Rat koji ne prestaje kada utihne oružje: Kako je višegodišnji sukob promenio mentalno zdravlje Ukrajinaca
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rat u Ukrajini ostavlja posledice koje nisu vidljive samo na frontu i u razorenim gradovima. Novo istraživanje pokazuje da gotovo svaki treći ukrajinski civil ispunjava kriterijume za posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) ili njegov kompleksniji oblik. Stručnjaci upozoravaju da bi posledice dugotrajnog izlaganja ratu mogle ostati prisutne i dugo nakon što oružje utihne.
Istraživanje, objavljeno u časopisu European Journal of Psychotraumatology, obuhvatilo je 2.504 odrasla civila koji žive u oblastima Ukrajine pod kontrolom ukrajinske vlade. Podaci su prikupljeni telefonskom anketom, a istraživanje je pokazalo da 25,2 odsto ispitanika ispunjava kriterijume za PTSP, dok dodatnih šest odsto ima kompleksni PTSP. Ukupna procenjena prevalenca tako iznosi 31,2 odsto.
Autori istraživanja navode da je veliki broj ispitanika bio izložen različitim traumatičnim iskustvima - od granatiranja i eksplozija do uništavanja domova, raseljavanja i povreda ili smrti članova porodice. Veća verovatnoća za PTSP ili kompleksni PTSP zabeležena je, između ostalog, kod žena, starijih osoba, ljudi koji su ranije služili vojsku, kao i kod onih koji su bili raseljeni zbog rata.
Važno je, međutim, naglasiti da istraživanje predstavlja snimak stanja u jednom trenutku, a ne procenu kako će se mentalno zdravlje stanovništva menjati tokom vremena.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Podaci su prikupljani među civilima u maju 2024. godine, dok su rezultati studije objavljeni 28. septembra 2026. godine. Takođe, istraživanjem nisu obuhvaćeni ljudi koji žive na teritorijama pod ruskom kontrolom, zbog čega autori upozoravaju da bi stvarna izloženost traumi na nivou cele zemlje mogla biti i veća.
Trauma koja se ne vidi
O razmerama psiholoških posledica rata piše i DW, koji navodi da se posledice sukoba ne osećaju samo među vojnicima već i među civilima koji godinama žive uz sirene za vazdušnu opasnost, granatiranje, gubitke i neizvesnost.
DW posebno ističe podatak da je više od 90 odsto ispitanika u novom istraživanju navelo da je tokom života doživelo najmanje jedno traumatično iskustvo, dok je više od 70 odsto reklo da je doživelo granatiranje u svom susedstvu.
Povezane vesti
Stručnjaci pritom naglašavaju da izloženost traumatičnom događaju ne znači automatski i razvoj PTSP-a. Upravo suprotno – nalazi istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi, uprkos iskustvima rata, uspeva da nastavi svakodnevni život bez razvoja trajnog poremećaja. Socijalna povezanost i podrška zajednice mogu imati zaštitnu ulogu, navode istraživači.
Problem je, međutim, u tome što rat ne prestaje za psihološki sistem čoveka onda kada prestane konkretna opasnost. Kod osoba sa PTSP-om traumatični događaji mogu se ponovo javljati kroz flešbekove i noćne more, dok su česti i problemi sa spavanjem, anksioznost, razdražljivost i izbegavanje situacija koje podsećaju na traumu.
Kod kompleksnog PTSP-a simptomi mogu biti još širi i uključivati teškoće u regulisanju emocija, negativnu sliku o sebi i probleme u odnosima sa drugima.
Deca posebno ranjiva
Poseban problem predstavljaju deca koja su praktično odrastala u ratnim uslovima. Naime, Reuters je u februaru 2025. objavio reportažu o deci u Ukrajini, navodeći da je više od 50.000 dece zatražilo stručnu pomoć zbog problema sa mentalnim zdravljem tokom prvih devet meseci 2024. godine – tri puta više nego tokom istog perioda 2023. godine.
Za mnoge od njih rat je postao deo svakodnevice: časovi se prekidaju zbog vazdušnih uzbuna, deca se sklanjaju u skloništa, a ona koja žive bliže frontu često imaju ograničene mogućnosti za normalno školovanje i druženje. Psiholozi upozoravaju da hronični stres, gubici i prekid uobičajenih obrazaca života mogu ostaviti posledice i nakon završetka sukoba.
Gajus / Alamy / Profimedia
Reuters je tada preneo i podatak ukrajinskog Ministarstva zdravlja prema kojem je još 2023. procenjivano da bi do četiri miliona dece moglo imati potrebu za psihološkom pomoći zbog posledica invazije.
Problem koji je postojao i pre najnovijeg istraživanja
Procene o mentalnom zdravlju Ukrajinaca nisu nove. Svetska zdravstvena organizacija je još 2022. upozoravala da bi oko 10 miliona ljudi u Ukrajini moglo biti u riziku od različitih mentalnih poremećaja, uključujući anksioznost, depresiju i PTSP. Euronews je tada preneo da su stručnjaci upozoravali na psihološku traumu kakva nije viđena u Evropi decenijama.
Povezane vesti
Godinu dana kasnije, Euronews je objavio procenu da bi oko četvrtine ukrajinskog stanovništva moglo imati probleme sa mentalnim zdravljem zbog rata. Tada se govorilo o približno 10 miliona ljudi, dok je ukrajinska vlada procenjivala da je velikom delu stanovništva potrebna psihološka pomoć.
Tokom 2024. godine fokus je sve više bio i na tome kako će Ukrajina organizovati sistem pomoći ljudima koji se godinama suočavaju sa ratnim stresom. Međunarodna komisija stručnjaka tada je predložila prelazak na sistem mentalnog zdravlja koji bi bio više zasnovan na lokalnim zajednicama, uz povećanje broja stručnjaka i dostupnosti psihološke pomoći.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Najnoviji rezultati zato predstavljaju više od još jedne procene posledica rata. Oni pokazuju koliko se psihološka cena višegodišnjeg sukoba proširila izvan direktnih borbi – na porodice, decu, raseljene i ljude koji su ostali u svojim gradovima, ali svakodnevno žive sa posledicama rata.
Povezane vesti
I dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na broj poginulih, ranjenih, uništenih objekata i raseljenih, deo ratne štete ne može se izmeriti odmah. Stručnjaci upozoravaju sve vreme da trauma može ostati prisutna godinama nakon što se poslednja eksplozija utiša, a obim tog problema Ukrajina će verovatno tek dugoročno moći da sagleda.
Komentari (0)