaju vremenski okvir usred percipiranih pretnji od Kine i usled rastuće nepouzdanosti SAD. Kako je navedeno, Trampove pretenzije ka Grenlandu, praćene ekonomskim pritiskom Vašingtona na članice EU, zabrinule su lidere EU. Indija je, s druge strane, frustrirana održavanjem svog uticaja, budući da su kineske investicije i vojni krediti doveli Indiju u neprijatnu situaciju, dok je Tramp, tvrdeći da je rešio krizu između Indije i Pakistana iz 2025, dodatno zategao odnose Vašingtona i Delhija.

Druga i četvrta najveća ekonomija na svetu su potpisale sporazum 27. januara 2026. tokom posete Indiji predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Koste. Modi je na ceremoniji potpisivanja pozdravio "novu eru" u odnosima. Rekao je da će sporazum "olakšati pristup tržištu EU našim poljoprivrednicima i malim preduzećima".

"Majka svih trgovinskih sporazuma"

Dogovoren trgovinski sporazum, koji je ubrzo proglašen "majkom svih trgovinskih sporazuma" bi trebalo da ukloni oko četiri milijarde evra carina na izvoz EU i mogao bi udvostručiti isporuke iz bloka u Indiju. Ugovorom o slobodnoj trgovini Brisel i Delhi žele da ojačaju stratešku autonomiju kao sekundarni igrači, Indija naspram Kine u Indo-Pacifiku i Evropa naspram Amerike u Atlantiku.

Deset dana ranije, 17. januara 2026. u Asunsionu nakon 26 godina pregovora, potpisan je Sporazum o partnerstvu između EU i Merkosura, koji okuplja EU i južnoamerički blok Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja (kao i Bolivija u srednjoročnoj budućnosti). Zajedno, ova dva regiona predstavljaju otprilike 30 odsto globalnog BDP-a i više od 700 miliona potrošača. Međutim, umesto da se slavi kao trijumf diplomatije, sporazum je postao jedna od najpolarizujućih trgovinskih inicijativa decenije.

Sonu Mehta/Hindustan Times / Shutterstock Editorial / Profimedia

Ovaj značajan trgovinski sporazum stavlja industriju govedine i živine u centar transatlantske debate o konkurentnosti, ekološkim standardima i stvarnim troškovima širenja globalnih tržišta mesa. Ipak, mnogo toga ostaje sporno, kako se članice bloka poput Francuske se čvrsto protive sporazumu, navodi se u analizi. Sporazum sa Merkosurom izazvao je žestoko protivljenje poljoprivrednika i ekologa.

Evropski poljoprivrednici kažu da će biti izbačeni sa tržišta zbog jeftinog uvoza, a Francuska, najveći poljoprivredni proizvođač u EU, predvodila je opoziciju sporazumu i bezuspešno je pokušala da ga blokira. Ekolozi se plaše da bi povećana potražnja EU za poljoprivrednim proizvodima Merkosura mogla dodatno da podstakne krčenje šuma u Južnoj Americi. Protivnici sporazuma takođe tvrde da je formulisan na način koji bi omogućio usvajanje budućih trgovinskih sporazuma bez konsenzusa zemalja članica EU.

Pristalice sporazuma vide mogućnosti za automobilski sektor, mašinstvo i farmaceutsku industriju u jednoj od najvećih svetskih zona slobodne trgovine. Iako naobuhvatniji gledajući veličinu oba tržišta, ova dva sporazuma su samo deo većeg angažmana EU na širenju svog trgovinskog uticaja. Krajem marta dogovoren je i trgovinski sporazum sa Australijom (pre toga, u septembru 2025, napravljena je slična vrsta sporazuma sa Indonezijom).

EK sprema novi dogovor

Dodatno, u pripremi su u ugovori o slobodnoj trgovini sa Tajlandom, Malezijom i Filipinima, a izmene ugovora o slobodnoj trgovini sa Meksikom su u planu da budu potpisane krajem maja. EK priprema i sporazum o slobodnoj trgovini sa Azijsko-pacifičkim regionom, dok traju aktivnosti na unapređivanju onih koji su već na snazi sa Britanijom i Švajcarskom.

Očekuje se da će sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Indije udvostručiti izvoz robe iz EU u Indiju do 2032. Fokus je na hemijskoj i farmaceutskoj industriji - sporazumom će Indija ukinuti trenutne carine do 22 odsto na hemikalije iz EU i 11 odsto na farmaceutske proizvode iz EU, dok će EU smanjiti carine na nulu na izvoz indijskih hemikalija, kao i ponuditi indijskim farmaceutskim i kompanijama za medicinske proizvode preferencijalni pristup tržištu EU. Sporazumom će se redukovati carine za 96,6 odsto carinskih stavki kod evropskog izvoza u Indiju, smanjujući troškove evropske robe, uključujući automobile, alkohol i mašine. Ipak, ’osetljivi’ poljoprivredni sektori za obe strane, kao što su mlečni proizvodi, šećer i neki proizvodi od mesa, ostali su netaknuti. Sporazum predviđa opsežnu liberalizaciju uvoznih carina. EU ukida tarife na 90 odsto carinskih linija (91 odsto u smislu trgovinske vrednosti). Indija će to učiniti na 86 odsto tarifnih linija (93 odsto u smislu trgovinske vrednosti). Pored toga, obe strane će delimično liberalizovati još neke carinske linije, čime će ukupna pokrivenost liberalizacije trgovine dostići 99,3 odsto za EU i 96,6 odsto za Indiju.