Kalinjingrad, crvena nuklearna linija: Novo žarište između Rusije I NATO - Moskva preti "svim oružjem“, Alijansa uzvraća

Kalinjingrad, snažno militarizovana ruska eksklava na obali Baltičkog mora, smeštena između članica NATO-a Poljske i Litvanije, ponovo je u centru pažnje zbog zaoštravanja retorike između Moskve i Alijanse. Geografski odvojen od ostatka Rusije, Kalinjingrad predstavlja jednu od najvažnijih ruskih vojnih tačaka u Evropi, ali istovremeno i potencijalno ranjivu tačku u slučaju šireg sukoba Rusije i NATO-a.

Najnovije tenzije dodatno su podgrejane porukama iz Moskve. Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi Rusija, u slučaju direktnog napada na Kalinjingrad, mogla da upotrebi "svako oružje koje ima“. NATO je, sa druge strane, poručio da je odbrambeni savez i pozvao Moskvu da prestane sa nuklearnim pretnjama.

"Ako dođe do direktnog napada na Rusku Federaciju, ako na meti bude specifično Kalinjingrad, onda će se postavljati pitanje da li će Ruska Federacija koristiti svako oružje koje ima“, poručeno je iz Moskve, uz ocenu da to nije zastrašivanje, već odgovor na pokušaj zastrašivanja Rusije.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da ne želi da tumači Putinove namere, ali da Alijansa mora da bude spremna.

"Moramo da budemo spremni i snažni, i on to zna. Ako uradi išta šašavo, naša reakcija će biti snažna. Nećemo biti agresivni, ali ćemo braniti svaki pedalj naše teritorije“, rekao je Rute.

Od Kenigsberga do ruske eksklave

Istorija Kalinjingrada dodatno objašnjava njegov današnji geopolitički značaj.

Nakon Drugog svetskog rata, na Potsdamskoj konferenciji 1945. godine, nemački grad Kenigsberg pripao je Sovjetskom Savezu. Grad je potom preimenovan u Kalinjingrad, u čast boljševičkog lidera Mihaila Kalinjina.

Do kraja 1940-ih godina preostalo nemačko stanovništvo bilo je proterano u Nemačku, dok je oblast planski naseljavana stanovništvom iz različitih delova Sovjetskog Saveza.

Raspadom SSSR-a 1991. godine i osamostaljenjem baltičkih republika, Kalinjingradska oblast ostala je geografski odvojena od ostatka Rusije. Tako je nastala ruska eksklava između Poljske i Litvanije.

Euronews Srbija

Zahvaljujući izlazu na Baltičko more i položaju u neposrednoj blizini centralne Evrope, oblast ima veliki strateški, vojni i ekonomski značaj za Moskvu.

U Kalinjingradu se nalazi sedište ruske Baltičke flote, kao i luka koja omogućava plovidbu tokom cele godine. Oblast je tokom poslednjih decenija pretvorena u snažno vojno uporište.

Rakete, PVO sistemi i strateški položaj

Kalinjingradska oblast često se opisuje kao jedna od najmilitarizovanijih teritorija u Evropi.

U njoj su raspoređeni sistemi poput balističkih raketa Iskander-M, protivvazdušnih sistema S-400 i protivbrodskih raketa Bastion, dok su u regionu prisutni i borbeni avioni sposobni za nošenje različitih tipova naoružanja.

Posebnu pažnju privlače raketni sistemi Iskander-M, čiji se domet procenjuje na do oko 500 kilometara. Sa položaja u Kalinjingradskoj oblasti njima bi, u zavisnosti od konkretne konfiguracije i cilja, mogli biti ugroženi ciljevi u velikom delu centralne i severne Evrope.

Rusija u oblasti ima i radarske sisteme za rano upozoravanje, koji omogućavaju nadzor vazdušnog prostora velikog dela Evrope.

Međutim, procene o tačnom broju vojnika i rasporedu ruskih snaga menjaju se, posebno zbog rata u Ukrajini. Deo ruskih kopnenih snaga prethodnih godina premeštan je na ukrajinsko ratište.

Suvalski koridor - tačka od posebnog značaja

Posebnu pažnju NATO-a i Rusije privlači Suvalski koridor, uski kopneni pojas između Poljske i Litvanije koji povezuje baltičke države sa ostatkom teritorije NATO-a.

Koridor se nalazi između Kalinjingradske oblasti i Belorusije i predstavlja ključnu kopnenu vezu između Litvanije, Letonije i Estonije i drugih članica Alijanse.

Tanjug/AP

Zbog svog geografskog položaja, vojni analitičari ga godinama smatraju jednom od najosetljivijih tačaka na istočnom krilu NATO-a. U potencijalnom sukobu njegovo zatvaranje moglo bi da oteža kopnenu komunikaciju između baltičkih država i ostatka Alijanse.

Zbog toga Poljska i baltičke zemlje poslednjih godina povećavaju ulaganja u odbranu i jačaju infrastrukturu duž svojih istočnih granica.

Poljska gradi "Istočni štit“

Varšava je pokrenula projekat "Istočni štit“, čiji je cilj jačanje odbrane duž granice sa Rusijom i Belorusijom.

Plan predviđa izgradnju i unapređenje različitih fortifikacionih i odbrambenih sistema, uključujući prepreke, utvrđenja i infrastrukturu namenjenu usporavanju eventualnog vojnog prodora.

Poljski zvaničnici ističu da se posebna pažnja posvećuje upravo području u blizini Kalinjingradske oblasti i Suvalskog koridora.

U međuvremenu, Varšava povećava i ulaganja u konvencionalne vojne kapacitete. U Poljsku su počeli da stižu američki borbeni avioni F-35, prema ranije potpisanom ugovoru.

Zašto sada ponovo nuklearna retorika?

Istoričar i saradnik Newsmax-a Vladimir Todić za Euronews Srbija ocenjuje da tenzije oko Kalinjingrada treba posmatrati u širem kontekstu odnosa Rusije i NATO-a nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, ruska retorika o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja nije nova, ali su najnovije izjave najviših ruskih zvaničnika ponovo skrenule pažnju na strateški značaj Kalinjingrada.

"Ta kriza eskalira od početka ruske invazije u Ukrajini. Najava određenih vojnih vežbi zapadnih saveznika NATO-a izazvala je neuobičajeno oštru retoriku iz Moskve, gde se ponovo pominje mogućnost upotrebe taktičkih nuklearnih bojevih glava“, rekao je Todić.

Tanjug/AP

On istovremeno navodi da se u Poljskoj ruske pretnje ne shvataju olako, iako su takve poruke postale česte.

Prema njegovoj oceni, Moskva strahuje da bi NATO mogao da ugrozi komunikaciju Rusije sa Kalinjingradskom oblašću, dok Alijansa nastoji da izbegne direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.

"Čini mi se da je nepodeljeno mišljenje, kako u poljskim analitičkim krugovima, tako i u američkim krugovima baltičkih zemalja, da je najava određenih vojnih vežbi od strane zapadnih saveznika NATO pakta izazvala neuobičajeno oštru retoriku iz Moskve, gde se opet pominje mogućnost upotrebe taktičkih nuklearnih bojevih glava. Međutim, ja moram da kažem da ovde tome ne pridaje nekakav preveliki značaj, jer je takva ruska retorika već prisutna u ruskim državnim medijima bez obzira što je sada reč o izjavama najviših ruskih zvaničnika, takve pretnje se prosto prečesto ponavljaju, a sve su prilike da apsolutno ni NATO nema nekakvih interesa da dođe do oštrijeg osporenja sa Rusijom, odnosno da dođe do blokade nečega što Rusija tretira kao svoj vitalni strateški interes, jer se ona, naravno, boji da bi NATO mogao da joj onemogući komunikaciju sa njenom eksklavom", dodaje sagovornik.

Poljska povećava izdvajanja za odbranu

Todić navodi i da je bezbednosna tema poslednjih meseci sve prisutnija u poljskoj javnosti.

Posebnu pažnju izazvale su izjave poljskog premijera Donalda Tuska, koji je upozoravao na nastavak ruskih vojnih aktivnosti i mogućnost intenziviranja hibridnih operacija protiv Poljske i baltičkih država.

Varšava je poslednjih godina zabeležila više incidenata koji su dodatno pojačali zabrinutost zbog

Poljska od 2024. godine, odnosno početka 2025, sprovodi svoju vojno-bezbednosnu inicijativu pod nazivom "Tarcza Wschód“, odnosno "Istočni štit“, kaže Vladimir Todić.

"Cilj poljskog Ministarstva odbrane je da do kraja 2028. ili 2029. godine čitav pogranični pojas prema Kalinjingradskoj oblasti, u dužini od oko 200 kilometara, kao i pogranični pojas prema Belorusiji, u potpunosti obezbedi različitim vrstama fortifikacijskih objekata“, navodi Todić.

Pixabay

Prema njegovim rečima, radovi na tom sistemu već su značajno odmakli.

"Do sada su, posebno tokom ove godine, uspeli da zatvore više od 250 do 260 kilometara tog graničnog pojasa. Računaju da će do 2028. godine fortifikacioni sistemi baltičkih zemalja i Poljske biti povezani i da će predstavljati mnogo ozbiljniju prepreku za potencijalni napad“, kaže Todić.

Posebnu pažnju, kako ističe, privlači Suvalki koridor, odnosno pogranični prostor između Poljske i Litvanije.

"Ta Suvalki prevlaka, odnosno pogranični koridor između Poljske i Litvanije, široka je oko 103 do 104 kilometra. U strateškim dokumentima NATO-a, kao i u poljskim doktrinama, dobro se zna gde je bezbednosno usko grlo i gde se nalaze slabe tačke“, objašnjava Todić.

On ocenjuje da je upravo ta oblast tokom ove godine dobila dodatni strateški značaj.

Todić ukazuje i na još jedan događaj koji, prema njegovim rečima, treba imati u vidu kada se govori o bezbednosnoj situaciji u Poljskoj.

"Podsetio bih na još jednu vrlo bitnu stvar, a to je govor poljskog premijera Donalda Tuska u Sejmu 17. septembra, gde je on nagovestio nekoliko stvari koje su uzdrmale poljsku političku i uopšte javnost“, rekao je Todić.

Detaljan prilog pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu.