Evropa

Milanovićev uslov za NATO deklaraciju: Tri naroda, Dejtonski sporazum i obavezna reforma

Komentari

Autor: Euronews, J.Đ.

14/06/2021

-

14:03

Milanovićev uslov za NATO deklaraciju: Tri naroda, Dejtonski sporazum i obavezna reforma
Zoran Milanović - Copyright Tanjug/Hina/Damir Seničar

veličina teksta

Aa Aa

Današnjem NATO samitu u Briselu prisustvuje i hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je najavio da Hrvatska neće podržati deklaraciju Alijanse ako se ne promeni formulacija koja govori o Bosni i Hercegovini. Njegov "ultimatum" je naposletku prihvaćen, ali šta je, zapravo, bilo sporno?

Prve izjave na ovu temu Milanović je dao juče, kada je rekao da "neke zemlje ne žele da se u završnoj deklaraciji samita spomenu Dejtonski sporazum i konstitutivnost tri naroda u BiH", i naglasio je da "Hrvatska za takvo nešto neće dati saglasnost".

"Neke zemlje ne žele spominjanje Dejtonskog sporazuma. Moraću o tome na samitu da razgovaram, inače, nećemo dati saglasnost na završnu deklaraciju, jer nas tretira kao sitan kusur", rekao je Milanović.

Kako prenosi hrvatski "Večernji list", stvari su ipak izglađene brzo, jer je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao Milanovića telefonom.

O čemu se radi?

U pitanju je dokument koji se zove "communique", i koji spominje Bosnu i Hercegovinu u jednom kratkom delu.

Proteklih nedelja se radilo na usaglašavanja nacrta tog dokumenta, a Hrvatska je smatrala da bi, kad se već govori o reformama koje su važne za evroatlantski put BiH, trebalo izričito spomenuti potrebu reforme izbornog zakonodavstva, kao i Dejtonski sporazum i konstitutivni narodi u BiH.

Velike zemlje saveznice su smatrale da bi ovo bilo predetaljno, pa su se protivile takvoj ideji, prenosi "Večernji list".

Kakav je kompromis?

Ipak, došlo je do kompromisa i saglasnosti NATO saveznica Hrvatske da se u tom dokumentu, u delu koji se tiče BiH, spomene i Dejtonski sporazum. 

Spominje se i izborna reforma u BiH, koju bi trebalo dogovoriti i sprovesti.

Što se tiče konstitutivnih naroda, oni neće biti izričito spomenuti.

U tom delu dokumenta se govori o "dobrobiti građana", dok je Hrvatska tražila da se spomene "dobrobit konstitutivnih naroda i građana".

Na kraju se ne spominju ni građani ni konstitutivni narodi. 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa