Igre 
Evropa godišnje "baci" 43 milijarde evra hrane: Kakva je situacija u Srbiji?
Komentari01/10/2022
-15:55
U trenutku kada je nestašica hrane i inflatorni skok cena namirnica, jedan od najvećih gorućih problema koja brine Evropu, dok su tone žitarica zaglavljene u lukama u Ukrajini, istraživanje kompanije Feedback pokazuje da više hrane bacamo nego što uvozimo.
Feedback navodi da bi smanjivanje otpada hrane proizvedene na farmama, moglo da zaustavi inflatorne skokove cena hrane.
"Postoji čitav niz razloga, počev od politika supermarketa, koji odbacuju hranu koja nije dobre veličine ili odgovarajućeg oblika. Naravno, odgovorni smo i mi u svojim domovima, ali hrana se odbacuje duž celog lanca snabdevanja", ističe Martin Bouman direktor kompanije.
Glavna poruka ovog izveštaja, kako kaže, jeste da je procena bačene hrane znatno veća u odnosu na ranija istraživanja.
"Ranije se otpad hrane na samoj farmi nije računao, stoga je jedna od zapažanja da moramo da vodimo računa o bacanju hrane na startu lanca. Tome ne doprinose samo farmeri već odbacivanje u sledećem koraku u prodajnom lancu", kaže za Euronews Bouman.
U trenutku kada cena hrane skače, paralelno veću količinu hrane bacamo nego koju uvozimo, dodaje Bouman, rekavši da Evropa godišnje "baci" 43 milijarde evra.
Uticaj klimatske krize
Ovo pitanje je veoma bitno u borbi protiv klimatske krize, jer najmanje šest odsto štetnih gasova u Evropskoj uniji, dolazi od otpada hrane.
Povezane vesti
"Znamo i da su klimatske promene jedne od glavnih doprinosioca rasta cena hrane, odnosno suša i drugi faktori doprinosa rastu cena hrane", naglašava sagovornik.
Upitan šta bi moglo da bude rešenje, Bouman je rekao da su preduzete pojedine akcije u poslovnom sektoru, ali da proces ide previše sporo:
"Mi smatramo da Evropska unija mora da uvede neku obavezu i ciljeve vezane za odbacivanje hrane do 2030. godine, a to je u skladu sa klimatskim ciljevima i obavezama. Mislimo da će, ukoliko ne bude zakonskih obaveza, čitav klimatski plan propasti. Zato smatramo da je neophodan zakonski propis kako bi se čitav proces smanjivanja odbacivanja hrane ubrzao".
Situacija ništa bolja u Srbiji
Komercijalni sektor u Beogradu godišnje generiše više od 40.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine. Pokazalo se da se najviše hrane baca iz objekata i restorana koji spremaju brzu hranu i upravo odatle godišnje dolazi oko 21.000 tona otpada.
Drugi deo otpada dolazi iz prodavnica, vrtića i škola, a Vladan Šćekić direktor ovog Centra u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ukupni podaci pokazuju da se najviše baca povrće koje čini 40 odsto sastava, a nakon toga sledi voće sa nekih 18 odsto, dok riba, meso i jaja čine 14 odsto, a kako dodaje, pokazalo se da se najmanje bacaju mlečni proizvodi.
"Zanimljivo je da u predškolskim i školskim ustanovama najviše baca povrće. Ako zanemarimo globalne podatke, pokazalo se da se na nivou škola i vrtića baci čak 60 odsto povrća, što je pokazatelj da ga deca najmanje i vole", kaže on, dodajući da kada svim podacima o otpadu iz komercijalnih ustanova dodaju i beogradska domaćinstva, onda se pokazuje da se na godišnjem nivou po glavi stanovnika baci 135 kilograma hrane.
Preporuka za vas
Komentari (0)