Pad Interpolovog begunca "visoke klase": Razbijen sistem albanske mreže koja je držala ključeve italijanskog podzemlja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U albanskom primorskom gradu Kavaja 1. oktobra 2026. godine uhapšen je Fatmir Mahmudaj (47), za kojim je Italija tragala na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje. Mahmudaj je lociran i priveden u okviru operacije kodnog naziva "Fast", nakon razmene informacija između Interpola Tirana i Interpola Rim. Albanska Državna policija potvrdila je da italijanske vlasti terete Mahmudaja za članstvo u kriminalnoj organizaciji povezanoj sa trgovinom narkoticima. Međunarodni nalog za njegovo hapšenje izdao je Sud u Bolonji 25. maja 2026. godine zbog krivičnih dela "kriminalno organizovanje" i "trgovina narkoticima", a trenutno se vodi procedura njegove ekstradicije Italiji, prenosi Shqiptarja.
Javno dostupni podaci iz istrage u Bolonji otkrivaju da kvalifikacija optužnice smešta ovaj slučaj u sistem prekograničnog kriminala gde Albanija služi kao logistička baza, a Italija kao ključno distributivno tržište. Geografska blizina Albanije i italijanske regije Pulja olakšava prekogranične kontakte klanova, ali savremene istrage pokazuju da se ove mreže protežu od Balkana do severnoevropskih luka, preko kojih droga i novac prolaze pre ulaska na krajnje tržište, navodi Eurojust.
Kako je Mahmudajeva mreža držala ključeve italijanskog podzemlja?
Iako su detalji optužnice zaštićeni zbog istrage, pravni i operativni okvir poternice pokazuje da Mahmudaj unutar prekograničnog lanca nije delovao kao ulični distributer, već kao organizator logistike što potvrđuju i zvanični detalji naloga Suda u Bolonji izdatog pod stavkom mafijaškog organizovanja i prekogranične trgovine. Mreža kojoj je pripadao držala je ključeve italijanskog podzemlja jer je kontrolisala kritičnu infrastrukturu - prekogranični tranzit i primarna distributivna čvorišta.
Dok su italijanski klanovi posedovali bazu kupaca i lokalno tržište, ova struktura je obezbeđivala dopremu sirovine preko Jadrana i koordinirala fiksne ćelije unutar same Italije koje su garantovale da velike pošiljke bezbedno stignu do skladišta. Bez te logističke spone, distributivni sistem na severu Italije ostajao bi odsečen od balkanskih snabdevačkih kanala.
Albanija i Italija: Koridor kroz koji su prolazile tone droge
JOHN THYS / AFP / Profimedia
Razmere ovog prekograničnog sistema dokumentovane su kroz više zajedničkih istraga italijanskih i albanskih službi uz podršku Eurojusta.
Operacija iz maja 2025. godine: Procesuirana su 52 osumnjičena člana tri povezane kriminalne grupe koje su prokrijumčarile najmanje 1.800 kilograma kokaina i heroina. Istražitelji su identifikovali i pet miliona evra gotovinskih plaćanja. Grupa sa bazom u Draču bila je odgovorna za transport i veleprodajnu distribuciju narkotika između Balkana, severne Evrope, Južne Amerike i italijanske regije Pulja, dok su italijanske ćelije vodile uličnu distribuciju.
Operacija iz novembra 2025. godine: Uhapšeno je 24 člana međunarodne mreže koja je iz Južne Amerike dopremila više od 1.300 kilograma kokaina. Droga je komercijalnim pomorskim rutama stizala do severnoevropskih luka, a zatim kamionima prevožena u Italiju, gde je skladištena na šest lokacija pre dalje distribucije.
Povezane vesti
Zvanični bilans Eurojusta (2018–2026): Pet zajedničkih istražnih timova Italije i Albanije dovelo je do više od 170 hapšenja i zaplene više od sedam tona droge (kokain, heroin, hašiš i marihuana). U ovim procesima otkriven je i transfer od gotovo milion evra kriminalnog novca prebačenog iz Italije u Albaniju.
Korporativni šablon i pranje 150 miliona evra
Da prekogranične mreže odavno više ne funkcionišu kao klasične bande već kao visokotehnološki ekonomski sistemi, svedoče i zvanični podaci albanskog Specijalnog tužilaštva protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK). U velikim udarima na narko-kartele tokom juna 2026. godine, SPAK je razotkrio složene šeme pranja novca koje su albanske i italijanske mreže koristile za legalizaciju profita stečenog prekomorskim švercom kokaina.
Profimedia
Istraga je pokazala da se prljav gotovinski kapital sistematski preusmeravao preko fiktivnih firmi, podizvođačkih ugovora i lažnih kupovina akcija. Krajnji cilj bio je ubacivanje novca u legalne tokove kroz masovne građevinske investicije. Tom prilikom, vlasti su privremeno konfiskovale čak 491 objekat imovine u ukupnoj vrednosti od 150 miliona evra. Među zaplenjenim kapitalom našlo se 121 luksuznih nekretnina (hotela, priobalnih parcela i vila na albanskoj obali), 209 bankovnih računa, kao i brojna komercijalna vozila. Ovaj finansijski profil dokazuje da su hapšenja poput Mahmudajevog zapravo udari na operativne menadžere sistema koji upravljaju višemilionskim investicionim fondovima podzemlja.
Partnerstvo sa 'Ndrangetom i kriminalni pragmatizam
Zajedničke istrage pokazuju promenu odnosa snaga u podzemlju. Dok kalabrijska 'Ndrangeta zadržava vodeću poziciju u međunarodnoj trgovini kokainom i globalnim finansijskim tokovima, albanske kriminalne grupe postale su njen ravnopravni logistički partner na tlu Evrope.
Privatna arhiva
Profesor dr Darko Marinković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta objasnio je za Euronews Srbija da je albanski organizovani kriminal iskoristio istorijski vakuum nakon devedesetih godina i slabljenje klanova Koza Nostra i Sakra Korona Unita, preuzevši od turskih krijumčara kontrolu nad švercom heroina duž Balkanske rute.
Profimedia
"Veze su evoluirale od podređenog položaja Albanaca do potpuno ravnopravnog, partnerskog odnosa zasnovanog na čistom kriminalnom pragmatizmu. Albanske grupe karakteriše disciplina i pouzdanost. Za razliku od italijanskih mafijaša koji su opterećeni unutrašnjim ratovima klanova, albanske mreže su manje i labavije, često sačinjene od tri do četiri ključna člana okupljena oko jednog lidera. Ova struktura im omogućava brzu saradnju sa strancima - od sicilijanske mafije do latinoameričkih narko-kartela koji ih direktno snabdevaju kokainom", navodi profesor Marinković.
U ovom transnacionalnom lancu uloge su podeljene - albanske grupe obezbeđuju kontakte, logistiku i transport kroz evropske luke, dok italijanske kriminalne organizacije vode unutrašnje tržište, skladištenje i ulični plasman. Sistem funkcioniše bez čvrste jedinstvene hijerarhije, što omogućava da se pojedinačne karike menjaju bez urušavanja čitave mreže.
Povezane vesti
Tihi ekonomski rat
Zajednički imenitelj 'Ndrangete i albanskih klanova jeste unutrašnja struktura zasnovana na tradicionalnim kodovima i krvnom srodstvu, što onemogućava infiltraciju policijskih doušnika. Ova zatvorenost omogućila im je izgradnju mreža širom Nemačke, Belgije i Holandije, ali je promenila i modus operandi.
Ulični obračuni iz devedesetih godina zamenjeni su kontrolom finansijskih tokova i infiltracijom u legalnu ekonomiju. Kapital stečen švercom narkotika preusmerava se u kupovinu kontrolnih paketa akcija loše stojećih kompanija, građevinski sektor i nekretnine, transformišući prljav novac u legalne tokove.
profimedia
Hapšenje Fatmira Mahmudaja u Kavaji uklonilo je jednu operativnu ćeliju, ali sama struktura ostaje imuna na gubitke. Sve dok prekogranične mreže na Zapadnom Balkanu uspešno eksploatišu korupciju na visokom nivou i labave finansijske kontrole, ovaj region ostaje ključni tranzitni koridor kroz koji prljavi kapital i tone narkotika teku ka zapadnoj Evropi.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)