Italija želi migrantske centre van EU po modelu Albanije: Uganda i Crna Gora među opcijama za novu evropsku strategiju

Posle migrantske krize u Seuti, Italija želi da na nivou Evropske unije proširi model centara za migrante uspostavljenih u Albaniji. Rim predlaže mrežu objekata van teritorije EU, u kojima bi se obrađivali zahtevi za azil i sprovodio povratak neregularnih migranata, dok se među mogućim zemljama domaćinima pominju Uganda, Crna Gora i više afričkih država.

Italija želi da na nivou Evropske unije proširi model migrantskih centara uspostavljenih u Albaniji, predlažući stvaranje centara za strane državljane koji ilegalno stignu na teritoriju EU, a koji bi bili smešteni u bezbedne treće zemlje dok se razmatraju njihovi zahtevi za azil i imigracioni status.

Predlog, koji su objavili vodeći italijanski mediji, a potvrdili zvaničnici vlade, ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi predstaviće na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije zakazanom za utorak.

Sastanak je sazvan nakon migrantske krize koja je izbila u Seuti, španskoj enklavi na teritoriji Maroka, gde je tokom poslednjih nekoliko dana čak 70.000 migranata nasilno ušlo na autonomnu špansku teritoriju.

Među potencijalnim zemljama domaćinima novih centara pominje se nekoliko afričkih država, a Uganda se navodi kao jedna od najkonkretnijih opcija. Međutim, pitanje finansiranja ovog projekta i dalje ostaje otvoreno.

"Moramo da izgradimo zajedničku strategiju o imigraciji. Italijanska vlada je, zajedno sa socijaldemokratskom vladom Danske, zatražila ovaj sastanak kako bi se u EU primenio Pakt o migracijama i azilu. Drugim rečima, da se aktivira politika povratka", rekao je ministar spoljnih poslova Antonio Tajani italijanskim medijima uoči sastanka.

Tajani je izneo i mogućnost stvaranja "novih centara po modelu Albanije u različitim afričkim zemljama", kao i, šire gledano, u državama porekla i tranzita migranata.

Madrid optužen za "ideološku manipulaciju"

Kriza u Seuti otvorila je novi front sukoba između Italije i Španije oko načina upravljanja migrantskim pitanjem. Tajani je branio politiku vlade premijerke Đorđe Meloni, opisujući je kao "strogu i umerenu", dok je kritikovao strategiju španske vlade Pedra Sančeza, koju je optužio za previše popustljiv pristup migracijama.

"Pristup Madrida suprotan je italijanskom, koji podržava gotovo većina drugih zemalja", rekao je šef italijanske diplomatije, te dodao:

"Politika ‘svi dođite u Evropu’ je pogrešna, jer Evropa nije u stanju da primi svakoga bez ograničenja. Dobar je znak što je Evropska komisija podržala stav Italije, a ne Španije".

Italijanski ministar spoljnih poslova optužio je špansku vladu za "ideološku manipulaciju" migrantskim pitanjem, navodeći da bi plan saradnje mogao da dovede do "politika koje su potrebne", daleko od "parola i lažnih obećanja".

Tanjug AP/Vlasov Sulaj

Šta Italija predlaže?

Cilj italijanske vlade je stvaranje mreže centara izvan Evropske unije koji bi bili namenjeni upravljanju i povratku neregularnih migranata, uz saradnju sa zemljama porekla i tranzita. Ideju je prvi put iznela italijanska premijerka krajem juna, nakon što je usvojena nova uredba EU o povratku migranata. Rim sada želi da taj plan formalizuje i predstavi ostalim članicama Unije.

Prema italijanskom predlogu, nove centre finansirala bi Evropska unija.

Na početnom spisku potencijalnih zemalja nalaze se uglavnom afričke države, ali i neke zemlje koje se ne nalaze na tradicionalnim migrantskim rutama. Među mogućim kandidatima pominju se Gana, Senegal, Tunis, Libija, Mauritanija, Egipat, Uganda, Etiopija, Uzbekistan, Jermenija i Crna Gora.

Uganda se smatra jednom od najkonkretnijih opcija za sprovođenje ovog plana. Nemačka, Austrija i Holandija navodno su već pokazale interesovanje za moguće projekte u toj afričkoj zemlji. U evropsku strategiju mogla bi da bude uključena i Crna Gora, iako su razgovori još u početnoj fazi.

Jedno od ključnih pitanja koje tek treba rešiti odnosi se na finansiranje plana, odnosno na učešće Evropske unije i pojedinačnih država članica.

Tanjug AP/Vlasov Sulaj

Rim će takođe tražiti strožu primenu programa opšteg sistema preferencijala, poznatog kao GSP+, koji je usvojen početkom ove godine, a trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2027. Ovaj sistem povezuje trgovinske povlastice i smanjenje carina koje EU odobrava zemljama u razvoju sa njihovom saradnjom u prihvatu nazad svojih državljana koji pokušavaju ilegalno da uđu ili ostanu u Evropi.

Cilj je jačanje mehanizama za olakšavanje i podršku povratku migranata i tražilaca azila, kao i unapređenje saradnje sa zemljama porekla migranata.

Albanija kao test evropskog modela

Paralelno s tim, italijanska vlada želi da do kraja godine u potpunosti osposobi centar kojim upravlja Italija u Đaderu, u Albaniji. Ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi rekao je da je cilj da se centar "vrati u punu funkciju i radi maksimalnim kapacitetom do kraja godine, ili ranije ukoliko se reše problemi i sudski postupci".

Objekat bi trebalo da nastavi prvobitnu namenu ili da bude korišćen u skladu sa novim pravilima EU, nakon završetka neophodnih pravnih procedura.

Početni plan predviđao je kapacitet do 3.000 ljudi mesečno, odnosno oko 36.000 migranata godišnje.

Ideja je bila da se u njima primenjuju ubrzani postupci za razmatranje zahteva za azil. Međutim, od aprila prošle godine centar funkcioniše isključivo kao objekat za zadržavanje osoba predviđenih za povratak. Kroz njega je od tada prošlo svega nekoliko stotina ljudi, dok je broj realizovanih povrataka ostao ograničen.

Kompleks u Đaderu sastoji se od tri objekta sa različitim funkcijama. Najveći centar, namenjen tražiocima azila, ima kapacitet od 880 kreveta. Tu se nalazi i italijanski centar za zadržavanje radi repatrijacije (CPR) sa kapacitetom od 144 osobe, kao i manji pritvorski objekat za 20 ljudi.

U luci Šengjin izgrađen je početni prihvatni centar namenjen migrantima presretnutim u centralnom Mediteranu, koji se potom prebacuju na italijanski brod i transportuju do Albanije.

Međutim, nalozi o zadržavanju koje izdaju nadležni u tom centru nisu potvrđeni od strane sudija, što je usporilo sprovođenje čitavog projekta.