Migrantski talas koji je uzdrmao Evropu: Šta se krije iza masovnog prelaska u špansku Seutu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Talasi migranata koji su proteklih dana preplavili špansku enklavu Seutu vratili su se u Maroko, ali iza najvećeg priliva ljudi u toj oblasti u poslednjih nekoliko godina ostali su brojni politički sporovi, desetine mrtvih i pitanja o tome ko je pokrenuo nagli talas dolazaka. Dok Španija tvrdi da su društvene mreže i dezinformacije podstakle migrante da krenu ka Evropi, evropska desnica upozorava na ono što naziva previše blagom migracionom politikom Madrida.
Većina od oko 60.000 migranata koji su doplivali, prešli granicu i ušli u malu špansku enklavu na severu Afrike sada se vratila u Maroko, uz pratnju španske policije i vojske do granice. Ipak, neki su ostali u brdima oko grada, dok su pripadnici španske Civilne garde nastavili potragu za telima u vodama kod plaže koju su nekoliko dana ranije preplavile desetine hiljada ljudi.
Najmanje 90 migranta su poginuli, među njima oni koji su se utopili, ali i oni koji su stradali u stampedu tokom pokušaja prelaska barijere na lukobranu, saopštile su španske vlasti.
Prodavnice i ulice Seute ponovo su se vratile uobičajenom ritmu, ali grad sa oko 84.000 stanovnika i dalje pokušava da sagleda posledice događaja koji je ponovo otvorio jednu od najosetljivijih evropskih tema – pitanje migracija.
Društvene mreže i pitanje organizacije priliva
Prema pisanju BBC-ja, ostalo je otvoreno pitanje šta je izazvalo iznenadni dolazak tolikog broja ljudi – da li su objave na društvenim mrežama koje su obećavale lak put do Evrope samo postale viralne ili je iza svega stajala organizovanija akcija.
Migranti su novinarima pokazivali objave na internetu na kojima ljudi uzvikuju "Španija je otvorena" i pozivaju druge da krenu ka obali. Na pojedinim snimcima vide se mladi ljudi u ronilačkim odelima i sa perajima, kao i oni koji se već snimaju dok plivaju prema Seuti.
Tanjug AP/Antonio Sempere
Neki od tih naloga bili su aktivni svega nekoliko nedelja, a pojedini su imali desetine hiljada reakcija. Sva obećanja koja su pratila te objave pokazala su se kao netačna. Ljude koji su stigli do obale Seute nisu čekali ni smeštaj ni mogućnost da nastave put ka kopnenoj Evropi, pa se većina ubrzo vratila u Maroko.
Povezane vesti
Ministarstvo unutrašnjih poslova Maroka saopštilo je da je oko 40.000 ljudi pokušalo da dođe do Seute, navodeći da su mnogi bili obmanuti dezinformacijama na internetu, mrežama za krijumčarenje ljudi i pogrešnim tumačenjima pravnih procedura.
Politički sukob u Evropi
Kriza u Seuti brzo je postala i političko pitanje. CNN navodi da je španski premijer Pedro Sančez kritikovao pojedine evropske zemlje zbog reakcije na događaje, tvrdeći da umesto podrške Španiji koriste situaciju za političke obračune.
Najviše je kritikovao Italiju i vladajuću stranku krajnje desnice Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, koja je objavila fotografije migranata koji prolaze ulicama Seute uz poruku:
"Ovo je Sančezov model koji italijanska levica toliko voli."
Meloni je potom najavila suspenziju šengenskog sporazuma Italije i Španije, uz obrazloženje da postoji bezbednosna pretnja. Madrid je odbacio takvu reakciju, uz tvrdnju da je situacija u Seuti stavljena pod kontrolu i da ta enklava nije deo šengenskog prostora, pa migranti nisu mogli slobodno da nastave put ka ostatku Evrope.
Tnjug/AP/Antonio Sempere
BBC ocenjuje da Meloni ima i unutrašnjopolitičke razloge za oštru reakciju, jer njena koalicija gubi podršku u korist nove, izrazito antiimigrantske stranke, pa je kriza u Seuti bila prilika da zauzme čvršći stav prema migracijama.
Debata o "blagoj" Španiji
Italija nije jedina zemlja koja smatra da je Madrid previše popustljiv prema migrantima. Poziv Đorđe Meloni za hitan sastanak ministara unutrašnjih poslova Evropske unije potpisalo je gotovo 20 evropskih lidera, uz zahtev da se ukinu politike koje mogu da deluju kao "faktor privlačenja" za migrante.
Povezane vesti
Kritike su najviše usmerene na odluku Španije da omogući velikom broju migranata bez regulisanog statusa da dobiju boravišne i radne dozvole. Vlada u Madridu tu politiku opravdava ekonomskim razlozima – Španija stari i potrebni su joj radnici.
Sančez, međutim, tvrdi da su krijumčari pogrešno predstavili odluku Vrhovnog suda Španije prema kojoj ljudi koji uđu morem ne mogu odmah biti vraćeni, stvarajući utisak da postoji jednostavan put do Evrope.
Tnjug/AP/Antonio Sempere
Kritike, protesti i podele u Seuti
Tokom vikenda u grad su stigli političari krajnje desnice i desničarski influenseri, što je izazvalo kontraproteste, u kojima su učestvovali i pripadnici velike muslimanske zajednice u Seuti. Alvis Perez, španski političar krajnje desnice i poslanik Evropskog parlamenta, tražio je proterivanje migranata, ali je zbog nezadovoljstva okupljenih demonstranata morao da se skloni u jedan bar, odakle ga je policija kasnije ispratila.
Santiago Abaskal, lider partije Voks, dolazak migranata nazvao je "invazijom" i kritikovao vladu Pedra Sančeza.
"Granice Seute i Melilje su zidovi našeg doma i naše otadžbine", rekao je Abaskal.
Ipak, deo stanovnika upozorava da je kriza narušila tradicionalni model suživota u gradu, gde hrišćani, muslimani, Jevreji i hindusi decenijama žive zajedno.
Tanjug AP/AP Photo
Maroko, nove tenzije i mere bezbednosti
BBC navodi da Maroko za događaje krivi "kriminalne organizacije", ali se postavlja pitanje kako granične službe nisu ranije reagovale na okupljanje tolikog broja ljudi. Poslednji sličan incident dogodio se u vreme velikih nesuglasica Španije i Maroka oko Zapadne Sahare. Iako sada postoje nove tenzije, Sančez odbija da optuži Rabat i naziva Maroko "dobrim saveznikom".
Njegovi kritičari, međutim, smatraju da Madrid mora da zauzme čvršći stav.
Za sada Španija pokušava da spreči nove pokušaje prelaska granice. Produžava zaštitnu ogradu prema moru i postavlja plutajuće barijere koje bi trebalo da odvrate buduće pokušaje prelaska plivanjem.
Ministri EU razgovaraće sutra o posledicama najveće migrantske krize u Seuti u poslednjim decenijama, mogućim merama podrške Španiji i jačanju koordinacije u zaštiti spoljnih granica Unije. Prema poslednjim podacima španskih vlasti, u masovnom prilivu migranata poginulo je najmanje 88 ljudi, dok su marokanske vlasti iznele manju procenu broja stradalih.
Za desetine mladih ljudi koji su krenuli u more vođeni slikom boljeg života koju su videli na internetu, posledice su bile najteže – deo njih se sada u kovčezima vraća u Maroko.
Komentari (0)