Baltičke države 35 godina od nezavisnosti: Bezbednije nego ikad, ali strah od ruske pretnje sve veći
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na današnji dan, pre 35 godina, Letonija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza; dan ranije isto je učinila i Estonija. Baltičke republike bile su prve od ukupno 15 koje su te godine proglasile kraj sovjetske vlasti. Slom Sovjetskog Saveza predstavljao je najveće teritorijalno prekrajanje u 20. veku, kojem su prethodili ekonomska i politička kriza i pad Berlinskog zida.
Kraj je avgusta 1991. godine. Dok u Moskvi traje dramatičan puč na ulicama, Rige i Talina, glavnih gradova Letonije i Estonije, raspoređeni su sovjetski tenkovi. Uprkos vojnom prisustvu, u letonskom i estonskom parlamentu donosi se istorijska odluka: Baltičke republike proglašavaju punu nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Da se podsetimo kako je proces disolucije počeo. Krajem 80-ih godina Sovjetski Savez broji svoje poslednje dane.
Ređaju se kriza za krizom: vojno poniženje u Avganistanu, ekonomska kriza, ali i kriza rukovodstva. U avgustu 1989. godine, 2 miliona ljudi u baltičkim zemljama Litvaniji, Letoniji i Estoniji formiralo je ljudski lanac dug 600 kilometara, zahtevajući nezavisnost. Već u martu 1990. godine Litvanija probija led i prva proglašava nezavisnost.
Estonija i Letonija prate njen korak, a Moskva odgovara ekonomskom blokadom i tenkovima; međutim, povratka na staro više nema. U Litvaniji i Letoniji dolazi do obračuna sa sovjetskim snagama bezbednosti, koji odnosi nekoliko desetina života, dok Estonija izbegava krvoproliće. U proleće 1991. godine, nezavisnost od Sovjetskog Saveza proglašava i Gruzija.
Zatim nastupa ubrzanje raspada prouzrokovano avgustovskim pučem tvrde struje u Moskvi, koji je činio osmočlani Državni komitet za vanredno stanje. Pokušaj da se Sovjetski Savez sačuva silom izazvao je kontraefekat. Estonija i Letonija koriste taj haos i 20., odnosno 21.avgusta proglašavaju apsolutnu nezavisnost. Proces nezavisnosti je nezaustavljiv u tom trenutku.
U svega nekoliko dana avgusta i septembra, ostale sovjetske republike poput Ukrajine, Belorusije, Moldavije, ali i kavkaskih i centralnoazijskih republika proglašavaju kraj sovjetske vlasti.
Do jeseni, talas nezavisnosti postao je stvarnost. Poslednje je sredinom decembra nezavisnost proglasio Kazahstan, a 25. decembra 1991. godine Mihail Gorbačov podneo je ostavku na mesto predsednika. Crvena zastava sa srpom i čekićem spuštena je sa Kremlja poslednji put, a Sovjetski Savez je ovim činom zvanično prestao da postoji, čime je okončano najveće teritorijalno prekrajanje u 20. veku.
Povezane vesti
Prošlo je 35 godina nakon vraćanja nezavisnosti, a na pitanje kako vidi najveća postignuća baltičkih država za Euronews Srbija odgovor je dala Olesja Lagašina urednica Nacionalnog servisa Estonije.
"Kao što je naš bivši premijer rekao, nije bilo hleba u prodavnicama, a sada smo članica Evropske unije. Tako da, to je jedan veliki iskorak od tih praznih rafova prodavnica do stabilne ekonomije koja je maltene i bez birokratije.
Možete raditi sve kod nas online, možete osnovati firmu za 5 klikova, platiti porez za 2 klika i birati vlast jednim klikom. Tako da je Estonija poprilično udobno mesto za život. To nam je, mislim, najveće postignuće, iako kritikujemo našu evropsku upravu koja nije više najbolja", ističe Lagašina.
Euronews Srbija
Na pitanje kako je ruska pretnja u Ukrajini, agresija u Ukrajini, promenila način na koji Litvanija, Letonija i Estonija vide tu pretnju i sposobnost NATO-a da brani Balti, Olesja Lagašina kaže:
"Mi definitivno vidimo pretnju sa istoka, i to nam je život učinilo nelagodnijim. Prošli smo kroz promenu paradigme: pad Sovjetskog Saveza nije bio kraj istorije. Mi smo i dalje u istorijskim udžbenicima, ali, na sreću, kod nas to nije bilo tako katastrofalno kao u Ukrajini.
Euronews Srbija
I čak i kad smo mislili da živimo u najbezbednijoj zemlji na svetu, dosta toga se promenilo. Sada su stvari dosta komplikovanije: imamo dronove na granici, imamo oštećene podmorske kablove, imamo sabotažu najskorije. Pre nedelju dana jedna zgrada je bila zapaljena. I vidimo šta se dešava u Ukrajini. Znamo da ništa nije nemoguće, ali radimo na tome, pripremamo se, koristimo diplomatske kanale, i mislim da to funkcioniše", zaključila je Lagašina.
Na pitanje kako bi ocenio prelazak Litvanije iz jedne novonastale države u jednu uspešnu državu koja je članica Evropske unije i NATO-a, odgovor nam je dao Rokas Keršis, nezavisni novinar.
"Kao i sve, to je jedan dvosekli mač, jer s jedne strane i Litvanija i Baltik su svakako jedne od najuspešnijih priča o tranziciji u celoj Evropi. Na primer, naš nivo BDP-a od nezavisnosti se podigao do nekog nivoa proseka Evropske unije iz 2004. Do sada, recimo, nekoliko puta veći nego pre 90-ih godina. Međutim, naša priča se ne ogleda samo u rastu BDP-a i integrisanosti", rekao je Keršis.
Povezane vesti
Ističe da je bilo dosta problema u privatizaciji, deinstitucionalizaciji, rastu siromaštva, i kaže da je do danas nejednakost u Litvaniji jedna od najvećih u Evropi da stagnira i ne povećava se, kao i masovne emigracije.
Euronews Srbija
"Dakle, svakako nisu svi bili uspešni u ovom postupku, ali uprkos ovim problemima, svakako je strateška opredeljenost Evropi bila stabilna. A to je zbog toga što su i Evropska unija i članstvo u NATO-u nisu viđeni samo projekti bezbednosti i ekonomije, već civilizacijske norme ka Evropi, što je zapravo dalo legitimitet toj ceni koja je plaćena.
Svakako, izazov više nije građenje države i integracija sa Zapadom, već i tehnološka modernizacija i bezbednost, i socijalna kohezija, i naravno socijalna jednakost. Dakle, Baltik je upozoravao Evropu o ruskoj pretnji decenijama", kaže Keršis.
Povezane vesti
Na pitanje da li na kraju Evropa konačno razume tu pretnju i da li su ljudi u Litvaniji i Baltiku uvereni da će im NATO pomoći, Keršis je rekao:
"U pravu ste, decenijama smo upozoravali Evropu o Rusiji, ali verovatno zbog toga što je gas bio jeftin, oni su smatrali da smo mi suviše oprezni. Ali naravno, agresija na Ukrajinu iz 2022.godine je promenila stav. Dakle, sva ta upozorenja su dobila mnogo više pažnje i legitimiteta kada je Evropa razmišljala o bezbednosti. Ali mislim da je krucijalna promena se desila s druge strane Atlantika, naročito u SAD-u, jer je Evropa jako dugo očekivala da Amerika bude benevolentni hegemon koji je nastrojen Evropi", naveo je.
Keršis kaže da kada je Donald Tramp počeo da flertuje sa Putinom i kada je počeo da ignoriše i da krši principe suverenosti širom sveta, i u Venecueli, i u Iranu, i u Palestini, i na mnogim drugim mestima, to je dovelo do dvostrukog efekta.
Euronews Srbija
"Jedna od stvari je da se Evropa konačno probudila i da je počela da ide ka samodovoljnosti. Na primer, Litvanija je danas najveći potrošač na vojni budžet, odnosno ima najveći vojni budžet procentualno u Evropi. I da, recimo, uklonjena je ustavna zabrana držanja nuklearnog oružja, tako da Litvanija mnogo ozbiljnije shvata svoju bezbednost kao rezultat politike Donalda Trumpa", rekao je.
Ističe, međutim, da je paradoksalno to što se, uprkos većem poverenju u NATO i njegovu bezbednosnu strukturu, kao i fizičkom prisustvu savezničkih snaga, ljudi danas osećaju manje bezbedno zbog prekograničnih pretnji.
"I to je ta krucijalna razlika između toga da ste stvarno bezbedni i da se osećate bezbedni, i da postoji jedan osećaj neizbežnog rata koji pristiže, i svako leto deluje kao poslednje leto bez rata.
Dakle, nije samo u pitanju mobilizacija od koje se ljudi plaše, već i od visokih pritisaka i problema, i to sve stvara jedan osećaj nesigurnosti. To je jedan paradoks, svakako", zaključio je Keršis.
Komentari (0)