Masovni ubica Brejvik iz zatvorske samice teroriše porodice žrtava i preživele, zastrašujuća pisma preplašila Norvežane

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/11/2021

20:01

Masovni ubica Brejvik iz zatvorske samice teroriše porodice žrtava i preživele, zastrašujuća pisma preplašila Norvežane - Copyright Tanjug AP/Emilio Morenatti, Tanjug AP/Morten Edvardsen, Tanjug AP/Heiko Junge

veličina teksta

Aa Aa

Anders Brejvik, koji je 2011. godine u napadima u Norveškoj ubio 77 osoba i ranio više od 150, sada iz zatvora teroriše porodice svojih žrtava i preživele, kojima šalje pisma sa porukama iz monstruoznog manifesta koji je napisao pre nego što je izvšio nezapamćen zločin.

Brejvik je zbog masovnog ubistva osuđen na 21 godinu zatvora, što je, inače, najduža kazna izrečena u Norveškoj. On je smešten u samici zatvora Telemark u norveškom gradu Šijenu. U pismima koje šalje preživelima i porodicama žrtava ponavlja poruke iz svog manifesta koji je napisao pre nego što je izvršio zločin, najstrašniji u istoriji Norveške od Drugog svetskog rata.

Iako iz zatvora nisu ni potvrdili, ni demantovali ove tvrdnje, oni koji su primili pisma veoma teško podnose činjenicu da ih je poslao ubica.

Jedna od onih koja je dobila pismo Brejvika je Lizbet Rojneland kojoj je u napadu stradala ćerka. Ona je izjavila da je nedopustivo da masovni ubica šalje pisma svojim žrtvama. Verujem da to radi da bi nas naterao da reagujemo i kako bi privukao pažnju, ali ja to vidim kao uznemiravanje. Želi da znamo da je tu, želi da nas uplaši", kazala je Rojnland, prenosi norveški portal NRK.

Ona veruje da bi zatvorska služba trebalo da zaustavi slanje pisama i očekuje da se preispita slučaj i nađu oni sa kojima je Brejvik stupio u kontakt.

Poslanik Radničke partije i jedan od preživelih masakra, Torbjorn Vereide takođe je izjavio da je primio pošiljku od Brejvika.

"Zabolelo me je u stomaku. Bilo je užasno neprijatno. Ima nešto apsurdno u tome da neko ko je uperio oružje u vas i pokušao da vas ubije sada šalje pisma. Kao da mi je srce na trenutak stalo", naveo je Vereide, prenosi norveški portal Dagbladet.

On je izjavio da se u pismu nalazio sažetak onoga što je Brejvik izneo u manifestu objavljenom pre izvršenih napada 2011. godine.

"Brejvik piše da želi da se uzdigne i napreduje bela sila. Nisam uspeo da pročitam više od toga, sve je apsurdno. Fokus je na regrutovanju nacističkog pokreta. Bolno sam svestan da, iako o tim stavovima piše iz zatvora, ima mnogo onih koji dele njegove stavove, rekao je Vereide za Dagbladet.

Zatvor Telemark u gradu Šijenu, u kojem je Brejvik, ne može da potvrdi ili demantuje da je pismo poslao on, zbog obaveze o poverljivosti podataka, a ni njegov advokat nije želeo da komentariše slučaj preneli su norveški mediji. Kako je naveo portal NRK, advokat je samo istakao da je Brejvik pod "veoma strogim uslovim kada je u pitanju komunikacija sa spoljnim svetom" i dodao da je teško zamisliti pravni osnov za pooštravanje mera.

Zločin kakav Norveška ne pamti

Anders Brejvik, ekstremni desničar i masovni ubica je 22. jula 2011. godine bacio bombu ispred kancelariije premijera u Oslu, kada je stradalo osmoro ljudi, a potom se u uniformi policajca uputio na ostrvo Utoj gde je ubio 69 ljudi koji su prisustvovali kampu za mlade Laburističke stranke. Paljba je trajala 72 minuta i odnela je 69 života. Ranjene su još 33 osobe, a izvestan broj ljudi izbegao je masakr bacivši se u hladne vode jezera. Neke od njih spasili su lokalni stanovnici i posetioci. Nakon što je dva puta pozvao policiju da se preda, Brejvik je nastavljao sa vatrom uz povike "umrećete, marksisti".

Pre napada, Brejvik je napisao manifest u kome je zagovarao borbu protiv multikulturalizma i islama, a feminizam je okrivio za "evropsko kulturno samoubistvo". Za sebe je tvrdio da je član međunarodne antiislamske mreže. Međutim, tim lekara psihijatara je nakon pregleda doneo zaključak da je Brejvik u trenutku napada bio neuračunljiv, odnosno da je bio u stanju paranoidne šizofrenije.

Godinu dana nakon napada osuđen je na maksimalnu kaznu, odnosno 21 godinu zatvora, a norveško pravosuđe njegovu kaznu može neograničeno da produžava sve dok se on smatra pretnjom društvu.

Preživeli, od kojih su mnogi tada bili tinejdžeri, deceniju nakon strašnih napada odlučni su u nameri da stanu na kraj krajnje desnoj ideologiji koja je bila okidač za napad, te da se društvo zauvek okrene protiv rasizma i mržnje.

Međutim, Brejvikove akcije kao inspiraciju i dalje navode drugi eksremisti krajnje desnice, uključujući napadača u pucnjavi iz marta 2019. u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu, u kojima je ubijena 51 osoba.

Pre dve godine i Norvešku je još jednom pogodio ekstremizam krajnje desnice kada je naoružani ekstremno desničarski aktivista, nakon što je ubio svou usvojenu sestru, poreklom iz Azije, pokušao da provali u Džamiju u Berumu. Vernici su ga uspešno sprečili.

Problematička politika sećanja

Vlada Norveške je odlučila da sruši značajnu zgradu u centru Osla oštećenu u bombaškom napadu. Krasila ju je ogromna freska koju je napravio vajar Karl Nesjar, a kritičari su naveli da će odluka da se sruši i zameni novom zgradom izbrisati zverstva od 22. jula 2011. godine, preneo je Euronews na desetogodišnjicu tragedije.

Spomen obeležje planiranu u blizini Utoje ostaje nedovršeno. Projekat švedskog umetnika Jonasa Dalberga izabran je za spomen-obeležje nakon međunarodnog takmičenja.

Planirano je da se vrh poluostrva, okrenutog ka Utoji, preseče, što je izazvalo žalbe meštana. Projekat za koji se vlada kasnije odlučila sastojao se od 77 broznanih statua, koje je dizajnirao norveški arhitekta Manti Kula.