Dunav se povukao i otkrio vekovne tajne: Isplivali tragovi prošlosti-od mamuta do nacističkih brodova (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rekordno nizak vodostaj Dunava ovih dana ne otkriva nam samo rečno dno, već i ono što je hiljadama i decenijama godina skriveno ispod vode. Od potencijalnih ostataka drevnog mamuta, preko nacističkih brodova i bombi iz Drugog svetskog rata, svašta nam je ovih dana reka otkrila, a mi se pitamo: šta sve u budućnosti možemo da očekujemo od povlačenja vodostaja, tačnije, u ovom smislu, šta će nam sve otkriti o prošlosti.
U Severnoj Bugarskoj, jedan meštanin sela primetio je neobične ostatke, reč je o selu Rjahovo. Čim su meštani primetili da je nešto neuobičajeno, obavestili su regionalni muzej.
Sada se vrši istraga o čemu je zapravo reč, ali se pretpostavlja da je reč o donjoj vilici, o dve kljove, i najverovatnije o rebru drevnog mamuta.
Nacistički brodovi ponovo isplivali kod Prahova
Takođe, kada je reč o nacističkim brodovima, ponovo se u Prahovu vide ostaci, tačnije, olupine nacističkih brodova. Ovo nije prvi put, ali svakako ukazuje na nizak vodostaj.
Brodove su navodno potopili sami nacisti 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom. I, kako kažu stručnjaci, na dnu Dunava kod Prahova se nalazi najverovatnije na desetine ovakvih brodova, a neke nepotvrđene informacije upućuju na to da u tim brodovima čak ima i neiskorišćene municije.
Ipak, nešto se i o prošlosti uči. Kod Opatovca, između Vukovara i Iloka, meštani su prvi put mogli da vide ovako vidljiv brod.
Članak iz 1937. godine otkriva šta se tačno dogodilo: reč je o mađarskom teretnom brodu Fulton, koji je vukao prema Novom Sadu oko 50 vagona uglja.
Povezane vesti
Dogodila se, prema tom članku, nesreća. Nije ustanovljeno šta se tačno dogodilo, ali meštani, kako kažu, nikada nisu mogli da vide ovaj brod u ovakvom stanju.
Euronews Srbija
Bombe iz Drugog svetskog rata i izgubljeni automobil
I širom Mađarske su ustanovljene, tačnije, pronađene bombe iz Drugog svetskog rata, ali ima i onih predmeta koji možda ne govore nešto o prošlosti, ali su svakako bitni za pojedinačne priče.
O ovoj temi za Van Kocke govorila je Milica Marjanović iz Arheološkog instituta.
"Bilo je za očekivati da će se pojaviti tragovi iz različitih perioda prošlosti. S obzirom na to da su reke i Dunav i Elba i mnoge druge velike plovne reke oduvek bile mesto ljudskih, središte ljudskih aktivnosti, potpuno je očekivano da se različiti tragovi pojave, prosto kad se vodostaj, kad se nivo vode povuče.
Ali ono što je fascinantno je zapravo raznolikost tih nalaza. Od ovih nacističkih brodova za koje smo već znali, koje smo videli kod Prahova, preko gladnog kamenja srednjovekovnog iz Elbe, pa do potpuno neočekivanih tragova mamuta na obali Dunava u Bugarskoj."
Zašto su reke čuvari istorije?
Pored arheoloških nalaza, pažnju javnosti privukli su i predmeti iz novije prošlosti, poput pronađene Opel Corse, ali i bombi iz Drugog svetskog rata. Na pitanje zašto su upravo reke čuvari istorije i šta se to u njihovim koritima može sačuvati hiljadama godina, Milica Marjanović ističe:
"Sedimenti rečnog dna su poznati po tome što vrlo dobro čuvaju posebno organske materije. Naime, slojevi mulja i peska stvaraju anaerobne uslove u kojima je raspadanje tih organskih materija mnogo teže. Tako da se često u nekim močvarnim predelima, u koritima reka, nalaze predmeti od kože, drveta ili nešto što se inače ne bi očuvalo".
Amir Hamzagic / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Drugi razlog iz koga postoji dosta nalaza u koritima reka jeste to što talasi reke u kontinuitetu prekrivaju predmete peskom i muljem, i to je na neki način barijera i zaštita od mehaničkih oštećenja, i na taj način ih, u stvari, konzerviraju na svom dnu.
Dunav krije ostatke rimskog limesa
Na pitanje da li bi nastavak pada vodostaja Dunava mogao da otkrije još neke tragove prošlosti, imajući u vidu njeno istraživanje Dunavskog limesa, sagovornica je rekla:
"Naravno. Dunav je bio izuzetno značajna reka u rimskom periodu. To je bila severna granica carstva nekoliko vekova. I osim značajnih vojnih utvrđenja, manjih, većih, osmatračnica i različitih tih vojnih građevina, na toku, na liniji limesa, postojala je brojna prateća infrastruktura", rekla je Marjanović.
Povezane vesti
Civilno naselje koje je prerastalo u prave gradove, uz njih radionice, amfiteatri, putevi, mostovi, pristaništa - sve to možemo da očekujemo da se vidi sa povlačenjem Dunava. Nešto od toga je nama već poznato.
Pre izgradnje hidroelektrana Đerdap 1 i 2, vršena su obimna arheološka istraživanja, pre svega na prostoru Đerdapske klisure, jer se tada već znalo da će aktiviranjem hidroelektrane nivo Dunava dosta da poraste.
I tada su brojni lokaliteti istraženi, ne samo sa limesa, već i praistorijski, srednjovekovni, svi na tom prostoru, ali su nakon otvaranja hidroelektrane oni ostali pod vodom.
"Ovakvi trenuci, kada je nizak vodostaj Dunava, predstavljaju dragocenu priliku da se još jednom neki od tih lokaliteta koji su u potpunosti ili delimično potopljeni provere, da evidentiramo starija istraživanja, da možda nešto novo zaključimo i da još nešto novo saznamo, zapravo, o njima. A ono što je potpuno nepoznato, a što se možda može očekivati povlačenjem vodostaja, jesu ostaci pristaništa i mostova, pošto je to prilično jedna, ne rupa u našem znanju, ali je to jako teško uočiti bez istraživanja sonarom".
Prema njenim rečima, "nizak vodostaj je prilika za arheologe, ali i razlog za zabrinutost".
Rekordno nizak vodostaj Dunava donosi brojne izazove i posledice, ali za arheologe predstavlja i retku priliku za nova otkrića.
Euronews Srbija
"Mi kao arheolozi, naravno da smo svesni svih tih negativnih mogućih efekata, ali prosto kao istraživači smo i uzbuđeni jer se ovakva prilika retko kad ukazuje. A sa druge strane, tu je i određena doza zabrinutosti, jer kad ti ostaci isplivaju na površinu, oni postaju fragilni, skloni propadanju, i onda arheolozi moraju za kratak vremenski period, pre nego što se vrati vodostaj Dunava ili pre nego što ti ostaci zauvek nestanu, arheolozi moraju da ih zabeleže, dokumentuju kako treba i po mogućnosti konzerviraju, eventualno, ako je neki manji predmet, da odnesu u muzej".
Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)