Evropa

Nemačka posle 16 godina dobila novog kancelara: Olaf Šolc na čelu vlade

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

08/12/2021

-

10:25

Nemačka posle 16 godina dobila novog kancelara: Olaf Šolc na čelu vlade
Nemačka posle 16 godina dobila novog kancelara: Olaf Šolc na čelu vlade - Copyright Tanjug/APPhoto/Markus Schreiber

veličina teksta

Aa Aa

Olaf Šolc, lider Socijaldemokrata, izglasan je u Bundestagu za novog nemačkog kancelara sa 395 glasova "za". On je potom položio i zakletvu.

Izglasavanjem Šolca i zvanično je okončana 16-godišnja vlast Angele Merkel, jedne od najuticajnijih liderki u Evropi.

Tajnim glasanjem u parlamentu Šolc je dobio podršku 395 od 707 prisutnih poslanika. Za izbor je Šolcu trebalo 369 glasova. Zanimljivo je i da, kako piše Dojče vele, nisu svi poslanici "semafor" koalicije glasali "za" - da je to bio slučaj Šolc bi imao 416 glasova.

profimedia

 

Podsetimo, dva i po meseca od kada su u Nemačkoj održani parlamentarni izbori, tri partije i zvanično su u utorak formirale takozvanu "semafor" koaliciju koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

Zajedno sa Zelenima i Liberalima, Šolc i njegov SPD uspeo je da za mnogo kraći period nego što se očekivalo sklopi dogovor sa dve partije.

Ko je Olaf Šolc?

Olaf Šolc, koji je danas u Bundestagu izabran za novog kancelara, svojim prizemnim stavom se, kako ocenjuje agencija Rojters, pozicionirao kao prirodan naslednik Angele Merkel i kao "siguran par ruku" koji će voditi Nemačku kroz izazove, u rasponu od klimatske krize, do suočavanja sa Rusijom i Kinom.

Šolc će predvoditi trojnu vladajuću koaliciju na saveznom nivou, zajedno sa Zelenima koji podržavaju potrošnju i fiskalno-konzervativnijim libertarijanskom Slobodarskom strankom (FDP).

On je, prema oceni Rojtersa, iskusan pregovarač i političar veteran koji je, kao generalni sekretar Socijaldemokratske partije od 2002. do 2004. godine, branio kontroverzne reforme tržista rada i rezove u oblasti socijalne zaštite pod bivšim kancelarom Gerhardom Šrederom.

Kao ministar rada, od 2007. do 2009. godine, u prvoj koalicionoj vladi Merkelove, Šolc se zalagao za šemu skraćenog radnog vremena, koja je pomogla da se očuvaju radna mesta više miliona radnika nakon izlaska iz globalne finansijske krize.

Nakon što je od 2011. do 2018. godine bio gradonačelnik severnog lučkog grada Hamburga, Šolc se vratio u Berlin kao ministar finansija u vladi kancelarke Merkel, ukinuvši tada cilj o potrebi uravnoteženja budžeta i omogućivši rekordno novo zaduživanje kako bi zaštitio kompanije i zaposlene od uticaja pandemije korona virusa.

Na evropskom nivou, blisko je sarađivao sa Francuskom i ubedio Merkelovu da podrži Evropski fond za oporavak vredan 800 milijardi evra, u nastojanju da pomogne zemljama članicama koje su najteže pogođene pandemijom.

Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber

 

Istovremeno, nemačka medijska kuća "Dojče vele" (DW) piše da je reč o čoveku koji ima dosta iskustva na vodećim političkim funkcijama, ali da mu nedostaje harizma, kao i da je taj "opori i trezveni pragmatičar često bio potcenjivan".

Kako navodi DW, Šolc je mesecima bio javno ismevan zbog načina na koji je vodio predizbornu kampanju, a gotovo suludo je delovalo kada je on, kako tvrdi DW, neumorno ponavljao da je uveren u pobedu i tvrdio da će biti budući kancelar.

"Ali stoičko istrajavanje u toj kampanji, koju je vodio ne obazirući se na podsmehe, verovatno je ključ uspeha budućeg nemačkog kancelara", navodi se u analizi.

Šolc je preko poraza prelazio bez kukanja i uvek bi nastavljao dalje, što su, prema oceni DW, načela kojih se Olaf Šolc drži.

Rođen je u Osnabriku 1958. godine, a već nekoliko godina sa suprugom Britom Ernst, ministarkom obrazovanja u Brandenburgu, živi u Potsdamu kod Berlina.

Šolc je, kako navodi DW, veoma samouveren, a u političkoj karijeri dugoj nekoliko decenija doživeo je više potresa, ali nijedan nije uspeo da ga poljulja.

Dodaje se da je tiho i uporno gradio svoju karijeru, kao i da nije čovek koji pokazuje emocije, niti je ekstrovertan.

Pred njime su, kako navodi DW, međutim veliki izazovi, u vidu pandemije, novih zaduživanja, kao i mnoštvo izazova na brojnim političkim poljima.

Kako je "semafor" rasporedio ministarske fotelje?

Tri partije koje čine takozvanu "semafor" koaliciju saopštile su pre dva dan sva imena budućih ministara u novoj nemačkoj vladi. Ministarske pozicija raspoređene su između tri glavne partije, a svakoj je pripao i po jedan od najvažnijih resora. Tako će na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova prvi put u istoriji Nemačke biti žena, reč je o Nensi Fezer iz redova SPD.

Ministarstvo odbrane preuzima Kristine Lampreht, koja je do sada bila na čelu Ministarstva pravosuđa i porodice. Novi ministar zdravlja biće Karl Lauterbah, koji se dugo godina bavio zdravstvom u SPD-u. Lauterbah je, prilikom predstavljanja, kazao da će pandemija trajati duže nego što mnogi misle, dok Ministarstvo građevinarstva preuzima Klara Gajvic, koja važi za blisku saradnicu Šolca. Ministarka za razvoj, koja je do sada bila ministarka ekologije, biće Svenja Šulce.

Koalicioni partneri SPD već ranije su objavili listu svojih kandidata za nove ministre. Tako su Zeleni nominovali Čema Ezdemira za ministra poljoprivrede, Štefi Lemke za ministarku ekologije, Ane Špigel za ministarku porodice, Roberta Habeka za ministra privrede i klimu. Liderka stranke Analena Berbok preuzeće resor spoljnih poslova.

Iz redova FDP Kristijan Lidner biće novi minsitar finansija, Marko Bušman ministar pravosuđa, Betina Štark-Vacinger ministarka obrazovanja i nauke, a Folker Vising ministar saobraćaja i digitalizacije. Nova vlada biće izabrana u sredu u Bundestagu, čime i zvanično prestaje mandat kancelarke Angele Merkel, koja je Nemačkom upravljala 16 godina.

Komentari (0)

Evropa