Pobuna "štediša" trese Brisel: Pet moćnih država traži hitne rezove, Nemačka ne želi da plaća tuđe račune

Evropska unija se nalazi pred ozbiljnim finansijskim i strukturnim ispitom. Pet država članica - Danska, Nemačka, Holandija, Austrija i Finska, uputile su jasnu poruku Briselu u kojoj zahtevaju da naredni dugoročni budžet EU mora odražavati drastično promenjene bezbednosne i ekonomske okolnosti u svetu. Ove države, često nazivane u evropskim krugovima "štedišama", poručile su da Evropa mora daleko efikasnije da raspoređuje postojeća sredstva, a ne samo da iznova povećava ukupnu potrošnju i time dodatno opterećuje nacionalne ekonomije.

U zajedničkom tekstu, lideri ovih zemalja ističu da u uslovima ograničenih javnih finansija Unija ne može jednostavno da finansira nove prioritete pukim dodavanjem novca u zajedničku kasu. Takođe, naglašavaju da njihove države već ulažu ogromna sredstva u zajedničku bezbednost i odbranu, ali ocenjuju da je veće i ravnopravnije angažovanje drugih članica u podršci Ukrajini apsolutno neophodno i izuzetno hitno.

Kome su tačno upućene ove poruke i šta to znači za budućnost evropskih finansija, analizirala je Ivana Todorović, docentkinja FEFA fakulteta. Kako je objasnila u razgovoru za Euronews Srbija, poruka takozvane "štedljive petorke" prvenstveno je usmerena ka celokupnoj Evropskoj komisiji, s obzirom na to da se budžet Unije dominantno finansira iz direktnih doprinosa samih država članica.

"Zemlje koje ostvaruju najveći bruto nacionalni dohodak utiču u nominalnom iznosu najviše u ukupnom budžetu, pošto je procenat koji izdvajaju fiksni. Prema novom višegodišnjem planu, za naredni sedmogodišnji period planira se izdvajanje dodatnih 200 milijardi evra iz država članica. To u praksi znači da će Nemačka, kao vodeća evropska ekonomija, zapravo izdvojiti ubedljivo najviše sredstava", objašnjava Todorović.

Ona ističe da su se u ovom apelu oglasile "zemlje štediše", odnosno one članice EU koje imaju javne finansije u znatno boljem stanju od evropskog proseka. To su države koje najviše uplaćuju u zajedničku kasu, a iz nje direktno povlače najmanje sredstava.

"Njihov stav je jasan. One poručuju Briselu: 'U redu, svesni smo da su se uslovi drastično promenili u odnosu na vreme kada smo kreirali prethodni budžet, ali hajde sada da izvršimo preusmeravanje postojeće potrošnje. Ne možemo nova sredstva koja nam nedostaju skupljati tako što ćemo opteretiti države članice novim, ogromnim izdacima'", navodi docentkinja FEFA fakulteta.

Kada je reč o finansiranju i pomoći Ukrajini, situacija je specifična. Iako se stiče utisak da ogroman novac ide direktno iz briselske kase, Todorović naglašava da direktno iz budžeta odlazi oko 10 milijardi evra, što predstavlja tek oko jedan odsto ukupnog evropskog budžeta. Međutim, ukupna pomoć je desetostruko veća i premašuje 100 milijardi evra. Taj iznos pretežno dolazi iz pojedinačnih, bilateralnih davanja upravo onih država koje ostvaruju najveće prihode, kao i iz kredita za koje Evropska komisija garantuje.

Ovakav zaokret u retorici vodećih zemalja posledica je dramatičnih promena na globalnoj sceni u proteklih sedam godina. Sukob između Rusije i Ukrajine pokrenuo je lančanu reakciju, uključujući tešku energetsku krizu koja je ogolila evropsku zavisnost od ruskih energenata.

"Istovremeno, Evropa ozbiljno gubi konkurentsku trku sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama. Ceo ovaj splet okolnosti doveo je do toga da sada imamo potpuno nove strateške probleme koji zahtevaju ogromna finansijska izdvajanja", navodi sagovornica. Do sada je, podseća ona, primarni fokus evropskog budžeta bio smanjenje ekonomskih nejednakosti između država članica. Iako su ti ciljevi i dalje prisutni, njihov značaj bledi pred novim prioritetima kao što su odbrana, kontrola migracija i povećanje konkurentnosti.

Euronews Srbija

Ovakvo prestrojavanje donosi probleme na unutrašnjem planu. Ukoliko države budu morale da izdvoje više novca za EU, ostaće im manje sredstava za rešavanje lokalnih problema, poput zdravstva i obrazovanja.

"Tu pre svega imamo problem sa Nemačkom, koja ima stanovništvo koje stari i čiji je zdravstveni, ali i penzioni sistem opterećen. Pošto će Nemačka nositi najveći teret ovog povećanja budžeta, to će se negativno odraziti na sredstva u lokalnim budžetima namenjena za ove vitalne stavke", upozorava Todorović.

Nemačka je izričito protiv bespotrebnog trošenja i insistira na rezovima u preglomaznom birokratskom aparatu. Kako ističe Todorović, novi predlog budžeta predviđa čak 40 odsto veće izdatke za administraciju u nominalnom iznosu, što države štediše žele da zaustave, zahtevajući ogromnu efikasnost postojećeg sistema.

Jedno od najvažnijih pitanja za naš region jeste da li će ovi finansijski potresi uticati na fondove namenjene državama Zapadnog Balkana. Za sada, predlog budžeta predviđa rast sredstava namenjenih proširenju za oko 37 odsto, ali pravila igre će se sigurno promeniti.

"Ono što se može desiti jeste da uslovi za dobijanje novca budu znatno stroži. Neće biti dovedene u pitanje same zemlje koje imaju pristup fondovima, ali će namena sredstava biti uslovljenija. Možemo očekivati da to budu sredstva namenjena isključivo energetskoj efikasnosti ili specifičnim reformama. Dakle, uvešće se mnogo veća restriktivnost u trošenju evropskog novca", zaključuje Ivana Todorović.