More, muzika i mobilna PVO: Bizarni paradoks leta u ratom pogođenoj Odesi (FOTO)

Plaža Lanžeron u Odesi i ovog leta vrvi od posetilaca. Na 30 stepeni Celzijusa, ljudi leže zbijeni jedni uz druge na ležaljkama i peškirima. Deca se brčkaju u vodi, a mladi skaču u more sa molova. Iz barova na plaži odjekuje glasna muzika.

U hladu, pored štanda sa sladoledom, sede trojica vojnika. Samo nekoliko metara dalje stoji njihovo vozilo sa mobilnim sistemom protivvazdušne odbrane. Rusi bi u svakom trenutku mogli napasti lučki grad dronovima ili krstarećim projektilima, piše Dojče vele.

Na kraju jednog mola stoji 16-godišnja Alina. Prodaje sušenu ribu, omiljenu ukrajinsku grickalicu uz pivo. Međutim, ovih dana posao ide slabo. "Ova nedelja je bila zaista teška zbog stalnih napada", kaže ona. Više puta je morala da ostavi robu i potraži zaklon. Srećom, najbliže sklonište nije daleko. "Samo ideš pravo, pa desno i uz stepenice gore. Tamo je sklonište".

Nedugo zatim, zaista se oglašavaju sirene: vazdušna opasnost. Međutim, gotovo niko ne reaguje. Većina kupača ostaje da leži na plaži, a deca se i dalje igraju u vodi. Uzbuna je u međuvremenu prečesto postala deo svakodnevice.

"Ovde je mirno u poređenju sa onim što je kod nas"

Lyashonok Nina/Ukrinform/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Srećom, ovoga puta se ništa ne dešava. U Odesi se nekih dana sirena za vazdušnu opasnost čuje više od deset puta. Ruska meta su često lučka postrojenja grada, udaljena tek oko kilometar od plaže.

Serhij je sa svojom porodicom ponovo došao ovamo, prvi put posle šest godina. Dolazi iz Nikopolja koji je bliže frontu. "Kod nas u Nikopolju je strašno", kaže. "Svaki dan imamo napade dronovima i artiljerijsko granatiranje. Ovde se čini nešto mirnije".

Porodici je ovo prvi dan u Odesi. "Deca treba da se odmore", kaže Serhij.

Viola na svom malom štandu sa suvenirima prodaje ogrlice, magnete za frižider i nezaobilazne kapetanske kape za turiste. Ljudi u Odesi su, kaže ona, naučili da žive sa stalnom pretnjom. "Mi smo ljudi od krvi i mesa. Naravno da se plašimo", kaže i dodaje, čovek se s vremenom donekle navikne.

"Psiha uči da se prilagodi", kaže Viola. "Još juče smo prodavali uprkos žestokom granatiranju. Napadi su bili vrlo snažni, i raketama i 'Šahedima'".

Duh Odese i dalje živi

Viacheslav Onyshchenko / SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Uprkos tome, ljudi su se zaustavljali kod štanda. "Ostajali su, baš kao i mi, nepokolebljivo na svom mestu. Pitali smo neke od njih odakle dolaze. 'Iz Kijeva', odgovorili su. A mi smo rekli: 'Onda smo valjda saputnici'".

Koliko god to zvučalo protivrečno, Odesa je uprkos ratu sačuvala deo svoje bezbrižnosti. Kada uveče popusti vrućina, ponovo se pune kafići i barovi u starom gradskom jezgru.

Ljudi šetaju pored raskošne zgrade opere, preko Primorskog bulevara do Potemkinovih stepenica. Odatle se pogled pruža preko Crnog mora sve do lučkih postrojenja koja su česta meta ruskih napada. U Odesi radost života i pretnju često deli tek nekoliko stotina metara.

Opasnost je ipak stvarna

SOPA Images / Shutterstock Editorial / Profimedia

Dmitro Barinov, predsednik Ukrajinskog udruženja luka, upravo zato voli svoj grad. Divi se ljudima koji su uprkos ratu sačuvali optimizam i otpornost. Ipak, upozorava da se situacija ne sme potceniti.

Mnogi turisti koji dolaze iz Harkova ili drugih istočnih delova zemlje imaju samo Odesu. Grad je lako dostupan. Tako deca barem mogu da vide more.

"Da uživaju na suncu i odu na plažu", kaže Barinov. "Nažalost, ljudi često zanemaruju stvarnu situaciju. Imamo mnogo tužnih primera u kojima su ljudi u napadima bili ranjeni ili ubijeni. To ne bi smelo da se dešava".