Ugroženi alpski mrmoti: Aktivisti u Francuskoj traže zabranu lova

Aktivisti za zaštitu životinja u Francuskoj pokrenuli su kampanju za zabranu lova na alpske mrmote, uz najavljene proteste i peticije, tvrdeći da klimatske promene već utiču na njihovu brojnost i da se te životinje danas love prvenstveno iz zabave.

Sezona lova na mrmote počinje u septembru, nekoliko nedelja pre nego što te životinje ulaze u višemesečni zimski san, piše Guardian i dodaje da iako mrmot u Francuskoj nije ugrožena vrsta, aktivisti tvrde da njegova populacija opada zbog posledica klimatskih promena.

"Kada ljudima kažete da je u Francuskoj dozvoljen lov na mrmote, oni su šokirani", rekla je Polin di Nikolantonio, predsednica Udruženja za pravdu za životinje Savoje (AJAS), koje već dve godine organizuje proteste protiv lova na ove životinje.

Prema njenim rečima, mrmot je posebno karakterističan za Savoju i druge delove Alpa, gde se često koristi kao turistički simbol.

Naučnici sa francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) Univerziteta u Lionu navode da klimatska kriza utiče na socijalnu strukturu populacija mrmota. 

Istraživači su primetili češće promene dominantnih životinja u grupama i intenzivnije borbe za teritoriju.

Naučnik Kristof Bonenfan rekao je da se socijalne grupe mrmota raspadaju i da kraće opstaju, dok se dominantne jedinke brže smenjuju.

Prema njegovim rečima, mrmot ima važnu ulogu u alpskom ekosistemu jer predstavlja izvor hrane za grabljivice poput orlova i lisica, a svojim podzemnim hodnicima doprinosi aeraciji zemljišta.

Unsplash

"To nije vrsta koja pokreće pitanja o očuvanju, tako da je koren pitanja moralnost lova na životinje, ne samo u Francuskoj već svuda, i zašto ljudi uživaju u ubijanju životinja zabave radi", dodao je on.

Francuski poljoprivrednici, međutim, tvrde da mrmote mogu da pričinjavaju štetu na poljima kopanjem rupa, dok Nacionalna federacija lovaca navodi da je lov "strogo nadziran i regulisan" i da nema opravdanja za zabranu jer vrsta nije ugrožena i njena brojnost, prema njihovim podacima, raste.

Di Nikolantonio je ocenila da lovci često naručuju naučne izveštaje u kojima se navodi da ima mnogo mrmota u blizini "kako bi opravdali njihovo ubijanje".

"Lov na njih je surov, apsurdan i nepopularan, ali nije zabranjen jer se smatra tradicijom. U prošlosti smo možda jeli mrmote, ali sada je njihovo ubijanje jednostavno rekreativno", dodala je.

Mrmoti koji se hrane biljkama naseljavaju planinska područja Evrope i Severne Amerike. Većina živi u porodičnim grupama kojima dominira jedan par, a kada osete opasnost, oglašavaju se prodornim visokim tonom. Krajem leta i tokom jeseni mogu da dostignu težinu od čak osam kilograma, pripremajući se za pet do šest meseci zimskog sna.

U svetu postoji 15 vrsta mrmota. Nekada su se tradicionalno lovili zbog mesa, masti i krzna, dok je danas lov na njih dozvoljen u pojedinim američkim i kanadskim saveznim državama, kao i u Francuskoj, Švajcarskoj i Austriji. Lov je zabranjen u Italiji i Nemačkoj. U Francuskoj se godišnje odstreljuje u proseku oko 1.000 mrmota.

Unsplash

Lov je dozvoljen uz ograničenja koja određuju lokalne vlasti, uključujući broj životinja koje mogu da budu odstreljene i trajanje sezone.

AJAS traži uvođenje nacionalne zabrane po uzoru na Italiju, gde je lov na mrmote zabranjen od 1992. godine.

Mrmot ima posebno mesto u francuskoj popularnoj kulturi i vekovima je prisutan u narodnim pričama i pesmama. Jednu pesmu o mrmotu napisao je i Johan Volfgang Gete, a kasnije ju je pretočio u muziku Ludvig van Betoven.

Životinja je postala i jedan od simbola alpskih skijališta, kao i zaštitno lice popularne televizijske reklame za poznatu marku mlečne čokolade.

Ipak, njihova umiljata reputacija skriva mnogo suroviju stranu. Mrmoti veliki deo perioda kada nisu u zimskom snu provode u borbama za dominaciju i teritoriju, koje u pojedinim slučajevima mogu da završe i smrću roditelja ili mladunaca, navodi Guardian.